"[...]Кад је реч о секундарним бескућницима удео лица у радном узрасту је такође преовлађујући (55,9%) [...]"
Мање од 30% бескућника старијих од 15 има завршену средњу школу.
31% бескућника ради, ако се не рачинају пензионери којих је 15%.
47% жена бескућника су по занимању биле "домаћица", тј. зависиле од мужа (евентуално детета)
Ово је метастудија прошлог пописа, пописа 2011, данас су пропорције сигурно скоро па исте, а апсолутне цифре верујем да су малко веће.
Када се види да је 56% у радним годинама, а 31% ради онда је само 25% оних који не раде, ткд 75% ипак хоће да ради, а део њих је већ одрадио у свом животу и заслужује бар мирне године пред смрт.
Није њима ни лако да се запосле, треба неко да им понуди туш, четкицу за зубе, топлу собу, разговор, мжд бар папир и оловку да воде дневник и испишу шта их све мучи, то већ и неки психолог нек види шта им треба.
Земља смо алкохоличара и коцкара, колико је њих имало распад од породице и разне психичке и финансијеске проблеме због тога, колико од њих се и сами навукли на нешто од та два (пре или после што су постали бескућници).
Сад неко може да се бори са неким од тих недостатака, може да се отргне из ситуације у којој би скоро сви осетили само безнађе, али доста људи то не може и треба им наша помоћ.
Још једна ствар. Мсм да је ретко ко свестан хладноће и колико она уствари убије човека, не мислим на 3-4 сата ван куће или слично, тек ако је неко заглавио негде зими данима или преживео зиму без грејања може то да схвати, е овим људима је тако 24 сата стотињак дана годишње. Од такве зиме човек не може ни да мисли, ни да се креће, ни да прича.