Šta je novo?
Od:
Filteri

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Skretnica, trebao sam tako da napišem. Možda bi trebalo i da nacrtam kako sam to zamislio.
 
Jelancha je napisao(la):
Razumem ironiju, praktično i slažem se, ali iz saobraćajno bezbednosnih razloga to ostaje kao polurešenje.

Imao si čisto polje i čistu situaciju, ti udariš rešenje koje praktično ignoriše dupliranje koloseka, a pošto se radi o Korodoru 10 nekako se računa da bi tako nešto moralo da se desi, stvarno neshvatljiv potez. Pritom Belotinac je pre modernizacije imao 5 koloseka, sada 3.
Kliknite za proširenje...
To znači da je Belotinac negde nekad imao robni rad, koga sada nema. Za ukrštavanje je 3 koloseka sasvim dovoljno čak i za puštanje vozova u snopovima. Snop je puštanje vozova jedan za drugim na minimalnom bezbednom rastojanju u uslovima blokovske signalizacije ( signali na svakih 700-2500 metara na otvorenoj pruzi). A to je na 2-4 minuta jedan za drugim. Snop se vrlo retko primenjuje za putničke vozove, zato što putnicima treba ravnomerniji red vožnje. Za teretne u uslovima električne vuče se ne puštaju snopovi po 3 voza, zato što podstanice to ne mogu da podnesu (mogu uz preopterećenje mreže, koje elektroprivreda skupo naplaćuje sa razlogom). Kada se ukrštavaju dva snopa, jedan snop zauzima dva koloseka, a preko drugog se propuste oba iz snopa iz suprotnog pravca. Dodatni kolosek eventualno treba za pružna vozila, dresine, imobilizaciju vagona u kvaru, ali za tako nešto je dovoljno izvlačnjak (slepi kolosek), koji se koristi za bočnu zaštitu za jednovremeni ulazak voza.

Vezano za 2 koloseka, oni imaju smisla ako i samo ako se predviđa ozbiljan prigradski saobraćaj niša. Mi u stvari imamo visoko-neiskorišćene kapacitete jednokolosečnih pruga, kod kojih nisu preduzimani sistemi mera za njihovo optimalno korišćenje:
-1- ukrsnice van funkcije, ili sa samo jednom smenom, zbog genocida nad staničnim osobljem
-2- smanjenje kapaciteta zbog terorističkih napada od takozvanih "sakuljača sekundarnih sirovina", sa krajnjim otkupom u poslednjoj fazi od nekoga ko uopše nije Rom (koji se kao narod optužuju).
-3- neodržavanje pruga, zbog neodgovorne države i kadrovskog genocida nad pružnim radnicima. Pravilnim i blagovremenim održavanjem čak i jako stare pruge mogu imati brzine 60-80km/h. A oko 60km/h je srednja tehnička brzina na mreži.
-4- malo telekomande, i potpuno pogrešan sistem kadrovske politike za iste čak i tamo gde dispečeri telekomande postoje (centralno opravljanje na celoj deonici pruge).
-5- odsustvo koloseka u bočnoj zaštiti, za isključivanje mogućnosti da pri ukrštavanju voz stane na signalu pred stanicom. Da podsetimo, ćirine uskokolosečne pruge su ih imale.
-6- kratki peroni za putničke, kratki koloseci za teže teretne vozove.

Ruske železnice, za koje su Železnice Srbije statistička greška, decenijama razvlače dupliranje koloseka na Bajkalsko/Amurskoj magistrali, kao i neka druga proširenja kapaciteta. Ni Zapadna Evropa nije ništa delala naprasno i bez faza. Sa toliko naprasnih skupih poteza, a bez neke zicer ekonomije tipa kao Arapi što imaju naftu, nije mi jasno kako do sada Srbija još nije bankrotirala.

Tema jeste Beovoz/BG:VOZ. Da, lepo je ako neka pruga negde dobije kolosek više, ali i bez tog koloseka više pametni mogu mnogo uraditi. Pravac za Barajevo i Lazarevac se može integrisati sa pravcem za Valjevo. Za Ripanj, Sopot i Mladenovac sa Smederevskom Palankom i Velikom Planom. Za Vrčin i umčare sa Požarevcem. Južni Banat sa Krnjačom. Srem sa Batajnicom. Na taj način se dobija veliki izbor polazaka sa manje polazaka, a ne tiče se skupih dodavanja koloseka već organizacije, i pametne tarifne politike.

Recimo, Šid-Pančevo Vojlovica, može biti neka vrsta Batajničkog poluekspresa. stajanja u Beogradskom okrugu: Batajnica, Zemun, Tošin Bunar, Novi Beograd, Prokop, Karađorđev park, Pančevački most, Krnjača most. Svaka dva sata Šid-Pančevo, sa svakih sat Zemun- Pančevo Vojlovica. Naravno, po ubrzanom postupku rekonstrukcija stajališta Pančevački most, i sa zatvorenim sistemom naplate.

Za Požarevac, tu je veliki problem kako uopšte popuniti voz iz onih naselja beogradskog okruga sa po jedva par hiljada ljudi, ako voz ne ide baš do Požarevca. Možda će u Dražnju, Umčarima, Maloj Ivanči za 5-6 pari polazaka dnevno biti neisplativo imato zatvoreni sistem naplate, ali da u gradskim stanicama i stajalištima gde ne možeš da izađeš ako ne pokažeš kartu. Isto i u samom Požarevcu, odakle idu vozovi i za Smederevo, može biti isplativo ograditi stanicu i kontrolisati pristup istoj vezano za kupljene karte.
 
Karlo del Ponte je napisao(la):
Snop se vrlo retko primenjuje za putničke vozove, zato što putnicima treba ravnomerniji red vožnje.
Kliknite za proširenje...

Primenjuje se itekako oko velikih čvorova na potezima od glavne putničke stanice čvora do stanice razdvajanja smerova ili do poslednje stanice prigradske železnice. Ponekad uključuje i sustizanje gde lokalni sporiji voz na stanici na kojoj staje zbog manipulacije putnika ide u skretanje, ima produženo stajanje od par minuta za koje vreme ga brži voz višeg ranga sustiže glavnim prolaznim kolosekom, bez stajanja. Ovoga ima dosta oko Budimpešte recimo.
 
Da hvala na ispravci. U ovoj situaciji, snop se može napraviti istovremenim puštanjem voza iz Niša za Prokuplje i za Leskovac. Iz suprotnog smera je mnogo teže formirati takav snop (moraju se dodati vremena za uzajamno čekanje vozova). To može da bude i vezano za neko vezano presedanje, recimo, sa brzog voza Beograd - Niš - Sofija za manja mesta ka Leskovcu i Prokuplju.

Snop se može napraviti i u BG:VOZ, tako da voz Surčin-Novi Beograd-Prokop-Lazarevac ide 3 minuta ispred voza Batajnica-Prokop-Pančevo Glavna. Tada se pored boljeg korišćenja propusne moći, omogućava brzo i lako presedanje. Snopovanje se tu može uraditi i tako da voz sa Aerodroma za Lazarevac čeka voz iz Batajnice, a ko se smatra da će odatle biti dosta presedanja ka Rakovici. Može i da se uradi da voz sa aerodroma tada namerno ne staje Zemun Polje i Altina, da se ublaži efekat produžene trase preko Dobanovaca.
 
Pod predpostavkom da neki nas politicar koji se tamo pita za nesto ima neki dobar kontakt ili blisko poznanstvo sa nekim vaznim ljudima iz CAFa, isto tako nesto imamo sa ljudima iz Stadlera, cak rekao bi u vecem obimu.
 
Da li neko ima informaciju hoće li biti nabavke devet kineskih garnitura za BG voz ili je ta priča napuštena i prešlo se na CAF? Ako se neće nabavljati kineske garniture, onda ima svega godinu dana do isporuke prvih CAF-ova jer su im potrebni za EXPO.

Mada u krajnjem slučaju mogu da stave i FLIRT.
 
Pumba je napisao(la):
Da li neko ima informaciju hoće li biti nabavke devet kineskih garnitura za BG voz ili je ta priča napuštena i prešlo se na CAF? Ako se neće nabavljati kineske garniture, onda ima svega godinu dana do isporuke prvih CAF-ova jer su im potrebni za EXPO.

Mada u krajnjem slučaju mogu da stave i FLIRT.
Kliknite za proširenje...
Već su nabavljene i u procesu proizvodnje su. Nije 10 već manje, da li 8 ili 9
 
9+30 bi bio poprilično velik broj za BG voz. Toliki je ukupan broj Flirtova prve i druge serije 21+18. Gradska i prigradska železnička infrastruktura bi se morala dobro unaprediti da bi se izvukla maksimalna korist od tolikog broja garnitura. Mada, te garniture bi se mogle koristiti i za kraće regio linije.
 
Sa 39 novih BG Voz garnitura bi za početak mogli pojačati batajničku liniju da ponovo ide na 15 minuta u špicu i 20-30 minuta van špica, i da se produži od Ovče do Pančeva Vojlovice. A liniju Ovča-Resnik bi mogli da pojačaju na 30-minutni takt tokom celog dana, sa bar nekim polascima Resnik-Pančevo Vojlovica. Trebalo bi zadržati i skorije remontovane RVR-ove, to bi onda bila već ozbiljnija prigradska flota od preko 40 garnitura.

Nova linija BG Voza do EKSPO cirkusa je glupost, ajd što će aerodromska stanica biti na pola kilometra od putničkog terminala i što će od Surčina pokrivati samo ulaz u to naselje, kome treba brza veza do stanica Tošin Bunar, Novi Beograd i Prokop ako će tamo opet morati da sa prtljagom preseda na autobus ili tramvaj da bi stigao do najšireg mogućeg centra? Kada bi bar izgradili stanicu Karaburma mogli bi da tu liniju puste do nje, manja glupost bi bila kada bi pokrivala i Karađorđev Park, Vukov Spomenik i Pančevac. A idealna varijanta bi bila da se batali EKSPO njesra i Narkostadion, i da se od tih para izgradi treća linija metroa koja bi povezivala i Trg Republike i Voždovac sa Bežanijskom Kosom i imala krak do aerodroma, ili da se druga linija produži od Zemuna do aerodroma, uz minimalne prepravke bi se za nju mogao iskoristiti i vijadukt Zemun Polje-Surčin koji upravo grade. Rešenje kakvo postoji u Sofiji i Atini, nažalost sa ovim kleptomanijačkim škartom na vlasti o tome možemo da sanjamo.
 
Poslednja izmena:
@Užice
Slažem se sa dobrim delom tvog posta, ali jedina dobra stvar BG:voza za Expo je što je ostavljena kakva-takva mogućnost produženja ka Obrenovcu. Mada je i to kruženje.
 
20251111_101926.jpg
 
direktor je napisao(la):
Pogledajte prilog 257923
Kliknite za proširenje...
De***lana!

Standardna rampa za puteve je uspon do 6% ili 6 metara uspona za 100 metara rampe. Standardna rampa za pruge je uspon do 1% ako je teretni saobraćaj, ili 2,5% ako je samo putnički saobraćaj. Vrlo važan razlog zašto se pri ukrštanju pruge i puta put, a ne pruga postavlja na nadvožnjak. Niko normalan ne gradi duge estakade ako ne mora. Duga železnička estakada je potrebna u centru Niša od Niške tvrđave do Čaira, a ovde se čisto razbacivanje da se više izgradi i ugradi. Objekte (mostovi, estakade...) imaju životni vek odnosno posle 50 godina će biti potrebno sanirati/održavati kada zamor materijala pokaže svoje.
 
Poslednja izmena:
Mislim da je poenta vijadukta bila postepeni uspon na Ledine koje su na 30 metara NMV iznad polja u kojem se nalazi EXPO. Ako je uspon 2,5% za tu razliku je potrebno 1200 metara pruge. Vijadukt je dugačak oko 1300 metara.
 
Да, овај вијадукт има смисла ако се ради о "премошћавању" нагиба бежанијског гребена мало даље одатле.
 
Meni se ucinilo da je ovo iznad autoputa bg-zg, posle skretanja za aerodrom. A i sad mi deluje da je ovo taj autoput ne 3x3 onaj za surcin gde je padina..
 
U pravu si, juče sam prošao onim 3x3 ka Milošu Velikom i na sličnom mestu je ova pokretna skela pa sam mislio da je taj. U svakom slučaju stoji da je taj vijadukt tamo dugačak kako bi se savladao uspon prema Bežaniji. Ovaj preko auto-puta se zaista mogao rešiti drugačije ali treba imati u vidu da na auto-putu u pravcu takođe rampe ne bi trebalo da imaju 6% kao na klasičnom putu, granica je 4%.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh