Beogradski Sajam

[dusan]

1,2,3 i 14 su hale, dokle god njih ne diraju ja sam zadovoljan; ostalo su štale i neće mi biti žao da ih sruše.

:kk:

 

[ретардињо]

То је и завод предложио као сасвим пристојно решење...

,,Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4."

Ако хоћеш да купиш комплекс сајма, не дирај главне 4 хале, са осталима ради шта хоћеш...ја не знам да ли постоји неко добронамеран ко се не би са овиме сложио...Плаћамо их преко пореза, а раде оно што нама не одговора...ништа ново, али ово је ужас...Напоље лопови!!! Не скрнавите Београд!!!

 

[Nikola]

,,Vlada Srbije je na sednici koja je održana juče popodne poništila sopstvenu prošlonedeljnu odluku prema kojoj se ceo kompleks Beogradskog sajama proglašava spomenikom kulture."

,,Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4."

Sta ste odmah skocili. Vlada je mozda uradila bas ono sto ste trazili.
U prvom boldu se vidi da je zavod proglasio spomenikom kulture ceo kompleks, sto bi verovatno znacilo da ostaju one hale u kojim je Bazar.

Verovatno ce ove cetiri ostati pod zastitom u novoj odluci sto je i logicno.

 

[Ambassador]

Nope, to je bio predlog koji je Zavod dao, a oni su ga skinuli. Lepo piše u tekstu.

 

[jovanovm]

Jesi li siguran? Ja sam stekao suprotan utisak iz teksta, tj. da se o tom predlogu jos raspravlja...Iskreno, tekst je bio totalno zbunjiv...

 

[Ambassador]

Ja nekako nisam, čak sam išao i na sajt Vlade i tražio nešto i nisam uspeo da nađem. Mislim da je par stvari ključno u tekstu: prethodna zaštita je povučena, zavod je predložio ovo o čemu pričamo da je povučeno, jer kao što kaže:

- Naš stav je da Beogradski sajam bude spomenik kulture. Nisam obaveštena o bilo kakvoj novoj odluci Vlade, pa nemam komentar. To ćemo svakako morati da proverimo - kaže Danijela Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Merama zaštite koje je predložio ovaj Zavod, predviđeno je očuvanje autentičnog izgleda kompleksa sa najstrožijim režimom zaštite na prostoru na kojem se nalaze hale 1, 2, 3 i 4.

Sada, Blic nezvanično saznaje da je došlo[/i] do „komunikacijskih nesporazuma“ između Ministarstva ekonomije i Ministarstva kulture, koje je predložilo “veći stepen zaštite nego što je bila početna ideja“.[/i] Nigde u tekstu ne piše da je doneta neki nov nivo zaštite, a i za to bi valjda trebalo prvo Zavod da uradi ppredlog. Sve mi se čini da je ovo bila igra da se Zavod izvrda, kao da, da, da, slažemo se, prođe pa ga obore, jer sad kad se Zavod bude bunio biće mnogo više šuma i neće biti toliko očigledna priča.

 

[Goldstein]

Ali šta očekivati od teksta iz ''Blica'' kada ni ime sagovornice nisu uspeli pravilno da prenesu:

 

[ретардињо]

Сајам изгубио статус споменика културе

Влада повукла прошлонедељну одлуку због опасности да може да се угрози приватизација овог јавног предузећа


Потребни су развој и модернизација

После бурних реаговања Анђелка Трпковића, директора Београдског сајма, повучена је одлука Владе Србије којом је комплекс објеката на десној обали Саве проглашен за значајно културно добро.

Када је влада прошле недеље на предлог Завода за заштиту споменика културе донела одлуку којом је Београдски сајам проглашен за значајно културно добро директор Трпковић је негодовао јер је, како каже, тиме угрожена предстојећа приватизација.

– Јасно је да би претеране мере заштите отерале заинтересоване купце и зауставиле развој сајма. Објекте треба заштитити, али треба пронаћи праву меру јер ми не можемо да се конзервирамо у 1957. годину – објаснио је Трпковић и додао да је добро што је влада променила одлуку.

Најбоље решење према мишљењу Трпковића је „одрживо очување” сајма, којим ће се утврдити само општи оквири заштите.

– Треба чувати културно наслеђе, али и омогућити сајму да се развија и модернизује – изричит је Трпковић.

Он је подсетио да ће тендерска документација од данас бити доступна заинтересованим купцима.

Трпковић тврди да нема сукоба између њега и Завода за очување споменика културе и да се ради о „комуникацијском неспоразуму” две стране од којих свака жели најбоље Београдском сајму.

Лидија Котур, пи-ар Завода за заштиту споменика културе, каже да је намера била да се ово ремек дело модерне архитектуре заштити од евентуалне самовоље нових власника.

– Нашим мерама био је предвиђен најстрожи режим заштите простора на којем се налазе хале један, два, три и четири. Желели смо да забранимо изградњу сваког објекта који би својим изгледом деградирао овај споменик културе и његову околину – објаснила је Котурова и додала да би се у том случају изградња дозвољавала само у околини хала седам, осам и девет и простору око пруге, али искључиво у циљу проширења и побољшања делатности сајма.

Међутим, након промене одлуке Владе Србије у заводу кажу да су спремни да појасне и „олабаве” мере заштите овог објекта. Њихов циљ није ни био да угрозе процес приватизације Београдског сајма већ да га очувају јер се ради о непревазиђеном грађевинском подухвату.

– Процес приватизације се мора одвојити од процеса утврђивања културне вредности – наглашава Лидија Котур.

Занимљиво је да је још 2005. године Београдски сајам добио одређене мере заштите. Тада је, на предлог Завода за заштиту споменика културе, овај комплекс објеката стављен под такозвану „претходну заштиту”, а 2006. године предложен је за титулу значајног културног добра. Међутим, дилеме о предностима и манама добијања таквог статуса јавиле су се тек прошле недеље, када је тај предлог усвојен и када се посумњало да може да угрози предстојећу приватизацију.

-----------------------------------------------------------

Конкурс у току

Тендер за продају Београдског сајма објављен је у децембру прошле године. Право учешћа имају компаније које су у последње три године организовале најмање 25 сајмова годишње и имале приход од минимум 50 милиона евра. Рок за достављање понуда је 27. март, а Београдски сајам је процењен на 20,5 милиона евра. Интересовање су до сада показали италијански Сајам „Римини” и аустријска компанија „Рид егзибишнс”.

С. Деспотовић

[објављено: 24/01/2009]

Извор: Политика
Адреса: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Sajam-izgubio-status-spomenika-kulture.sr.html

 

[Goldstein]

Београдски сајам – између културног споменика и пословног центра
Неизвесна судбина комплекса на десној обали Саве коме је за свега неколико дана дат а онда одузет заштићени статус

У року од недељу дана добио је и изгубио статус споменика културе, али судбина Београдског сајма као културног добра још је неизвесна. То значи да се поступак враћа на почетак јер, како кажу у Министарству културе, предлог је повучен да би се прецизирале мере заштите овог јавног предузећа које ће ускоро бити приватизовано.

– Морају се појаснити мере, како би се тачно знало шта ће бити заштићено. Не сме доћи до тога да држава и нови власник касније ово различито тумаче – штуро су прокоментарисали у Министарству културе.

Према незваничним информацијама, збрка је настала због наводних нијанси у интерпретацији предложених мера заштите које су биле саставни део одлуке о утврђивању споменика културе коју доноси влада.

Градски завод за заштиту споменика културе, на чију је иницијативу сајам проглашен за значајно културно добро, не одустаје од тога да комплекс објеката на десној обали Саве буде споменик културе.

– Одржаћемо састанак са Републичким заводом па ћемо видети шта нам је чинити. Сајам има све историјске, архитектонске и урбанистичке вредности неопходне за додељивање тог статуса – истиче Лидија Котур, пи-ар завода и додаје да се можда претерало у намери да сајам буде под заштитом од евентуалне самовоље нових власника.

Котурова сматра да је најбоље решење за ову целину такозвани „одрживи развој”, који подразумева минималне интервенције у модернизацији објекта, али уз очување препознатљивог изгледа.

– Став завода је да процеси приватизације и утврђивање сајма као споменика културе нису контрадикторни, да се аутентични комплекс мора очувати али и да се пружи могућност за развој ове целине – наглашава Котурова.

По многим критеријумима архитектонске јавности, сајам заслужује да буде културно добро без обзира на нијансе у тумачењу његове заштите. Академија архитектуре Србије тим поводом одржаће састанак ове недеље, а Михајло Митровић, њен председник, објашњава да је укидање статуса споменика културе прворазредни културни скандал.

– Београдски сајам није само значајно архитектонско него и конструкторско дело. На уском делу између прометне улице и реке укомпонован је низ хала у савршену архитектонску целину. Бранко Жежељ, један од градитеља, појам је у грађевинарству. Примењивао је систем градње од префабрикованих монтажних елемената и ништа тако монументално као халу један није направио – објаснио је Митровић.

Ђорђе Бобић, бивши градски архитекта, сматра да је недопустиво да хале један, два и три не буду заштићене као споменици културе.

– Не верујем да ће без заштите остати три хале до Булевара војводе Мишића. Оне су архитектонска драгоценост за разлику од управне зграде која не би требало да буде предмет заштите. Унутрашњост хала може се мењати, али облик и изглед део су лица Београда и не би требало да буду промењени или не дај боже порушени. Али у новом контексту архитектуре у коме је трговина преовладала, и то је могуће ако влада подржи – истакао је Бобић.

Скидање заштите са сајма за Бранка Бојовића, архитекту, погрешна је одлука јер је реч о делу генијалних српских инжењера.

– Када су грађени, објекти сајма су се нашли у свим светским часописима о урбанизму и архитектури. То је био светски пројекат и треба да буде заштићен као ремек-дело српског грађевинарства – истакао је Бојовић.

Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, с друге стране, задовољан је променом мишљења чланова Владе Србије. Он је недавно за „Политику” изјавио да приватизација сајма мора да буде завршена до 27. марта и да би увршћавање сајамских хала у културну баштину било погубно.

– Не желим да се у јавности стекне утисак да сам у сукобу са Заводом за заштиту споменика културе. Ја не сумњам у њихове добре намере, али уверавам све сумњичаве да никоме не пада на памет да руши хале Београдског сајма. Али проглашење сајма спомеником културе може спречити неопходну санацију и модернизацију – закључује Трпковић.

-----------------------------------------------------------

Мере заштите

Мерама заштите које су саставни део одлуке о утврђивању Београдског сајма за споменик културе градски завод је предвидео следеће: очување аутентичног изгледа комплекса са најстрожим режимом заштите за простор на којем се налазе хале један, два, три и четири. На овој локацији дозвољене су једино интервенције које не нарушавају интегритет и начин коришћења простора, односно које првенствено унапређују сајамске функције. Нова градња допуштена је у зони хала седам, осам и девет, на простору између пруге и унутрашње сајамске саобраћајнице, као и на површини од хале 14 до југозападног дела сајма. Сви новоизграђени објекти морају имати сајамску намену. Забрањена је изградња објеката који својом наменом, габаритом, волуменом и обликом могу угрозити и деградирати споменик културе и његову заштићену околину.

-----------------------------------------------------------

Ремек-дело југословенске архитектуре

Београдски сајам је једно од највреднијих дела послератне архитектуре. Изграђен је између 1954. и 1957. године према пројекту тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Овим комплексом повезаних објеката доминира централна хала са куполом распона 97,5 метара која је изграђена дотад непримењеним техникама. Хала 14 је најновија и подигнута је 1977. године.

Д. Мучибабић – С. Деспотовић
[објављено: 28/01/2009]

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beog...ulturnog-spomenika-i-poslovnog-centra.sr.html

 

[Nurko7000]

Београдски сајам, Јан09

 

[Goldstein]

^^^ kako morbidno izgleda bez ljudi.

 

[Влада]

Traži se najbolje rešenje za Beogradski sajam

Počeli sastanci na kojima će se raditi na približavanju stavova Zavoda za zaštitu spomenika kulture i uprave sajma

Privatizacija i modernizacija uz očuvanje prepoznatljivosti objekta (Foto Željko Jovanović) Dilemu hoće li Beogradski sajam biti spomenik kulture ili neće trebalo bi da razreše predstavnici sajma, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministarstva kulture i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na sastancima u Agenciji za privatizaciju.

Da je prvi sastanak već održan potvrdila je Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ona kaže da je za sada jedino dogovoreno da se nastave razgovori o statusu Beogradskog sajma i smatra da se ne može pregovarati o stepenu zaštite Beogradskog sajma.

– Nema stepena, neki objekat jeste pod zaštitom, ili nije – izričita je Pavlović-Lončarski. Ona dodaje da se mere zaštite ne mogu smatrati strogim ili blagim, već postoje pravila koja se moraju poštovati ukoliko određeni objekat postane kulturno dobro.

Direktorka zavoda kaže da se kompromis može pronaći u pisanju novog teksta, ali da će verovatno biti predložene slične mere zaštite.

– Jedino Vlada Srbije može da odluči hoće li neki objekat proglasiti spomenikom kulture ili neće – kaže ona.

Pavlovićeva je odbila da komentariše uticaje takvog procesa na predstojeću privatizaciju Beogradskog sajma i eventualnu štetu koja može nastati ukoliko se predložene mere prihvate.

Za razliku od direktorke republičkog zavoda, Lidija Kotur, pi-ar gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uviđa problematiku privatizacije Beogradskog sajma pa kaže da bi trebalo pojasniti predložene mere zaštite i delimično ih izmeniti.

– Privatizacija i modernizacija uz očuvanje prepoznatljivosti objekta je rešenje koje bi zadovoljilo sve – smatra Koturova.

I Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, kaže da dogovora još nema i da je za to rano.

– Nije bitna brzina donošenja odluke, već to da ona bude dobra po sajam. Tek smo počeli da razgovaramo i svako iz svog ugla gleda na ovaj problem, ali dobro je da smo se sastali jer „prepucavanje” posredstvom medija nikome neće doneti dobro, a naročito ne Beogradskom sajmu – rekao je Trpković i dodao da se mora pronaći rešenje kojim neće samo svi biti zadovoljni, već i koje će biti najbolje.

On kaže da je Beogradski sajam uspešno preduzeće koje je samo prošle godine organizovalo 41 manifestaciju, kao i da se poslednjih godina kvalitet usluga koje pruža višestruko poboljšao.

Da podsetimo, sredinom januara Vlada Srbije je na inicijativu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beogradski sajam proglasila kulturnim dobrom, ali je ta odluka povučena kada se posumnjalo da može da ugrozi privatizaciju ovog javnog preduzeća.

S. Despotović
[objavljeno: 05/02/2009]

извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Trazi-se-najbolje-reshenje-za-Beogradski-sajam.lt.html

 

[bigvlada]

Na redu jedna uspešna privatizacija
Četiri kompanije u trci za Beogradski sajam
Autor: Danijela Nišavić | Foto:M. Perić | 06.02.2009. - 05:00

U trci za vlasništvo Beogradskog sajma za sada su četiri potencijalna kupca, dva iz inostranstva i isto toliko iz Srbije. Postoje indicije da će se do 27. marta, kada ističe rok za dostavljanje ponuda za kupovinu, javiti još nekoliko kompanija.

Već prvog dana tendersku dokumentaciju otkupila je italijanska firma „Rimini fiera SPA”, a kasnije i londonski ITE. Ima najava da će tendersku dokumentaciju otkupiti i jedna od vodećih nemačkih sajamskih kompanija.
- Očekujemo da se jave još neke kompanije koje su se interesovale za Sajam jer je do sada vladalo veliko interesovanje - kaže Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju.
Da bi se uopšte moglo učestvovati na tenderu za kupovinu Beogradskog sajma, osnovni zahtev je da se kompanija bavi priređivanjem sajmova u poslednje tri godine, kao i da je u tom periodu organizovala godišnje najmanje 25 sajamskih manifestacija. Takođe, i da je u 2007. ostvarila prihod iz te delatnosti od 50 miliona evra. Uslov za učešće na tenderu je i da ponuđač otkupi tendersku dokumentaciju po ceni od 10.000 evra i to do 27. februara. Na tenderu mogu da učestvuju i konzorcijumi u kojima član koji ispunjava navedene uslove ima najmanje 25 odsto učešća.
Interesantno je da su tendersku dokumentaciju za sada otkupile i dve domaće kompanije. Pošto su uslovi strogi, najverovatnije je da će one, ukoliko dostave ponudu za kupovinu Sajma, naći strateškog partnera iz inostranstva.
Inače, nedavno je Vlada Srbije donela odluku da Beogradski sajam kao kompleks ne bude proglašen spomenikom kulture, već da pod zaštitom budu samo neki njegovi delovi.
Anđelko Trpković, direktor Sajma, kaže da ne može da proceni koliko će to uticati na smanjenje cene Sajma, a prema njegovim rečima, veoma je verovatno da će jedino hala 1 ostati pod zaštitom.
- I dalje se radi na tome da se pronađe kompromis, odnosno elementi koji mogu biti zaštićeni, a da ne predstavljaju prepreku budućem razvoju sajma - rekao je Trpković.
Kako je Beogradski sajam društveno preduzeće, Zakonom o privatizaciji je predviđeno da se na tenderu ponudi 70 odsto kapitala. Preostalih 30 odsto kapitala biće raspoređeno na dva dela, 15 odsto je namenjeno zaposlenima i bivšim zaposlenima Sajma, a drugih 15 odsto će otići u Privatizacioni registar i biti podeljeno građanima Srbije.
Prema podacima iz privatizacionog prospekta, kapital Beogradskog sajma procenjen je na 20,5 miliona evra, a u 2007. profit tog preduzeća koje se bavi organizovanjem sajamskih manifestacije iznosio je 1,5 miliona evra, što je 36 odsto više nego u 2006. godini.

Lična karta Sajma
Zemljište 23 hektara
Ukupna površina objekata 105.979 kvadrata
Broj hala 10, od toga u pet manjih smešten je Bazar
Vrednost kapitala 20,5 miliona evra
Profit 2007. 1,5 miliona evra


Šta se prodaje
70 % vlasništva se privatizuje
15 % namenjeno zaposlenima i bivšim zaposlenima
15 % biće podeljeno građanima

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=77712

 

[ACR]

Prema članku iz današnje "Politike", gradske vlasti izgleda razmišljaju o tome da jednog dana prodaju zemljište na kojem je Beogradski sajam. Budući kupac bi morao jedino da sačuva halu 1, koja je proglašena za spomenik kulture, a posle 10 godina bi imao pravo sve ostalo da ruši i da gradi "hotele i tržne centre, ali ne i stambene zgrade", na celom potezu od pruge do Save. Više o tome u samom članku:

Zemljište Beogradskog sajma - mamac za buduće vlasnike
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Zemljishte-Beogradskog-sajma-mamac-za-buduce-vlasnike.sr.html

Za mene sve to jako tužno. Razumem da kapitalističko društvo ne želi da sipa pare i održava zgrade Sajma, ali za mene je Sajam simbol onoga što je grad nekada bio i uticaja kojeg je imao - da ne pominjemo sad Sajam knjiga i Novogodišnji vašar, koji su jedinstvene prilike da se toliko Beograđana okupi na jednom mestu. Ima toliko mesta uz reke van područja koje sada doživljavamo kao Beograd, zašto ne grade tu i malo prošire grad?

 

[c.s.i.]

Bas bzvz.
A pritom treba obratiti pаžnju na to da je Sajam vlasnik i same obale ili u najmanju ruku ima pravo njenog korišćenja.

 

[Homer Jay]

Da, ova tema ovih dana otvara bas dosta diskusija. Naime, sajam ide na privatizaciju i deo javnosti je zabrinuta da ce se pojaviti" Luka Beograd efekat" i na savskoj obali, tj. da ce Sajam nestati posle 10 godina (koliko je kupoprodajnim ugovorom novi kupac obavezan da obavlja sajamsku delatnost) i da ce na tom mestu nici trzni centri, hoteli poslovne zgrade.

Imajuci u vidu dosadasnji tok privatizacije, strahovi su verovatno opravdani.

Vec je poznata prica kako su ta postrojenja ionako planirana za izmestanje, te ona teza da je bolje da se to radi kao u slucaju IMT-a - izmestiti fabriku, pa prodati zemlju na licitaciji - nego kao u slucaju Luke - gde investitor tvrdi da kupovinom Luke stice pravo na koriscenje zemljista, te je za male pare dobio najekskluzivniju zemlju u gradu. I sve se vrti u krugo oko toga, narocito posle Insajdera.

Ali ovde je problem kako to spreciti. Prema GUP-u to zemljiste je predvidjeno za komercijalne delatnosti - u sta istina spadaju i hoteli, i trzni centri, i poslovne zgrade, ali i sajam. Tako da u sustini nema prenamene zemljista.

E sad, postavlja se pitanje da li moze da se uredi tako da kupac Sajma ne bude vlasnik, niti korisnik zemljista, vec samo vlasnik objekata. to inace mnoge potencijalne investitore zbunjuje. I po mnogim novinama se vuku njihovi pritisci da se ta oblast regulise tako da oni postanu "zemljoposednici". I taj zahtev iz njihovog ugla je vrlo razumljiv.

Mislim, razlog je prost. Ja npr. kupim Sajam. I sada skontam da mi one hale gde je Bazar u sustini ne trebaju. I npr. hocu to da srusim jer mi ne donosi profit i da izgradim hotel u sklopu Sajma. Sta sad, ja sam vlasnik hale, ali ne i zemlje. Zar moram da idem u grad i da licitiram za zemlju na kojoj se nalazi moja hala da bih izgradio hotel ili bilo sta drugo?

Znaci, time se zapravo ogranicava razvoj sajma i odvracaju potencijalni investitori.

Ono sto bi prema mom misljenju bilo pozeljno je da ugovorom ne stoji obavljanje sajamske delatnosti 10 godina, vec lepo 99 godina, pa ko voli nek izvoli Moze da gradi pored i trzne centre, hotele, marine, zeleznicko stajaliste - sta god hoce, ali to mora prvenstveno da bude sajam.

 

[Goldstein]

Voleo bih da neko, ko se malo bolje razume u tu materiju objasni zbog čega je neophodna privatizacija Sajma? Da li su troškovi previsoki pa državi/gradu nije u interesu da ostane u njihovom vlasništvu? Čini mi se da Sajam donosi veliki profit. Možda grešim, zato bih voleo da mi neko objasni.
I još nešto, da li iko razmišlja šta će se desiti ako kupac posle deset godina zaista želi da promeni namenu Sajmu? Gde će se održavati manifestacije, da li će ih uopšte biti?

 

[ACR]

Koliko sam razumeo, Sajam je u 2008. godini ostvario profit od 2 miliona evra, a sada hoće da ga prodaju za 20.5 miliona...

 

[shmeksi]

Glavni problem je deo zemljišta koji je trenutno zelena površina ili parking i sajam se vodi kao korisnik zemljišta, a vrlo je moguća prenamena tog zemljišta da bude komercijalno i onda sajam dobije parcelu za gradnju za džabe. Vlada je lepo obavestila grad krajem prošle godine da napravi plan detaljne regulacije tog prostora i da odluči koja će mu namena biti, nažalost to nije urađeno do privatizacije i sada ćemo da vidimo šta će da ispadne.

Moja glavna zamerka za neke lokacije je što Urbanistički zavod Beograda ne pravi dovoljno brzo i u većoj količini planove detaljne regulacije za razne lokacije. Jednom kada se utvrdi plan detaljne regulacije svi zainteresovani su upoznati sa budućim zbivanjima i mogu na vreme da se pripreme. Kakve smo sreće, kada kroz 5, 10 ili koliko god godina bude oslobođen savski amfiteatar dogodiće nam se da nemamo PDR (ex DUP, ne zna čovek koja skraćenica je smešnija) i onda će opet investitor da kroje izgled grada umesto da to budu urbanisti.

 

[Igor]

Koliko sam cuo a i skoro sam bas prolazio Bazarske hale su ispraznjene ili se valjda prazne sto je po meni skroz ok jel nemaju ama bas nikakvu arhitektonsku a bogami ni sentimentalnu vrednost ukoliko izuzmemo buvljacenje i kupovanje kvarcnih peci i jakni sa znakom tigra 90-ih i koje cega

Po meni treba zadrzati halu 1 i halu 14 (ako se ne varam to je ona poslednja velika) a ostalo se moze privesti drugoj nameni ili izgraditi nove hale savremenije ukoliko je to interes buduceg kupca. Nemam nista protiv da se na prostoru buvljak hala izgradi neki hotel ili poslovni prostor. Ono sto je dobro je da pruga i ceo zeleni pojas okolo ne dozvoljava priblizavanje samom keju tako da sta god da se izgradi nece narusiti ambijent keja, koji sredjivanjem moze postati samo pitomiji i uredjeniji.

 

[Goldstein]

A ja bih rekao da je veći problem od toga da li će neko kupiti Sajam zbog zemljišta i posle zaraditi pare jer ga kupuje jeftino to što ćemo doći u situaciju da ostanemo bez sajamskog prostora. Gde će se posle održavati Sajam knjiga, nameštaja, turizma i ostale manifestacije? U Novom Sadu??? Čemu uopšte privatizacija

 

[GOJE]

Koliko ja znam, tender neće biti uspešan! U tom slučaju moglo bi da se poradi i na menjanju uslova i zadržavanju namene za vjek i vjekova.

 

[Milance]

Odakle ti to? Kako znas?

 

[Homer Jay]

Evo Sizif pise gore u vestima da su tendersku dokumentaciju jedini otkupili, i to zajedno, italijanski Sajam Rimini i domaci Verano.

To je OK. Verano verovatno zanima razvoj nekretnina, a Sajam Rimini sajamska delatnost, i to je obecavajuci tandem

 

[Igor]

mene raduje sto Verano makar zna sta radi za razliku od mnogih "velikih". Realno imaju najbolju arhitektonsku podrsku i verujem da ce objekti koje nadamo se bude gradio biti na nivou kao ovi dosadasnji.