Ево, да ја као неко ко за разлику од вас често силази доле, будем и по овом питању антипротиван.
У време када сте ви, господо дежурни пљувачи, били мали, поред Бетон хале није пролазио пристојан свет. Само пијандуре, складиштари и курве из Бродарске Касине. Потом је како-тако протерана бициклистичка стаза и народ је најпре стидљиво, а потом све чешће почео да пролази и овим делом савске обале.
Па је уназад неколико година упристојено путничко пристаниште, а једно по једно складиште у хали почело да се претвара у клубове, кафее, галерије, изложбене салоне, џез студио... и још увек није реконструисано више од једне трећине. Погледајте слике на претходној страни - све више је башти испред Бетон хале.
Па је самим тим, поред бициклиста и шетача, почео да долази и разни фенсерај - банкарски службеници, чланице НГО, дилери, рентијери, певаљке, гастарбајтери на одмору, деца разноразних приватника... Па је тај фенсерај, будући да му је страна свака бесплатна рекреација, колима напунио комплетну шетачку и бициклистичку стазу, додуше деценијама недирану, с бројним рупама.
Паркинг на врху Бетон хале, био привремен или не, напокон омогућава да се та кола протерају с обале (довољна је једна рампа), али и да обичан човек из било ког дела града дође на једно од његових најузбудљивијих места, да се културно паркира и да оде у шетњу. С друге стране реке се ти аутомобили неће видети, јер је кров хале знатно виши, а шеталиште поред ње никада није било боље сређено. Када свих 300 метара ове монументалне грађевине буде реконструисано, Београд ће бити богатији за једно заиста спектакуларно место. Које је додуше поседовао деценијама, али није га користио никако другачије него као складиште проклијалог кромпира.
Можда ви, који нисте до јуче ни знали да она постоји, сада имате још једну прилику за интелектуалну онанију, али она тиха већина људи који су заљубљени у овај град с радошћу посматра коначни почетак силаска на његову дорћолску и савамалску обалу: обнова СРЦ Гале Мушкатировић, АТП тениски терени, Кула Небојша, радови на Калемегдану, реконструкција Бетон хале, обнова бициклистичке стазе до Аде Циганлије, лифтови на Бранковом мосту, дај Боже и скорашња реконструкција Карађорђеве.
А онанија увек остаје оно што јесте - забава без плода.