Beogradske reke i priobalja

[Zuma]

Узводно, код Бранковог моста се налази неки већи колектор који је покривен огромним бетонским плочама и ту пуно смрди.

To je verovatno ovo:

 

[Дошљак]

Oво је узводно, тај велики да кажем шахт са бетонским поклопцима који смрди је низводно, код раскрснице улице Ушће од булевара Николе Тесле и улице Ушће која иде паралелно са реком.

44°48'54.9"N 20°26'44.6"E

maps.app.goo.gl

 

[Zuma]

Znači to je već treći izliv u "Međunarodno Putničko Pristanište" ili odmah uzvodno od njega. Simbolično.

 

[sergio_spector]

Naslovna slika je AI

 

[Дошљак]

Чему АИ покривалице кад имаш лепе снимке?

 

[sergio_spector]

malo za promenu mogu i običnu sliku do sada niko nije imao primedbe

 

[Zuma]

Još jedna stvar. Ovi brodovi će da zauzimaju više mesta po širini reke nego što su zauzimali splavovi (i da budu i bitno duži i manje međusobno razmaknuti od njih). Pa em ništa neće da se vidi sa obale, ni voda (atrakcije kao karneval brodova nam više ne trebaju), a kamoli tvrđava i tobože dragocene vizure na nju, em to znači da će posle čišćenja ponovo početi da se talože naslage, pa će vremenom ovde da se nagomila isto ili gore đubre i zemlja nego što je to sada slučaj. Ovo je na desnoj obali izbegnuto zato što je tamo obala vertikalna a ne zakošena. Tj obala je napravljena od vertikalno pobodenih talpi, pa je duboka voda odmah pored keja i pristana. Zato voda uz obalu ne usporava previše, pa se i naslage manje talože. Tamo je obala od početka projektovana i napravljena da bude pristanište. Na levoj obali nije nego je obaloutvrda zakošena (plus što će ovde zbog toga i ponton pristana sa carinom morati da se odmakne dalje od obale). Takođe ni oblik dna nije isti. Sećate se da je na levoj obali oduvek bila peščana plaža za Beograđene. Znači da je dubina vode verovatno rasla tek polako od plaže ka centru matice. Pa će i to (manji nagib dna reke) da pospešuje taloženje. Moraćemo stalno da dajemo ogromne pare za čišćenje "pristaništa" (i da ga pritom zatvaramo) koje je samo adaptirano i pritom uništeno šetalište, a ne pravo pristanište. Ponovo improvizacija o kojoj se niko ništa nije pitao nego se po običaju drži u tajnosti sve do poslednjeg mogućeg trenutka.

Ovde sam zaboravio da dodam još jedan bitan detalj. Pristanište se planira na unutrašnjoj strani rečne krivine, što je veoma loš izbor zbog taloženja naslaga u budućoj luci. Kao što svako telo zbog inercije teži da kretanje nastavi u istom pravcu, tako i voda u rečnoj krivini teži da nastavi tok u istom pravcu, pa zato UDARA u spoljnu stranu rečne krivina. Ovde je to desna obala Save. Zbog toga je poznato da voda teži da odnosi, erodira materijal obale na spoljnoj strani krivine, a da ga taloži na unutrašnjoj strani. To je zato što je na spoljnoj strani dinamički pritisak vode veći, pa je veća i brzina toka. Dok je na unutrašnjoj pritisak manji, brzina toka manja, a mogu se pojaviti i vrtloženja vode. To je bio razlog što je na levoj obali Save bila ravna peščana plaža od vrlo sitnog nataloženog peska (koji voda lako nosi i zatim taloži kad joj se smanji brzina, ustvari je i čitav NBG plato tako nasut), dok je desnu obalu reka izdubila u Kalemegdanskom brdu iako je to neka vrsta čvrstog materjala. Zbog toga će postojati prirodna tendencija da se u pristaništu na levoj obali talože nanosi i da ga stalno moramo čistiti, dok na desnoj obali to nikada nismo morali raditi. Ovo je izrazito skupo i nepotrebno rasipanje već i samo zbog toga. A plus je novo pitanje koliko duboko SADA treba uklanjati postojeći nanos da bi dubina bila dovoljna za pristanište, i koliko će nas TO koštati. To više nije samo čišćenje površinskih nanosa od splavova, nego bukvalno produbljivanje reke na pogrešnom mestu i na velikoj dužini. I to je sasvim nezavisno od troškova da posle trajno održavamo takvu dubinu na mestu koje reka prirodno zatrpava!? Ko nam garantuje da se neće ponoviti fijasko sa posleratnim pokušajima da se iskopa deo Ratnog ostrva? Naravno hidrološka studija koliko je sve to uopšte moguće nije urađena, još manje ekonomska studija ako jeste da li se isplati, kao ni izmene niza planova višeg reda gde je sve ovo zelena površina, a NE luka. Pa se onda još i zakon krši.

 

[Zuma]

Vizure sa leve obale Save na tvrđavu i grad su od posebnog značaja pa je ceo prostor "Priobalna zona Novog Beograda" kulturno dobro pod prethodnom zaštitom. Ovo je deo iz Službenog lista grada Beograda. Pa je nejasno kako neko može tek tako da baš tu postavi ceo, maltene kilometar visok vizuelni zid od kruzera. Naravno, možda je i ova zaštita vrlo tiho ukinuta, kao i mnoge druge zaštite, ali ovo piše u Službenom listu i uslovima zavoda za Zaštitu spomenika kad je u pitanju i dalje važeći projekat Gondole, koji je na istom ovom mestu.

2. јул 2018. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ГРАДА БЕОГРАДА Број 65 – 13

I.6. Услови и мере заштите културних добара и културног наслеђа

Према условима Републичког завода за заштиту споменика културе Београд (бр.
2/2257 од 20. октобра 2017. године) издатим за потребе израде Плана детаљне
регулације за гондолу Калемегдан - Ушће, градске општине Стари град и Нови
Београд, простор обухвата предметног плана са аспекта заштите културних добара
налази се у оквиру:

– Споменика културе „Београдска тврђава”, културног добра од изузетног значаја
за Републику Србију („Службе- ни гласник СРС”, број 14/79)

– Археолошког налазишта „Антички Сингидунум”, културног добра (Решење Завода
за заштиту споменика култу- ре Града Београда, бр.176/8 од 30. јуна 1964.
године)

– Просторне културно-историјске целине „Косанчићев венац”, културног добра
(Решење Завода за заштиту спомени- ка културе Града Београда, бр. 490/1 од 24.
маја 1971. године)

– Целине „Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус претходне заштите.

У непосредној близини границе простора обухваћеног Планом детаљне регулације
налазе се:

– Старо Сајмиште – Логор Гестапоа, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени листа Града Београда”, број 16/87)

– Музеј савремене уметности, културно добро – споменик културе (Одлука о
утврђивању „Службени лист Града Београда”, број 16/87)

– Пилони моста краља Александра I, Пилон 1, Савски кеј, добро под претходном
заштитом

– Просторна културно-историјска целина „Косанчићев венац”, културно добро од
великог заначаја (Одлука о утвр- ђивању „Службени гланик СРС”, број 14/79)

– Поред наведених непокретних добара на овом простору се налази и природно
добро „Морски неогени спруд

– профил испод споменика Победнику на Калемегдану”, Решење из 1969. године.

Подручје предметног Плана детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће,
градске општине Стари град и Нови Београд, чини интегрални део историјски
најзначајнијег и највреднијег простора Београда и његових река Саве и Дунава.
Као материјално сведочанство историјског, културолошког, друштвеног,
социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја, представља
изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града.

На простору обухвата Плана налази се изузетно вредно културно наслеђе, што се
превасходно односи на десну обалу реке Саве, где се налази споменик културе од
изузетног значаја за Републику Србију „Београдска тврђава”, који се непосредно
граничи са Просторно културно историјском целином од изузетног значаја за
Републику Србију „Подручје Кнез Михаилове улице” и Просторно културно
историјском целином од великог значаја за Републику Србију „Косанчићев венац”.
Предметни план детаљне регулације на левој обали Саве третира простор целине
„Приобална зона Новог Београда”, која ужива статус добра под претходном
заштитом, а непосредно се граничи са спомеником културе „Старо сајмиште – Логор
Гестапоа”. У непосредној близини се налази и споменик културе „Музеј савремене
уметности”. Истовремено, на левој и десној обали реке Саве налазе се остаци
првог моста који је повезао две обале на овом подручју – „Пилони моста краља
Александра Првог”, који уживају статус добра под претходном заштитом.

Засебну вредност, не само овог подручја, већ Београда у целини представљају
визуре. Поглед на Београдску тврђаву и стари део града, посебно на Косанчићев
венац, са приобалне зоне Новог Београда на реку и нови град на левој обали
Саве, ствара јединствен доживљај препознатљиве силуете уткане у меморију града.
С тим у вези, културно наслеђе заједно са мостовима, акваторијом ушћа Саве у
Дунав и природним одликама Великог ратног острва представља визуелну и просторну
доминанту у укупној слици града.

http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2018/01/Priobalna-zona-Novog-Beograda-2017-Model.pdf

 

[Zuma]

Kao što vidite iz linka na mapu u prethodnoj poruci plan "Celine pod prethodnom zaštitom", "Priobalna zona Novog Beograda" se i dalje nalazi na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2018/01/Priobalna-zona-Novog-Beograda-2017-Model.pdf

Međutim kad se ode na samu prezentaciju od početka, i pregledaju vidljivi, povezani linkovi na slike, "Priobalne zona Novog Beograda" nigde nema. Ovo je stranica za opštinu Novi Beograd:

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda » Opština – Novi Beograd

Zavod za zaÅ¡titu spomenika kulture grada Beograda OpÅ¡tina â Novi BeogradZavod za zaÅ¡titu spomenika kulture, prostornih kulturno-istorijskih celina, arheoloÅ¡kih nalaziÅ¡ta i znamenitih mesta na podruÄju grada Beograda

beogradskonasledje.rs

Tu se nigde ne spominje da "Priobalna zona Novog Beograda" ima ikakvu zaštitu, prethodnu ili bilo kakvu. Dakle bila je na listi , mapa je čak i dalje fizički na sajtu ali nelinkovana, pa je neko tiho uklonio prethodnu zaštitu i samu mapu sa vidljivog dela prezentacije, da bi upravo TU mogao gradi šta god hoće. Kao da je imao poseban apetit prema kulturnim i prirodnim dobrima Beograda. Kad se pogleda ogroman spisak objekata koju se planiraju baš u bivšem parku na Ušću, jasno je da im je čitava žuto obojena zona zaštiite bila poseban cilj za uništenje. Kakve crne vizure i "istorijski vizuelni identitet grada", ili rekreacija i zdravlje, daj pare. A sad su još ubacili i čitavo jedno pristanište, takođe "u parku" !?

Doduše, slično važi i za priobalnu zonu ušća na desnoj obali Save gde je, sem kompleksa "Marina Dorćol" na Dunavu, i zeleni travnjak tik uz Nebojša kulu na Savi TAKOĐE predviđen za gradnju, pošto su prethodno ostaci spoljnog priobalnog bedema uz nju već pretvoreni u Padel teren. Možda je postojao samo jedan ili maksimalno dva urbanistička plana u čitavoj dugoj istoriji Beograda gde ova zona uz tvrđavu i uz reku NIJE bila javna i zelena zona namenjena građanima, a ne privatnom biznisu.

Tako je ova luka je sada konačni i završni pečat procesa otuđenja obe obale reke. Ne znam da li će gomila vajnih arhitekata na BINI 2025., imati išta da kaže o ovome? Teško da hoće.

Leva obala Save na planu gore, desna obala na dva plana dole:

 

[Zuma]

Dakle, ko je "Priobalnu zonu Novog Beograda" uklonio sa spiska "Celina pod prethodnom zaštitom"?
Ako je to uopšte urađeno jer je ovde i to moguće.
Kada se to desilo?
Gde je objavljena odluka o tome?
Sa kakvim obrazloženjem? Mora da dato NEKO obrazloženje?
Kakvo? Da li je dozvoljno da ga čujemo?
Ili bi to bio previše ambiciozan zahtev u ovako demokratskom sistemu, uzevši u obzir naš izrazito niski status i rođenje u pogrešnoj klasi?

 

[Zuma]

Apropo vampirske Gondole koja nikako da umre. Sad zbog pristaništa? Doduše posečeni istorijski borovi na Kalemegdanskom šetalištu su zasađeni ponovo, ali evo sad Gondole koja ponovo izlazi iz kovčega. Teško mladicama. Sprema im se nova testera.

ŽIČARA PUNA PUTNIKA PALA U PROVALIJU!
Četiri osobe poginule, a za petom se traga: Druga kabina i dalje zaglavljena iznad železničke stanice, operacija spasavanja u toku

ŽiÄara puna putnika pala u provaliju u Napulju: Äetiri osobe su poginule

U italijanskom gradu Napulju, u naselju Kastelamare di Stabija, dogodila se nesreÄa na žiÄari Monte Faito. Kako prenosi portal "Korijere dela sera", u kabini je bilo pet osoba - Äetiri putnika i operater žiÄare. Äetiri osobe su poginule, a za petom se traga. Gornja stanica žiÄare je teÅ¡ko...

www.blic.rs

https://twitter.com/x/status/1912879880607326388

 

[Fankmaster]

Apropo vampirske Gondole koja nikako da umre. Sad zbog pristaništa? Doduše posečeni istorijski borovi na Kalemegdanskom šetalištu su zasađeni ponovo, ali evo sad Gondole koja ponovo izlazi iz kovčega. Teško mladicama. Sprema im se nova testera.

Pogledajte prilog 235660

ŽIČARA PUNA PUTNIKA PALA U PROVALIJU!
Četiri osobe poginule, a za petom se traga: Druga kabina i dalje zaglavljena iznad železničke stanice, operacija spasavanja u toku

ŽiÄara puna putnika pala u provaliju u Napulju: Äetiri osobe su poginule

U italijanskom gradu Napulju, u naselju Kastelamare di Stabija, dogodila se nesreÄa na žiÄari Monte Faito. Kako prenosi portal "Korijere dela sera", u kabini je bilo pet osoba - Äetiri putnika i operater žiÄare. Äetiri osobe su poginule, a za petom se traga. Gornja stanica žiÄare je teÅ¡ko...

www.blic.rs

https://twitter.com/x/status/1912879880607326388

Šta ga je***, u Namiru u Belgiji (Valonija) postoji slična habzburška tvrđava i postoji gondola/žičara na mestu jako sličnom ovom u BG.
U Koblencu, na ušću Mozela u Rajnu postoji slična visinska razlika i takođe gondola/žičara.
Nisam nužno ni za ni protiv, radije bih da neko telo kompetentnih ljudi iznese sve argumente za i protiv, a da legitimna i legalna gradska vlast donese političku odluku u skladu sa stručnim argumentima.
Ovo pišem jer mi smeta kad čujem kako ovako nešto ne postoji nigde, jer eto samo na ova dva mesta sam bio i video svojim očima, a ovom u Koblencu sam se i vozio.

 

[Kailan]

Као прво, свака интервенција која тежи да на било који начин загради или наруши визуру на тврђаву и Косанчићев венац треба да аутоматски да се одбацује. То је дословно најважнија визура Београда која је инспирисала и име и касније грб. Свака нормална власт би тежила то да очува и реконструише/хармонизује Косанчићев венац уместо да се овако иживљва над срцем града.

Као друго, не постоји начин градње жичаре до тврђаве без деградације тврђаве и целог тог дела. Чак и за сам покушај су посекли борове а да не причамо шта би исход урадио са бедемима и сл. Жичаре су неизбежно инванзивне у том смислу, бар те у виду висећих кабина. Београдској тврђави треба да се среди, очисти од будалаштина које су јој наметнуте у да уђе у Унеско. Не да се од ње прави вашар за малограђане којима никад није доста циркуса и нагузили би рингишпил испред Победника кад би могли.

Као, стварно нема дискусије о оваквим стварима и нема шта да нам "СНС стручњаци" објашњавају, од сваког другог дела су направили кич циркус и рушили шта су стигли, античку тврђаву не смеју ни под разно

 

[Fankmaster]

Као прво, свака интервенција која тежи да на било који начин загради или наруши визуру на тврђаву и Косанчићев венац треба да аутоматски да се одбацује. То је дословно најважнија визура Београда која је инспирисала и име и касније грб. Свака нормална власт би тежила то да очува и реконструише/хармонизује Косанчићев венац уместо да се овако иживљва над срцем града.

Као друго, не постоји начин градње жичаре до тврђаве без деградације тврђаве и целог тог дела. Чак и за сам покушај су посекли борове а да не причамо шта би исход урадио са бедемима и сл. Жичаре су неизбежно инванзивне у том смислу, бар те у виду висећих кабина. Београдској тврђави треба да се среди, очисти од будалаштина које су јој наметнуте у да уђе у Унеско. Не да се од ње прави вашар за малограђане којима никад није доста циркуса и нагузили би рингишпил испред Победника кад би могли.

Као, стварно нема дискусије о оваквим стварима и нема шта да нам "СНС стручњаци" објашњавају, од сваког другог дела су направили кич циркус и рушили шта су стигли, античку тврђаву не смеју ни под разно

Nisam ni mislio na SNS stručnjake, niti na SNS vlast koja bi donosila odluke.
Namirska tvrđava je po mnogo čemu slična beogradskoj, ušće dveju reka koje su doduše uže od Dunava i Save. Nisam lično imao dojam nekog narušavanja bilo čega, ali to ostavljam domenu ličnog utiska. Ne mislim da bilo šta treba da se radi zarad nekih turista, niti stranih, niti domaćih. Nemam neki naročito izgrađen stav oko ovog pitanja, ponavljam da sam to naveo samo zato što masa govori kako to ne postoji nigde, što nije tačno, pogotovu što je današnja Beogradska tvrđava u velikoj meri plod habzburških intervencija, iste dinastije koja je kontrolisala Namir, Novi Sad, Luksemburg i ostale tvrđave vobanskog tipa.

 

[Zuma]

Šta ga je***, u Namiru u Belgiji (Valonija) postoji slična habzburška tvrđava i postoji gondola/žičara na mestu jako sličnom ovom u BG.
U Koblencu, na ušću Mozela u Rajnu postoji slična visinska razlika i takođe gondola/žičara.
Nisam nužno ni za ni protiv, radije bih da neko telo kompetentnih ljudi iznese sve argumente za i protiv, a da legitimna i legalna gradska vlast donese političku odluku u skladu sa stručnim argumentima.
Ovo pišem jer mi smeta kad čujem kako ovako nešto ne postoji nigde, jer eto samo na ova dva mesta sam bio i video svojim očima, a ovom u Koblencu sam se i vozio.

Mesecima je pisano o tome i tamo imaš već navedene sva razloge i mišljenja čitave gomile stručnjaka. Postoji dugačak spisak razloga protiv Gonole, između ostalih da upravo ovuda prolazi trasa bedema Rimskog kastruma, da je ispod pećina, da je ovo dragoceni, prvi park-vidikovac grada posle Turaka, posebno veliki značaj vizura na tvrđavu i sa tvrđave baš za istorijski i vizuelni identitet Beograda (neometana vidljivost grebena iznad ušća dve reke), da od toga zavisi upis tvrđave u listu svetske baštine UNESK-a, još dugačak niz sličnih. Glupo je sve to ponavljati. Takođe, da li još negde postoji žičara baš nikakve veze nema sa pitanjem da li sme da postoji ovde.

Jedan od mnogih dokumenata iz tog vremena

Београдска тврђава – угрожено наслеђе (Гласник Друштва конзерватора Србије 43, Београд 2019, 38–57)

Beogradska tvrđava, ugroženo nasleđe

Trasa Rimskog bedema ide tačno kroz lokaciju stanice Gonodole.

 

[Гага]

Brod iz koga je 1914. počeo napad na Beograd okovan rđom na Adi Huji

Austrougarska rečna flota prve granate na glavni grad Srbije u Prvom svestkom ratu ispalila je 28. jula 1914. godine sa plovila „Bodrog”, kasnije nazvanog „Sava” koji je službovao u više suparničkih država. Kulturno dobro sada se koristi kao pristan za posade drugih brodova

(Foto A. Vasiljević)

Ispalio je prve granate na Beograd u Prvom svetskom ratu, bio ratni plen, menjao ime i države, tri puta tonuo na dno Save i Dunava i uzdizao se na površinu, a danas razoružan i delimično zarđao i dalje službuje na Adi Huji. Brod „Sava” – čelični radnik, vojnik i stradalnik zaboravljen u mulju i pesku pokraj obale jedne šljunkare daleko od pažnje koju zaslužuje napunio je 109 godina od kada je prvi put porinut.
....
1904. Prvi put porinut u Budimpešti
1918. Zarobljeni „Bodrog” prvi put je potopljen na kraju „Velikog rata”
1920. Izvučen iz vode i uvršćen u sastav mornarice Kraljevine SHS, prekršten u „Sava”
1941. Potopila ga je jugoslovenska vojska da ga ne zarobe Nemci
1942. Izvukle su ga trupe NDH i koristile na Savi
1944. Potopila ga je NDH posada da ga ne zarobe partizani
1951/1952. Izvučen iz reke i posle remonta svrstan u Rečnu flotilu JNA
1959. Postaje civilni brod, tri godine kasnije vlasništvo preduzeća „Heroj Pinki”
2005. Ministarstvo kulture proglasilo je „Savu” kulturnim dobrom
2012. Stiže u Beograd iz Novog Sada, a ove godine je nađen
....
– Osim „Save”, samo još jedan monitor „preživeo” je do ovog trenutka. To je brod „Lajta”, a danas se nalazi u Mađarskoj. Pre nekoliko godina ova država već ga je pretvorila u ploveći muzej – zaključuje Milikić.
----------------------------------------------

Parobrod „Srbija” i dalje radi

Samo nekoliko desetina metara uzvodno od broda „Sava” nalazi se još jedno plovilo iz Prvog svetskog rata. „Srbija” je jedini parobrod u našoj zemlji koji i danas radi. Konstruisan je 1917. u Regensburgu pod nazivom „Ister”. Kraljevina SHS preuzela ga je u novembru 1918. Služio je i kao minolovac od 1944, a kasnije ga je preuzelo „Jugoslovensko rečno brodarstvo”. I danas se na njemu vidi grb austrougarske mornarice.

– Sada se koristi za pranje drugih brodova vodenom parom. Kotlovi su još u funkciji, a nekada je ovo bio najmoćniji parobrod u našoj zemlji sa 1.200 konjskih snaga – objašnjava Ratomir Milikić.

----------------------------------------------

„Drava” – heroj „aprilskog rata”

U istoriji našeg rečnog brodarstva ostao je upamćen i monitor „Drava” – jedino plovilo koje je u „aprilskom ratu” 1941. uspelo da napadne neprijateljsku teritoriju. Za razliku od ostalih brodova na rekama koji su potopljeni da ne bi pali u ruke protivnika, ovaj brod koji je nastao 1913. i do 1918. zvao se „Ens” pružio je zavidan otpor silama Osovine, boreći se od 6. do 12. aprila na Dunavu na potezu Bezdan – Čelarevo.

– Njegova posada oborila je više aviona i uspešno bombardovala aerodrom Mohač u Mađarskoj, pri svemu tome odbivši napad četiri broda iz ove države. Na kraju je pogođen avio-bombama potonuo i sa sobom na rečno dno povukao više desetina ljudi – dodaje Ratomir Milikić.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ji.lt.html

Јучерашњи-23.04.2025. чланак из Политике

Брод-музеј „Сава” усидрен код Бранковог моста
Речни монитор „Сава”, једини преостали брод из групе речних монитора са којих је извршен први артиљеријски удар у Првом светском рату, отворен је на београдском пристаништу, код Бранковог моста, поводом Дана Војске Србије.
Суграђани могу да посете монитор од априла до октобра сваког дана, осим понедељка, између 10 и 17 сати.
https://www.politika.rs/scc/clanak/674381/brod-muzej-sava-usidren-kod-brankovog-mosta

Речни монитор отворен на пристаништу поводом Дана Војске Србије (Фото М. Милутиновић)

 

[direktor]

Te pare koje bi se ulupale u gondolu
Bolje potrošiti u obnovu tvrdjave ima toliko toga što treba da se uradi počev od skidanja grafita obnove bedema na više mesta do sistema hidrantakog itd itd

 

[Дошљак]

Београд буквално има 4 неискоришћена туристичка бисера који вапе за сређивањем - тврђаву, Авалу, Винчу и централну зону од Калемегдана до храма Светог Саве. Ту треба да буде сав фокус туризма. Парк Ушће не треба да буде туристичка атракција већ зелена оаза за грађане. Ту није место ни акваријуму, ни природњачком музеју, ни пристаништу за бродове, а посебно не гондолама.

 

[Fankmaster]

Београд буквално има 4 неискоришћена туристичка бисера који вапе за сређивањем - тврђаву, Авалу, Винчу и централну зону од Калемегдана до храма Светог Саве. Ту треба да буде сав фокус туризма. Парк Ушће не треба да буде туристичка атракција већ зелена оаза за грађане. Ту није место ни акваријуму, ни природњачком музеју, ни пристаништу за бродове, а посебно не гондолама.

Mogu da se složim donekle za Park Ušće, s tim što bi onda trebalo stvarno da bude nekakav park poput Luksemburga u Parizu, Retira, originalnog Hajda itd, da ima neki koncept (naravno savremen, ovo su sve istorijski vrtovi), a ne ovo kao sada, nabacano drveće, bez simetrije ili koncepta, da više liči na potamiške utrine nego na ozbiljan zeleni prostor u geografskom centru jedne evropske prestonice.

Lično mislim da bi tu ipak mogle neke javne zgrade muzejsko-umetničkog karaktera da se izgrade, ali ja sam laik te se ograđujem unapred.

 

[Дошљак]

Уређени патерни паркови треба да се раде плански на јасним парцелана. Овде на Ушћу је само део парка пријатељства плански сађен као парк, остало је пошумљавање. И нека тако остане.
Боље Калемегдан, Теразијска тераса и Светосавски плато да се уреде по узору на Луксембург парка.