Beogradske reke i priobalja

[Ventilator_BGD]

,, .... podrzavam jer ce novo da bude bolje artikulisano jer projekat sam po sebi nije los... ,,

Ne podržavam, projekat je tupav.

Naj uočljivije je gotovo obalska podzemna garaža. Dunav kad nadodje ume da poplavi i Glavu ulicu u Zemunu a kamoli podzemnu garažu. Nije to 10 litara vode za ispupavanje
tupavost i ne poznavanje Dunava.

Drugo saob. ,,lenjir,, komunikacione veze u parku su ne prirodne i tupave zamisli.

Trece 50 god gajenja drveca za 10 min. seče radi realizacije lenjir gluposti je ne dopustljiv vandalizam bez obzira na tupava opravdanja tipa zasadicemo više mladih ( starih par god) sadnica.

Ceo projekat bez obzira na na neposrednu blizinu rečnog toka nema više komada pumpnih stanica za zalivanje sprženih požutelih travnatih površina u toplim periodima a da ne spominjem cvetne aleje
Tupavo da tupavije ne može biti.

Mogao bih jos da obrazlažem
I ovo je previše , jednostavno me mrzi da se udubljujem u tupave projekte , ocena vrlo loše traljavo,
Jbg., rad nekog sa VII -VIII razreda osnovne škole

Mozda da je park projektovao landscape inzenjer, ali projektovao ga je arhitekta iz vremena bernard tschumija i sl. Vidljive su i veze. Covek je spojio kljucne tacke lenjirom (tako je, lenjirom, cesto koriscenim prilikom pravljenja vizura u urbanizmu). Da ga je projektovao landscape arhitekta sa neke britanske grane to bi bilo ok, u slicno vreme je nastala londonska i pariska skola koje su imale potpuno suprotne pristupe u dizajnu parkova i zelenih povrsina kao sto su imali i potpuno drugaciji pristup urbanom planiranju.

Tako da tebi moze da se svidja ili ne, ali pogledaj na mapi, svi kljucni pravci su povezani, ubacena je aktivnost u 90% neaktivan park, aktivan je iskljucivo uz obalu i red je bio da se malo ubace neke stavke u dubinu parka prevashodno jer obod parka nije urbanizovan ekstrovertnim aktivnostima vec introvertnim, tu ima samo stanovanje i u sebe zatvoren trzni centar a ne dinamicni trotoari central parka u njujorku.

Tako da po meni je ovo uspesno resenje prvo geometrijski, presek lukova i pravaca u stilu tschumija, postavljeni tamo gde treba. Mogao je da bude i formiran kao gradski park u Melburnu npr Ne sporim. Ali meni ne smeta sto nije prevashodno jer je i sam novi beograd nastao na koncepciji preseka pravaca i lenjirom povucenih linija u odnosu na lukove koje cine reke i priobalje.

Mapy Google

Prozkoumávejte mÃsta prostÅednictvÃm 360° fotek.

maps.app.goo.gl

 

[Daks]

Umesto da šire i grade blokove na strani gde je Borča i Krnjača oni još više gužvaju sve u Nbg. Bolja ideja je da Nbg dobije još parkova, tu već zivi previse ljudi, a za blokove ima mesta i na levoj obali.
Takođe, mogu da urade tematske parkove uz reku na Nbg, to bi bas bilo lepo.

 

[vranac]

Evo ga
Pogledajte prilog 241281

Биће пет монструма уместо садашњих бродића који пристају реци и једног лепог сплава/рибљег ресторана…

 

[orion]

Evo kako iygleda jedno obicno jutro na savskom keju. Sva ova vozila voze nasipom. Trcati ujutru po keju znaci nagutati se izduvnih gasova ovih vozila.

 

[Homer Jay]

Prilog RTS-a. Očekivano, sve lepo i ružičasto. Ali ima nekih animacija na početku gde se vidi budući izgled savske obale i, čini mi se, šetališta od blokova do Expa:

Infrastruktura ne samo za Ekspo - rečni saobraćaj, nova pruga i bulevari popraviće mobilnost u Beogradu

Intenzivni su radovi i na značajnim infrastrukturnim projektima koji će doprineti bržem i direktnom transportu posetilaca i učesnika tokom specijalizovane izložbe Ekspo 2027. Rečni saobraćaj, nova pruga i putevi unaprediće mobilnost u prestonici i smanjiti saobraćajne gužve.

www.rts.rs

 

[mp3mp3]

Ovi zbudzeni tekstovi su tako nedefinisani, gde ce biti taj bulevar nova 4 i da li znaju sta je bulevar po definiciji.
A i video render ne lici na Bg uopste, gde je taj mostic koji lici na pesacki, mozda NBG Savski kej.
Bas onako nabacan tekst i renderi koji kao kazu nesto a ne kazu nista.

 

[Zuma]

I plan i renderi novog putničkog pristaništa na levoj obali Save su jednostavno laž. To neće izgledati tako kao na renderu. Između kruzera će postojati praktično zanemarljiv razmak, pa se sa tobožnjeg "šetališta uz reku" neće videti ni reka ni tvrđava. Ovim se uništava čitav smisao dosadašnjeg uređenja i urbanističke namene te obale. Parktično se dosadašnja decenijska investicija u rečnu obalu na Ušću i naspram tvrđave "baca u vodu". Sve te uložene pare i smisao ovog prostora je bukvalno uništen. Pristanište nije ni šetalište, ni park, ni rekreativno zelena zona u srcu zagađenog grada. To je zagađenje i destrukcija svega toga.

Dokaz je jednostavan. Kruzeri će u novom pristaništu biti ukotvljeni na razmacima koje određuju sada postojeće stepenice koje vode na niži nivo obalutvrde. Razmak tih stepenica je 145 metara. Kruzeri imaju standardizovanu dužinu od 135 metara. Dakle razmak između dva susedna kruzera je samo 10 metara (a tu će biti izukrštani konopci za vezivanje za obalu). To znači da je odnos kruzer : prostor između njih = 93 : 7.

Dakle na obali, u vodi, će postojati neprovidni zid objekata između kojih je razmak samo samo 7% njihove dužine ( tačnije 6,9% ). To će izgledati tačno ovako.

Stvarni izgled sa obale i realni razmak neprovidnog zida kruzera.

Razmak stepenica na donji novo, što određuje razmak kruzera:

A njihov render tog izgleda i razmaka izgleda ovako:

Stvarnost

Slika prikazana na sednici

Doduše prikazana im je i druga, nešto realnija slika, ali ni ona nije tačna. Razmak između kruzera je i dalje nerealno prikazan

Međutim na tabli o radovima, kad je u pitanju prikaz vidljivosti reke i tvrđave, narodu je prikazan OVAJ izmišljeni apsurd:

Ili ovo, iz videa RTS-a

Em su brodovi drastično smanjeni, em je tačka gledišta rendera negde visoko u vazduhu, kao da su šetači uz obalu u helikopteru. Čisto da bi izgledalo da će se sa obale videti tvrđava.

Ovo je stvarni visinski odnos pogleda šetača uz obalu i vrha kruzera koji zaklanja pogled na sve iza njega, a što je ispod tog nivoa gornje palube i zastora od sunca iznad nje.

Uništenje obalskog šetališta, pogleda na reku i na srednjevekovnu tvrđavu, glavnu atrakciju za turiste, zbog pristaništa baš na UŠĆU Save u Dunav je urbanistički zločin. To je nešto što Zavod za zaštitu spomenika ne bi smeo da dozvoli, ako je tamo ostao iko ko je ovo pisao u uslovima Zavoda kad je u pitanju i dalje važeći projekat Gondole (objavljeno u Službenim listu).

2. јул 2018. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 65 – 13

I.6. Услови и мере заштите културних добара и културног наслеђа

Према условима Републичког завода за заштиту споменика културе Београд (бр.
2/2257 од 20. октобра 2017. године) издатим за потребе израде Плана детаљне
регулације за гондолу Калемегдан - Ушће, градске општине Стари град и Нови
Београд, простор обухвата предметног плана са аспекта заштите културних добара
налази се у оквиру:

– Споменика културе „Београдска тврђава”, културног добра од изузетног значаја
за Републику Србију („Службе- ни гласник СРС”, број 14/79)

– Археолошког налазишта „Антички Сингидунум”, културног добра (Решење Завода
за заштиту споменика култу- ре Града Београда, бр.176/8 од 30. јуна 1964.
године)

– Просторне културно-историјске целине „Косанчићев венац”, културног добра
(Решење Завода за заштиту спомени- ка културе Града Београда, бр. 490/1 од 24.
маја 1971. године)

– Целине „Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус претходне заштите.

У непосредној близини границе простора обухваћеног Планом детаљне регулације
налазе се:

– Старо Сајмиште – Логор Гестапоа, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени листа Града Београда”, број 16/87)

– Музеј савремене уметности, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени лист Града Београда”, број 16/87)

– Пилони моста краља Александра I, Пилон 1, Савски кеј, добро под претходном
заштитом

– Просторна културно-историјска целина „Косанчићев венац”, културно добро од
великог заначаја (Одлука о утвр- ђивању „Службени гланик СРС”, број 14/79)

– Поред наведених непокретних добара на овом простору се налази и природно
добро „Морски неогени спруд

– профил испод споменика Победнику на Калемегдану”, Решење из 1969. године.

Подручје предметног Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће,
градске општине Стари град и Нови Београд, чини интегрални део историјски
најзначајнијег и највреднијег простора Београда и његових река Саве и Дунава.
Као материјално сведочанство историјског, културолошког, друштвеног,
социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја, представља
изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града.

На простору обухвата Плана налази се изузетно вредно културно наслеђе, што се
превасходно односи на десну обалу реке Саве, где се налази споменик културе од
изузетног значаја за Републику Србију „Београдска тврђава”, који се непосредно
граничи са Просторно културно историјском целином од изузетног значаја за
Републику Србију „Подручје Кнез Михаилове улице” и Просторно културно
историјском целином од великог значаја за Републику Србију „Косанчићев венац”.
Предметни план детаљне регулације на левој обали Саве третира простор целине
„Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус добра под претходном
заштитом, а непосредно се граничи са спомеником културе „Старо сајмиште – Логор
Гестапоа”. У непосредној близини се налази и споменик културе „Музеј савремене
уметности”. Истовремено, на левој и десној обали реке Саве налазе се остаци
првог моста који је повезао две обале на овом подручју – „Пилони моста краља
Александра Првог”, који уживају статус добра под претходном заштитом.

Засебну вредност, не само овог подручја, већ Београда у целини представљају
визуре. Поглед на Београдску тврђаву и стари део града, посебно на Косанчићев
венац, са приобалне зоне Новог Београда на реку и нови град на левој обали
Саве, ствара јединствен доживљај препознатљиве силуете уткане у меморију града.
С тим у вези, културно наслеђе заједно са мостовима, акваторијом ушћа Саве у
Дунав и природним одликама Великог ратног острва представља визуелну и просторну
доминанту у укупној слици града.

http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2018/01/Priobalna-zona-Novog-Beograda-2017-Model.pdf

--------------------------------------------------

DRUGIM REČIMA, HAJDE DA UNIŠTIMO DOMINANTU UKUPNE SLIKE GRADA.

ZBOG IZLOŽBE OD 90 DANA 14 KILOMETARA DALJE?

 

[Zuma]

Sledeći argument koji će da se pojavi u medijima je da "Gondola" (žičara) do Kalemegdana onda postaje neophodna već i samo zbog pristaništa. Jer, tobože, bez veze je sve te silne putnike sa kruzera stalno vozati preko ionako uvek zakrčenog Brankovog mosta, gde postoji maltene trajni saobraćajni kolaps. Loša slika grada. Nego lepo putnike sa kruzera malim "ekološko-električnim" šatlom prevesti do stanice Gondole kod kružnog toka, a odatle su Gondolom čas posla na Tvrđavi, gde ionako svi odlaze. Divota. Tako je usput reinkarnirana i "privremeno odloženi" projekat Gondole. Plus još malo drveća koje onda iz raznih razloga treba poseći. I još malo uništiti vidikovac, Rimske bedme i druge arheološke ostatke oko tvrđave. Kome još treba ubacivanje tvrđave u listu UNESK-a. A za letnjih 40 stepeni u hladu? Pa idite u senku budućih kula. Možda Tramp izgradi još neku. Šta će vam pogled, prijatan vazduh, veliko drveće i zelenilo na obali reke? Deca mogu u "aneks kafanu" sa vama. Imaju video igrice na mobilnom, pa je lako da ih se otarastite. Inače bi VI sami morali da se sa njima igrate na travi.

 

[Daks]

Leva obala Dunava je bila idealna za takve projekte, ali sto da se sve ne zbije u samo jedan deo grada.

 

[Zuma]

Novo pristanište može da bude i negde uzvodno na levoj obali Save, recimo negde oko rukavca brodogradilišta. Nije svo zemljište prodato. Tu su neke šljunakre. Može i uzvodno i nizvodno od ulaza u rukavac, a može i delimično u njemu. A može i kod Pančevačkog mosta, na desnoj obali Dunava.