Beogradske reke i priobalja

[Ventilator_BGD]

,, .... podrzavam jer ce novo da bude bolje artikulisano jer projekat sam po sebi nije los... ,,

Ne podržavam, projekat je tupav.

Naj uočljivije je gotovo obalska podzemna garaža. Dunav kad nadodje ume da poplavi i Glavu ulicu u Zemunu a kamoli podzemnu garažu. Nije to 10 litara vode za ispupavanje
tupavost i ne poznavanje Dunava.

Drugo saob. ,,lenjir,, komunikacione veze u parku su ne prirodne i tupave zamisli.

Trece 50 god gajenja drveca za 10 min. seče radi realizacije lenjir gluposti je ne dopustljiv vandalizam bez obzira na tupava opravdanja tipa zasadicemo više mladih ( starih par god) sadnica.

Ceo projekat bez obzira na na neposrednu blizinu rečnog toka nema više komada pumpnih stanica za zalivanje sprženih požutelih travnatih površina u toplim periodima a da ne spominjem cvetne aleje
Tupavo da tupavije ne može biti.

Mogao bih jos da obrazlažem
I ovo je previše , jednostavno me mrzi da se udubljujem u tupave projekte , ocena vrlo loše traljavo,
Jbg., rad nekog sa VII -VIII razreda osnovne škole

Mozda da je park projektovao landscape inzenjer, ali projektovao ga je arhitekta iz vremena bernard tschumija i sl. Vidljive su i veze. Covek je spojio kljucne tacke lenjirom (tako je, lenjirom, cesto koriscenim prilikom pravljenja vizura u urbanizmu). Da ga je projektovao landscape arhitekta sa neke britanske grane to bi bilo ok, u slicno vreme je nastala londonska i pariska skola koje su imale potpuno suprotne pristupe u dizajnu parkova i zelenih povrsina kao sto su imali i potpuno drugaciji pristup urbanom planiranju.

Tako da tebi moze da se svidja ili ne, ali pogledaj na mapi, svi kljucni pravci su povezani, ubacena je aktivnost u 90% neaktivan park, aktivan je iskljucivo uz obalu i red je bio da se malo ubace neke stavke u dubinu parka prevashodno jer obod parka nije urbanizovan ekstrovertnim aktivnostima vec introvertnim, tu ima samo stanovanje i u sebe zatvoren trzni centar a ne dinamicni trotoari central parka u njujorku.

Tako da po meni je ovo uspesno resenje prvo geometrijski, presek lukova i pravaca u stilu tschumija, postavljeni tamo gde treba. Mogao je da bude i formiran kao gradski park u Melburnu npr Ne sporim. Ali meni ne smeta sto nije prevashodno jer je i sam novi beograd nastao na koncepciji preseka pravaca i lenjirom povucenih linija u odnosu na lukove koje cine reke i priobalje.

Mapy Google

Prozkoumávejte mÃsta prostÅednictvÃm 360° fotek.

maps.app.goo.gl

 

[Daks]

Umesto da šire i grade blokove na strani gde je Borča i Krnjača oni još više gužvaju sve u Nbg. Bolja ideja je da Nbg dobije još parkova, tu već zivi previse ljudi, a za blokove ima mesta i na levoj obali.
Takođe, mogu da urade tematske parkove uz reku na Nbg, to bi bas bilo lepo.

 

[vranac]

Evo ga
Pogledajte prilog 241281

Биће пет монструма уместо садашњих бродића који пристају реци и једног лепог сплава/рибљег ресторана…

 

[orion]

Evo kako iygleda jedno obicno jutro na savskom keju. Sva ova vozila voze nasipom. Trcati ujutru po keju znaci nagutati se izduvnih gasova ovih vozila.

 

[Homer Jay]

Prilog RTS-a. Očekivano, sve lepo i ružičasto. Ali ima nekih animacija na početku gde se vidi budući izgled savske obale i, čini mi se, šetališta od blokova do Expa:

Infrastruktura ne samo za Ekspo - rečni saobraćaj, nova pruga i bulevari popraviće mobilnost u Beogradu

Intenzivni su radovi i na značajnim infrastrukturnim projektima koji će doprineti bržem i direktnom transportu posetilaca i učesnika tokom specijalizovane izložbe Ekspo 2027. Rečni saobraćaj, nova pruga i putevi unaprediće mobilnost u prestonici i smanjiti saobraćajne gužve.

www.rts.rs

 

[mp3mp3]

Ovi zbudzeni tekstovi su tako nedefinisani, gde ce biti taj bulevar nova 4 i da li znaju sta je bulevar po definiciji.
A i video render ne lici na Bg uopste, gde je taj mostic koji lici na pesacki, mozda NBG Savski kej.
Bas onako nabacan tekst i renderi koji kao kazu nesto a ne kazu nista.

 

[Zuma]

I plan i renderi novog putničkog pristaništa na levoj obali Save su jednostavno laž. To neće izgledati tako kao na renderu. Između kruzera će postojati praktično zanemarljiv razmak, pa se sa tobožnjeg "šetališta uz reku" neće videti ni reka ni tvrđava. Ovim se uništava čitav smisao dosadašnjeg uređenja i urbanističke namene te obale. Parktično se dosadašnja decenijska investicija u rečnu obalu na Ušću i naspram tvrđave "baca u vodu". Sve te uložene pare i smisao ovog prostora je bukvalno uništen. Pristanište nije ni šetalište, ni park, ni rekreativno zelena zona u srcu zagađenog grada. To je zagađenje i destrukcija svega toga.

Dokaz je jednostavan. Kruzeri će u novom pristaništu biti ukotvljeni na razmacima koje određuju sada postojeće stepenice koje vode na niži nivo obalutvrde. Razmak tih stepenica je 145 metara. Kruzeri imaju standardizovanu dužinu od 135 metara. Dakle razmak između dva susedna kruzera je samo 10 metara (a tu će biti izukrštani konopci za vezivanje za obalu). To znači da je odnos kruzer : prostor između njih = 93 : 7.

Dakle na obali, u vodi, će postojati neprovidni zid objekata između kojih je razmak samo samo 7% njihove dužine ( tačnije 6,9% ). To će izgledati tačno ovako.

Stvarni izgled sa obale i realni razmak neprovidnog zida kruzera.

Razmak stepenica na donji novo, što određuje razmak kruzera:

A njihov render tog izgleda i razmaka izgleda ovako:

Stvarnost

Slika prikazana na sednici

Doduše prikazana im je i druga, nešto realnija slika, ali ni ona nije tačna. Razmak između kruzera je i dalje nerealno prikazan

Međutim na tabli o radovima, kad je u pitanju prikaz vidljivosti reke i tvrđave, narodu je prikazan OVAJ izmišljeni apsurd:

Ili ovo, iz videa RTS-a

Em su brodovi drastično smanjeni, em je tačka gledišta rendera negde visoko u vazduhu, kao da su šetači uz obalu u helikopteru. Čisto da bi izgledalo da će se sa obale videti tvrđava.

Ovo je stvarni visinski odnos pogleda šetača uz obalu i vrha kruzera koji zaklanja pogled na sve iza njega, a što je ispod tog nivoa gornje palube i zastora od sunca iznad nje.

Uništenje obalskog šetališta, pogleda na reku i na srednjevekovnu tvrđavu, glavnu atrakciju za turiste, zbog pristaništa baš na UŠĆU Save u Dunav je urbanistički zločin. To je nešto što Zavod za zaštitu spomenika ne bi smeo da dozvoli, ako je tamo ostao iko ko je ovo pisao u uslovima Zavoda kad je u pitanju i dalje važeći projekat Gondole (objavljeno u Službenim listu).

2. јул 2018. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 65 – 13

I.6. Услови и мере заштите културних добара и културног наслеђа

Према условима Републичког завода за заштиту споменика културе Београд (бр.
2/2257 од 20. октобра 2017. године) издатим за потребе израде Плана детаљне
регулације за гондолу Калемегдан - Ушће, градске општине Стари град и Нови
Београд, простор обухвата предметног плана са аспекта заштите културних добара
налази се у оквиру:

– Споменика културе „Београдска тврђава”, културног добра од изузетног значаја
за Републику Србију („Службе- ни гласник СРС”, број 14/79)

– Археолошког налазишта „Антички Сингидунум”, културног добра (Решење Завода
за заштиту споменика култу- ре Града Београда, бр.176/8 од 30. јуна 1964.
године)

– Просторне културно-историјске целине „Косанчићев венац”, културног добра
(Решење Завода за заштиту спомени- ка културе Града Београда, бр. 490/1 од 24.
маја 1971. године)

– Целине „Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус претходне заштите.

У непосредној близини границе простора обухваћеног Планом детаљне регулације
налазе се:

– Старо Сајмиште – Логор Гестапоа, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени листа Града Београда”, број 16/87)

– Музеј савремене уметности, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени лист Града Београда”, број 16/87)

– Пилони моста краља Александра I, Пилон 1, Савски кеј, добро под претходном
заштитом

– Просторна културно-историјска целина „Косанчићев венац”, културно добро од
великог заначаја (Одлука о утвр- ђивању „Службени гланик СРС”, број 14/79)

– Поред наведених непокретних добара на овом простору се налази и природно
добро „Морски неогени спруд

– профил испод споменика Победнику на Калемегдану”, Решење из 1969. године.

Подручје предметног Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће,
градске општине Стари град и Нови Београд, чини интегрални део историјски
најзначајнијег и највреднијег простора Београда и његових река Саве и Дунава.
Као материјално сведочанство историјског, културолошког, друштвеног,
социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја, представља
изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града.

На простору обухвата Плана налази се изузетно вредно културно наслеђе, што се
превасходно односи на десну обалу реке Саве, где се налази споменик културе од
изузетног значаја за Републику Србију „Београдска тврђава”, који се непосредно
граничи са Просторно културно историјском целином од изузетног значаја за
Републику Србију „Подручје Кнез Михаилове улице” и Просторно културно
историјском целином од великог значаја за Републику Србију „Косанчићев венац”.
Предметни план детаљне регулације на левој обали Саве третира простор целине
„Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус добра под претходном
заштитом, а непосредно се граничи са спомеником културе „Старо сајмиште – Логор
Гестапоа”. У непосредној близини се налази и споменик културе „Музеј савремене
уметности”. Истовремено, на левој и десној обали реке Саве налазе се остаци
првог моста који је повезао две обале на овом подручју – „Пилони моста краља
Александра Првог”, који уживају статус добра под претходном заштитом.

Засебну вредност, не само овог подручја, већ Београда у целини представљају
визуре. Поглед на Београдску тврђаву и стари део града, посебно на Косанчићев
венац, са приобалне зоне Новог Београда на реку и нови град на левој обали
Саве, ствара јединствен доживљај препознатљиве силуете уткане у меморију града.
С тим у вези, културно наслеђе заједно са мостовима, акваторијом ушћа Саве у
Дунав и природним одликама Великог ратног острва представља визуелну и просторну
доминанту у укупној слици града.

http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2018/01/Priobalna-zona-Novog-Beograda-2017-Model.pdf

--------------------------------------------------

DRUGIM REČIMA, HAJDE DA UNIŠTIMO DOMINANTU UKUPNE SLIKE GRADA.

ZBOG IZLOŽBE OD 90 DANA 14 KILOMETARA DALJE?

 

[Zuma]

Sledeći argument koji će da se pojavi u medijima je da "Gondola" (žičara) do Kalemegdana onda postaje neophodna već i samo zbog pristaništa. Jer, tobože, bez veze je sve te silne putnike sa kruzera stalno vozati preko ionako uvek zakrčenog Brankovog mosta, gde postoji maltene trajni saobraćajni kolaps. Loša slika grada. Nego lepo putnike sa kruzera malim "ekološko-električnim" šatlom prevesti do stanice Gondole kod kružnog toka, a odatle su Gondolom čas posla na Tvrđavi, gde ionako svi odlaze. Divota. Tako je usput reinkarnirana i "privremeno odloženi" projekat Gondole. Plus još malo drveća koje onda iz raznih razloga treba poseći. I još malo uništiti vidikovac, Rimske bedme i druge arheološke ostatke oko tvrđave. Kome još treba ubacivanje tvrđave u listu UNESK-a. A za letnjih 40 stepeni u hladu? Pa idite u senku budućih kula. Možda Tramp izgradi još neku. Šta će vam pogled, prijatan vazduh, veliko drveće i zelenilo na obali reke? Deca mogu u "aneks kafanu" sa vama. Imaju video igrice na mobilnom, pa je lako da ih se otarastite. Inače bi VI sami morali da se sa njima igrate na travi.

 

[Daks]

Leva obala Dunava je bila idealna za takve projekte, ali sto da se sve ne zbije u samo jedan deo grada.

 

[Zuma]

Novo pristanište može da bude i negde uzvodno na levoj obali Save, recimo negde oko rukavca brodogradilišta. Nije svo zemljište prodato. Tu su neke šljunakre. Može i uzvodno i nizvodno od ulaza u rukavac, a može i delimično u njemu. A može i kod Pančevačkog mosta, na desnoj obali Dunava.

 

[Saki_11]

I plan i renderi novog putničkog pristaništa na levoj obali Save su jednostavno laž. To neće izgledati tako kao na renderu. Između kruzera će postojati praktično zanemarljiv razmak, pa se sa tobožnjeg "šetališta uz reku" neće videti ni reka ni tvrđava. Ovim se uništava čitav smisao dosadašnjeg uređenja i urbanističke namene te obale. Parktično se dosadašnja decenijska investicija u rečnu obalu na Ušću i naspram tvrđave "baca u vodu". Sve te uložene pare i smisao ovog prostora je bukvalno uništen. Pristanište nije ni šetalište, ni park, ni rekreativno zelena zona u srcu zagađenog grada. To je zagađenje i destrukcija svega toga.

Dokaz je jednostavan. Kruzeri će u novom pristaništu biti ukotvljeni na razmacima koje određuju sada postojeće stepenice koje vode na niži nivo obalutvrde. Razmak tih stepenica je 145 metara. Kruzeri imaju standardizovanu dužinu od 135 metara. Dakle razmak između dva susedna kruzera je samo 10 metara (a tu će biti izukrštani konopci za vezivanje za obalu). To znači da je odnos kruzer : prostor između njih = 93 : 7.

Dakle na obali, u vodi, će postojati neprovidni zid objekata između kojih je razmak samo samo 7% njihove dužine ( tačnije 6,9% ). To će izgledati tačno ovako.

Stvarni izgled sa obale i realni razmak neprovidnog zida kruzera.


Pogledajte prilog 245040


Razmak stepenica na donji novo, što određuje razmak kruzera:

Pogledajte prilog 245041

A njihov render tog izgleda i razmaka izgleda ovako:

Stvarnost

Slika prikazana na sednici

Doduše prikazana im je i druga, nešto realnija slika, ali ni ona nije tačna. Razmak između kruzera je i dalje nerealno prikazan

Međutim na tabli o radovima, kad je u pitanju prikaz vidljivosti reke i tvrđave, narodu je prikazan OVAJ izmišljeni apsurd:

Ili ovo, iz videa RTS-a

Pogledajte prilog 245042

Em su brodovi drastično smanjeni, em je tačka gledišta rendera negde visoko u vazduhu, kao da su šetači uz obalu u helikopteru. Čisto da bi izgledalo da će se sa obale videti tvrđava.

Ovo je stvarni visinski odnos pogleda šetača uz obalu i vrha kruzera koji zaklanja pogled na sve iza njega, a što je ispod tog nivoa gornje palube i zastora od sunca iznad nje.

Uništenje obalskog šetališta, pogleda na reku i na srednjevekovnu tvrđavu, glavnu atrakciju za turiste, zbog pristaništa baš na UŠĆU Save u Dunav je urbanistički zločin. To je nešto što Zavod za zaštitu spomenika ne bi smeo da dozvoli, ako je tamo ostao iko ko je ovo pisao u uslovima Zavoda kad je u pitanju i dalje važeći projekat Gondole (objavljeno u Službenim listu).

2. јул 2018. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 65 – 13

I.6. Услови и мере заштите културних добара и културног наслеђа

Према условима Републичког завода за заштиту споменика културе Београд (бр.
2/2257 од 20. октобра 2017. године) издатим за потребе израде Плана детаљне
регулације за гондолу Калемегдан - Ушће, градске општине Стари град и Нови
Београд, простор обухвата предметног плана са аспекта заштите културних добара
налази се у оквиру:

– Споменика културе „Београдска тврђава”, културног добра од изузетног значаја
за Републику Србију („Службе- ни гласник СРС”, број 14/79)

– Археолошког налазишта „Антички Сингидунум”, културног добра (Решење Завода
за заштиту споменика култу- ре Града Београда, бр.176/8 од 30. јуна 1964.
године)

– Просторне културно-историјске целине „Косанчићев венац”, културног добра
(Решење Завода за заштиту спомени- ка културе Града Београда, бр. 490/1 од 24.
маја 1971. године)

– Целине „Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус претходне заштите.

У непосредној близини границе простора обухваћеног Планом детаљне регулације
налазе се:

– Старо Сајмиште – Логор Гестапоа, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени листа Града Београда”, број 16/87)

– Музеј савремене уметности, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени лист Града Београда”, број 16/87)

– Пилони моста краља Александра I, Пилон 1, Савски кеј, добро под претходном
заштитом

– Просторна културно-историјска целина „Косанчићев венац”, културно добро од
великог заначаја (Одлука о утвр- ђивању „Службени гланик СРС”, број 14/79)

– Поред наведених непокретних добара на овом простору се налази и природно
добро „Морски неогени спруд

– профил испод споменика Победнику на Калемегдану”, Решење из 1969. године.

Подручје предметног Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће,
градске општине Стари град и Нови Београд, чини интегрални део историјски
најзначајнијег и највреднијег простора Београда и његових река Саве и Дунава.
Као материјално сведочанство историјског, културолошког, друштвеног,
социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја, представља
изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града.

На простору обухвата Плана налази се изузетно вредно културно наслеђе, што се
превасходно односи на десну обалу реке Саве, где се налази споменик културе од
изузетног значаја за Републику Србију „Београдска тврђава”, који се непосредно
граничи са Просторно културно историјском целином од изузетног значаја за
Републику Србију „Подручје Кнез Михаилове улице” и Просторно културно
историјском целином од великог значаја за Републику Србију „Косанчићев венац”.
Предметни план детаљне регулације на левој обали Саве третира простор целине
„Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус добра под претходном
заштитом, а непосредно се граничи са спомеником културе „Старо сајмиште – Логор
Гестапоа”. У непосредној близини се налази и споменик културе „Музеј савремене
уметности”. Истовремено, на левој и десној обали реке Саве налазе се остаци
првог моста који је повезао две обале на овом подручју – „Пилони моста краља
Александра Првог”, који уживају статус добра под претходном заштитом.

Засебну вредност, не само овог подручја, већ Београда у целини представљају
визуре. Поглед на Београдску тврђаву и стари део града, посебно на Косанчићев
венац, са приобалне зоне Новог Београда на реку и нови град на левој обали
Саве, ствара јединствен доживљај препознатљиве силуете уткане у меморију града.
С тим у вези, културно наслеђе заједно са мостовима, акваторијом ушћа Саве у
Дунав и природним одликама Великог ратног острва представља визуелну и просторну
доминанту у укупној слици града.

http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2018/01/Priobalna-zona-Novog-Beograda-2017-Model.pdf

--------------------------------------------------

DRUGIM REČIMA, HAJDE DA UNIŠTIMO DOMINANTU UKUPNE SLIKE GRADA.

ZBOG IZLOŽBE OD 90 DANA 14 KILOMETARA DALJE?

Obala na Novobeogradskoj strani je uzdignuta i dosta vislja....idi jednom da vidis i ne pisi gluposti.
A sta to tebi smeta, nikada nisi video Kalemgdan? Pa si zaboravio kako izgelda ;-)


Puno gore je ona rampa za kolica/invalide. Gluplje nije moglo da se smisli ;-)

 

[Zuma]

Obala na Novobeogradskoj strani je uzdignuta i dosta vislja....idi jednom da vidis i ne pisi gluposti.
A sta to tebi smeta, nikada nisi video Kalemgdan? Pa si zaboravio kako izgelda ;-)

Ti si taj koji piše piše totalne gluposti.

Kota gornjeg nivoa šetališta leve obale Save je između 75.60 m i 75,80 m
Kota šetališta putničkog pristaništa na desnoj obale Save je 75,72 m
Kota donjeg nivoa šetališta leve obale Save je 73 m

Pa je nivo višeg šetališta leve i desne obale Save isti. Dok je pešačko šetalište na donjem nivou leve obale niže za skoro 3 metra od onog na desnoj (2,6 m - 2,8 m).

Pri čemu čemu recimo "Viking" kruzeri imaju visinu od četri sprata, odnosno 4 spratna nivoa.

A ideja da ni reku ni tvrđavu više ne treba gledati pošto smo ih već dovoljno puta videli, je zaista na posebnom ... nivou ... da ne kažem sad čega.

 

[kultura_stanovanja]

Stvarni izgled sa obale i realni razmak neprovidnog zida kruzera.

Razmak stepenica na donji novo, što određuje razmak kruzera:

Kako možeš da predvidiš:

1. Da će tu zaista biti non-stop ukotvljenih kruzera i to na baš svim mogućim pozicijama? Ako su kruzeri tu samo povremeno, onda nema blokiranja pogleda.
2. Da neće biti veći razmak između kruzera? Sa rendera se vidi da će se praviti nove stepenice, tako da možda budu napravljene na većem razmaku od trenutnog. Uostalom, kruzeri imaju svoj most koji vodi putnike na obalu, nigde nije obavezno da ih isporuči direktno na stepenice, tako da pozicije uopšte i ne moraju biti vezane za stepenice.

 

[Zuma]

1. Niko neće ponovo praviti kompletan gornji nivo obaloutvrde na levoj obali samo da pravio manje stepenica nego što već postoji, na većem razmaku nego sad. To bi bila ludost.
2. Sa rendera se vidi plan postavljanja. Tačno na razmaku stepenica. I dalje moraju da postoje stepenice do donjeg nivoa, pa je to jedino logično mesto i za mostove ka brodovima.
3. Neće biti manje kruzera jer na desnoj obali već sada pristaju tri do četri paralelno, jedan vezan za drugi. Posle ih može biti samo više.
4. Apsurdno je da najvažniji pogled u gradu, "vizuelnu i prostornu dominantu Beograda" (tvrđava na bregu iznad vode), tj vizuelni identitet Beograda koji je i na grbu grada, uništimo pošto bi kao trebalo da budemo zadovoljni time što će se ipak ponekad videti delić reke i tvrđave, ako budemo srećni da na par sati nema novog broda. Pa ćemo umesto broda gledati "samo" ogromni šlep-pristan carine i policije. Dakle još jedan splav sa adminstrativnim zgradama na njemu, ali privremeno bez kruzera iza toga.
5. Shvatate li svu apsurdnost gornjih primedbi?

 

[Zuma]

A tek mi je sada palo na pamet da će ti mostovi od obale do brodova morati biti dugački bar 70 metara SVAKI. Ili više. Pošto ne može Beogradska luka da bude zatvorena kad voda poplavi donji nivo obaloutvrde. Pa mostovi moraju da idu od broda do GORNJEG nivoa obale. Što znači da ćemo po donjem nivou šetati ISPOD niza paralelnih mostova i stubova. Mogu samo da zamislim na šta će TO ličiti. Neće valjda pobadati i šipove za stubove u donji nivo?

Da malo dočaramo budući prizor ... penzioneri sa kruzera će ili da plivaju ili će ovde biti ceo niz visokih i ružnih metalnih mostova direktno do GORNJEG nivoa obale, što vizuelno uništava čitav donji nivo šetališta. Da ne spominjemo vidik na tvrđavu i reku. Koga naravno neće ni biti. Samo dugačke metalne rešetke mostova iznad obesmišljenog donjeg nivoa Savske obale na kome neće biti nikoga jer tu više nema šta da traži. Zašto bi šetao između dva neprovidna zida, zida brodova i zida obaloutvrde, oba viša od njega?

 

[astrodule]

Kačio sam već na nekoj drugoj temi pristan u Zemunu i njegov most koji ide direktno na gornje šetalište. Tako da od prikazanih rendera nema ništa (a nadam se ni od toliko pristana)

 

[solecar]

"Zelenilo-Beograd" podnelo prijavu zbog nelegalne seÄe stabala

JKP "Zelenilo Beograd" obavestilo je javnost da je prilikom redovnog obilaska terena, Äuvarska služba utvrdila da je na lokaciji Dunavac, desna obala Dunava, u visini splava "Gabbiano" kod parka UÅ¡Äe izvrÅ¡ena bespravna seÄa stabla topole (preÄnika 45 cm).

www.b92.net

 

[solecar]

Uklonjeno 19 bespravnih objekata na Savskom nasipu, bez naknade za eksproprijaciju

U okviru realizacije projekta izgradnje pristaništa za potrebe izložbe Ekspo Beograd 2027, do sada je uklonjeno 19 nelegalnih objekata na Savskom nasipu, koji su potpuno bespravno sagrađani na državnom zemljištu, i to u zoni vodoizvorišta i odbrane od poplava.

www.b92.net

 

[kultura_stanovanja]

1. Niko neće ponovo praviti kompletan gornji nivo obaloutvrde na levoj obali samo da pravio manje stepenica nego što već postoji, na većem razmaku nego sad. To bi bila ludost.
2. Sa rendera se vidi plan postavljanja. Tačno na razmaku stepenica. I dalje moraju da postoje stepenice do donjeg nivoa, pa je to jedino logično mesto i za mostove ka brodovima.
3. Neće biti manje kruzera jer na desnoj obali već sada pristaju tri do četri paralelno, jedan vezan za drugi. Posle ih može biti samo više.
4. Apsurdno je da najvažniji pogled u gradu, "vizuelnu i prostornu dominantu Beograda" (tvrđava na bregu iznad vode), tj vizuelni identitet Beograda koji je i na grbu grada, uništimo pošto bi kao trebalo da budemo zadovoljni time što će se ipak ponekad videti delić reke i tvrđave, ako budemo srećni da na par sati nema novog broda. Pa ćemo umesto broda gledati "samo" ogromni šlep-pristan carine i policije. Dakle još jedan splav sa adminstrativnim zgradama na njemu, ali privremeno bez kruzera iza toga.
5. Shvatate li svu apsurdnost gornjih primedbi?

1. Nove stepenice mogu biti na proizvoljnom razmaku tako da može postojati i veći razmak između kruzera? A ako se sve bude baziralo na velikim mostovima do gornje obale, onda će od njih zavisiti razmak između kruzera, koji može biti i veći i manji, to ne znaš unapred. Ako je razmak dovoljno širok (npr. 50m), da li bi to bilo prihvatljivo?
2. Sa najvišeg nivoa obaloutvrde će se sigurno videti tvrđava. Ti kruzeri mogu da blokiraju pogled na reku (što slažem se, nije idealno za šetače tom trasom), možda i na Karađorđevu ulicu (samo nivo ulice, ne i zgrade), ali ne i na tvrđavu.
3. Još nešto što se tiče pogleda - planira se veliki vidikovac na samom Ušću: https://mitarh.rs/uploads_gallery/originals/Prirodnjački muzej Beograd/02.jpg dakle postojaće savršen pogled na "vizuelnu i prostornu dominantu Beograda" (tvrđava na bregu iznad vode)" baš na toj trasi, zapravo na njenom najlepšem mestu.