Za sta je hala projektovana za magacine sa vratima do reke
Nikad nisu imali vrata u tunelu koja ti propagiras ovde
E pa magacini hale
JESU imali i druga vrata u tunelu. Ne bih to pričao da ne znam. Potrošio sam dovoljno vremena u kopanju materjala vezanog za tu halu.
Uz obalu su išla dva železnička koloseka, a kroz tunel tri. Dva koloseka uz obalu, i obali najbliži kolosek u tunelu, su se zvali "pristanišni koloseci" jer su služili istovaru i utovaru robe. Preostala dva koloseka u tunelu su bila prolazna, i to je bila veza Beograda i Pančeva. Putanja robe je bila sledeća:
Pristanišne dizalice vade robu iz brodova i stavljaju je na povišeni plato ispred ulaza u magacine. Tamo gde su sad stolovi restorana izvan same hale. Onda radnici odguraju robu u magacin dok ne dođe kompozicija koja će ih otpremiti dalje. Ta kompozicija onda uđe na prvi levi kolosek u tunelu (onaj najbliži rečnoj strani tunela), pa onda radnici samo nastave da guraju robu kroz vrata magacina u tunelu i zatim kroz otvorena vrata vagona. Visina platforme je ista kao visina dna teretnog vagona na obe strane magacina, tako da je sve na istom nivou. Za to vreme redovni vozovi idu nesmetano po dva preostala koloseka, za svaki smer kretanja po jedan. Kretanje robe u obrnutom smeru je isto. Železnica dovozi robu u tunel, ona se kroz tunelska vrata magacina odgura u njega, a zatim, kasnije, napolje, na povišenu platformu sa rečne strane. Odatle je dizalice premeštaju direktno u unutrašnjost šlepova. Dva dodatna koloseka na keju povećavaju fleksibilnost upotrebe jer dizalice mogu robu vaditi iz broda i odmah smeštati u teretni vagon ako je kompozicija već parkirana na kolosecima sa rečne strane hale. Ili se recimo roba iz magacina istovremeno može tovariti u dve železničke kompozicije sa obe strane magacina. Ili, na rečnu stranu, uz povišenu platformu, mogu doći kamioni ako je to poželjniji tip njenog daljeg transporta. Za to vreme veoma moderno, lepo i efikasno zamišljeno.
Ima li nešto logičnije, brže i jeftinije nego da se i danas za transport robe iskoristi ista ta putanja za koju je hala i projektovana?
Ovo je plan (tri spratna dela magacina nikada nisu izgrađeni, samo jedan kontinualni prizemni magacin).
Prikaz budućeg izgleda iz vremena projektovanja. Vidite nosećim stubom odvojeni, treći levi, "pristanišni" kolosek u tunelu.
Ovde je i slika ta tri koloseka u tunelu
Na sledećoj slici dizalice su istovarile robu iz broda i stavile je na povišeni plato rečnog ulaza u magacine (što je nivo dna teretnog vagona sa druge strane hale, u tunelu). Ona će zatim biti odgurana u unutrašnjost magacina da sačeka da se skupi sva roba koja ide ka nekom železničkom odredištu, i da zatim dođe kompozicija koja tamo ide.
To je sve do nedavno izgledalo ovako. Vidite plava gvozdena vrata na ulazu u bivši robni, tj "pristanišni" kolosek, i desno od tih vrata dva prolazna koloseka.
Obratite pažnju na konstruktivne, noseće delove tavanice i stuba koji je drži. Tunel je poseban građevinski objekat za tri koloseka, a zgrada magacina odvojena celina koja ga samo dodiruje. Možda su razdvojeni zbog presecanja prenosa vibracija teških železničkih kompozicija na zgradu magacina.
Čak sam tokom radova na keju uspeo da uhvatim trenutak kad su uklonili asvalt i da slikam poslednji ostatak tog trećeg levog koloseka.
Dakle
TO je projektom zamišljena putanja robe poprečno KROZ magacin, pa onda valjda i mi danas možemo samo da srušimo nebitni pregradni zid u tnbelu i da ponovo za robu otvorimo istu putanju.
