Новим правилима против „сплаварске анархије” у приобаљу
Када буду усвојене измене Закона о финансирању локалне самоуправе, град ће увести нову таксу и низ прописа за власнике сплавова како би се на обалама река коначно увео ред који се најављује од 2006. године
Увођење реда у приобаљу у постављању сплавова требало би најзад да почне када буду усвојене измене Закона о финансирању локалне самоуправе. Реформу у реду на обалама Саве и Дунава, наговештену пре једне деценије, најавио је градски менаџер Горан Весић, истакавши да ће граду нови прописи омогућити да уведе таксу на сплавове.
– Локације ће бити подељене на четири зоне, плаћаће се закуп по квадратном метру и биће одређена места на којима могу да буду постављени сплавови, а то неће бити дозвољено око мостова и испод тврђаве – нагласио је Весић, гостујући на РТС-у.
Градски менаџер додао је да се престоничка управа већ шест месеци бави сплавовима, „јер се они постављају како ко хоће.
– Припремили смо и правилник о томе како треба да функционише угоститељски објекат на води, а рок за примену свих нових прописа биће годину дана. Свима ћемо дати време да се прилагоде. Биће прецизирано како се одлаже отпад. Обавезна ће бити противпожарна заштита и легалан прикључак за струју, а одредићемо и на којој подлози може да буде сплав, колико људи сме да прими... – истакао је Весић и додао да намера града није да на било који начин ограничи рад газдама сплавова, већ да се уведу безбедносни стандарди.
С проблемом „Дивљег запада” у приобаљу престоница се суочава већ две деценије. Први план којим би се регулисао распоред сплавова усвојен је тек 2007. Тадашња градска управа, на иницијативу покренуту 2006. године, донела је одлуку о томе које ће зоне бити забрањене за постављање било каквих објеката на води, а у којим ће деловима приобаља моћи да раде угоститељи.
Тим документом било је предвиђено да локације код Старог сајмишта, хотела „Југославија” и Земунског кеја, преко пута Савског пристаништа и Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” буду забрањене за привезивање било каквих пловила. Није било дозвољено ни да се она нађу на обалама 100 метара узводно и 50 метара низводно од мостова, као ни на удаљености мањој од 120 метара од рени бунара, 50 метара од цевастих бунара и 50 метара од рампи на насипима.
Одлучено је да се угоститељима на води понуди 246 потенцијалних локација, а да контрола њихове техничке исправности остане у надлежности републике. Планом нису биле обухваћене кућице на води. Осим сеобе бројних сплавова који су радили, град је тада најавио и велико чишћење олупина и напуштених објеката на води.
Али да би се одвукао „Колос”, један од највећих сплавова у граду, који је био готово приљубљен уз Бранков мост са узводне стране, било је потребно шест година од усвајања плана, па је ова „грдосија” на води одвучена тек 2013. Осим те акције и уклањања неколико мањих пловила са десне савске обале низводно од Бранковог моста, до данас је већи део плана из 2007. остао само још један нацрт на папиру.
Протерана „Сирона”
Спровођење у дело плана о распореду пловила из 2007. требало је да почне у току 2008. године, али се то није десило. О великом „спремању” приобаља било је речи и у 2009. Од свега у току 2010. померено је неколико објеката. Без барже, која је одвучена на Умку, у Будимпешту се одселила „Сирона”, један од у то време најлепших бродова за крстарење београдским деоницама Саве и Дунава.
Поред ове лађе била је привезана и баржа која је служила као пристан са све канцеларијама запослених.
Музика на Фестивалу пива радним само до поноћи
Горан Весић рекао је да градска управа, осим увођење реда у приобаљу, планира да реши и проблем буке, углавном у зонама у којима се одвија ноћни живот.
– Наручена је нова опрема за мерење нивоа буке, а и предстојећи „Бир фест” овог лета неће моћи да ради после 12 сати са музиком, а викендом после два сата – навео је градски менаџер и позвао Београђане да у ситуацијама када имају проблема због буке то пријаве „Беоком сервису”.
Н. Белић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ju.sr.html
