Bulevarac":d9gm1tza je napisao(la):
Ceo odnos grada prema rekama je licemeran, kao i njihova briga za bolji zivot sugradjana.
Nadam se da ce se pojaviti neka gradska vlast koja ce imati manje putera na glavi, te ce zbilja pokusati nekako da resi ove probleme, koji ovaj grad cine ruznijim i manje upotrebljivim.
Naravno da je odnos grada prema reci licemeran. Zabole njih uvo za reku. Ima milion stvari koje se mogu uraditi da ljudi u većem broju silaze na reke, i to sa malo para, i PRE nego što se uklone šine. Ljudima šine nisu problem. Ali kad političari spominju slogan "silazak na reku", pažljivo se izbegava preciziranje ko to treba da siđe na reku. Građani naivno podrazumevaju da se radi o njima. Političari ustvari misle da ZGRADE treba da siđu na reku (što je moguće veće zgrade ... puno, puno, puno poslovnog prostora da siđe na reku!). Ili u prevodu na razumljiviji jezik, oni ustvari žele da što pre oslobode svo najvrednije zemljište grada za investitore, tako da dok su još na vlasti mogu baš NJEGA da prodaju. Otuda uporna, periodična reciklaža projekta "silaska na reke" iako smo svetlosnim godinama daleko od finansijskih mogućnosti da to i ostvarimo kako treba, a pogotovo ne uz očajnički potreban stručan i nezavistan nadzor. Konkretno, oni koji imaju neku vrstu moći, bilo političku ili finansijsku, žele da što pre završe prodaju najboljih mesta na obalama Beogradskih reka, dok još korupcija cveta, dok nema transparentnosti rada, a mehanizmi zaštite javnog interesa, budućih potreba, kulturnih, istorijskih i urbanističnih vrednosti grada praktično i ne postoje. To je jedino smisleno objašnjenje za niz projekata u gradu, a pogotovo na obalma reka.
Tako se na samom ušću, tik pored stare tvrđave, obavezno mora napraviti nova tvrđava, od stakla i betona, a naravno, potpuno je nemoguće da se ona čak i malo povuče unazad. Stepenice do reke baš moraju postati tržni centar. Pa onda pravi tržni centar "Ušće" koji, kao i drugi moderni tržni centri, kockarnice i svi slični objekti za otimanje para, maltene i nema prozore, jer je sav usmeren sam ka sebi, ka sopstvenoj unutrašnjosti bez satova i prozora, mora takođe da bude baš na obali reke, tamo gde sve treba da bude usmereno ka pejsažu, spoljašnosti, u sred takođe otete zelene zone. Zatim nije dovoljno što je ogromni hotel Jugoslavija VEĆ hotel, VEĆ na obali reke, već prazan, i potpuno spreman da udovolji svakom hiru investitora. O ne, treba JOŠ prostora, mi baš ovde moramo da razbijemo ograničenje spratnosti koje je poštovao i on i skoro sve zgrade oko njega (sem autističnih zemunskih solitera koji nemaju nikakave organske veze sa bilo čim oko sebe). Nigde drugde u Novom Beogradu nije zgodno da započnemo praviti kule, moramo krenuti sa nadgradnjom nečega što je u svakom smislu zaokružena i gotova urbanistička celina. Ili jedna od najvrednijih i najupečatljivijih zgrada u Beogradu, zgrada Bigza, takođe baš mora sa jedne strane da bude zaklonjena običnom, standardnom staklenom zgradom, kakvih u svetu ima na milione, bez obzira što je BIGZ jedinstven. To NIKAKO nije moglo biti odmaknuto bar malo, pa makar i do kraja porušili onaj mlin (koji su zatim ionako porušili, pa ga sad ponovo prave, ali se staklena zgrada nekako opet našla ispred njega). I sve to samo da bi ona imala bolji vidik od Bigza. Kvadratni kilometri Beograda su ruglo i ruševina, može da gradi ko hoće, šta god hoće. Niko mu ni reč ne bi rekao. Ali ne, zašto bi neko išao tamo kad ne mora? Jer mi bas sada, ovog trenutka, moramo da "nadgradimo" Kalimegdan, Jugoslaviju i Bigz, moramo kao PRVE da gradimo gigantske objekte na obalama reke, na glavnim raskrsnicama i na svim najboljim vidikovcima. Lepo, da za početak prodamo sve ono što je najvažnije i ODMAH, po prvom ponuđenom projektu, pre nego što imamo čak i naznake stvarnog pravca budućeg razvoja Beograda, izgradimo ono što će zauvek biti fiksirano i najvidljivije, dok se Vlasi ne sete, dok niko ne zna ništa pre nego što je za svaku promenu kasno. Koje grozno licemerje. Kad čovek sagleda čitav trend, principe ovog takozvanog "urbanizma" u Beogradu, bukvalno ga spopadne muka.
Ne razumem kako ljudi imaju snage da zloupotrebljavaju svoje stručno znanje tražeći i nalazeći opravdanja za nešto što očigledno više nije pojedinačni propust, nego princip koji se dosledno koristi. Investitor je vrhunska vrednost, dugoročni interesi grada su poslednja. Za svaki projekat se uvek nekako pronađe par stručnih pricipa po kojima bi to "ipak moglo proći", ili po kojima to "nije tako loše" kako smo mislili. Naravno da svaki od ovih projekata ima neke vrednosti, ali im fale neke druge, i to bi trebalo da bude dovoljno da se traži modifikacija, novi investitor, ili da se bar samo za one najvrednije lokacije sačekaju bolja vremena. Valjda je očigledna potreba da se najviše potrudimo oko najbolje prodaje onog najvrednijeg. Ako to znači da samo za njih sačekamo trenutak kad više nismo prosjaci bez novca, bez zakona i bez ponosa, oni koji ponizno mole za bilo kakvu novu i modernu zgradu samo da bi imali utisak da stvari idu unapred, onda neka bude tako, pa ćemo sačekati ako treba. Kako je moguće da je toliko njih spremno da ignoriše ovaj savet običnog zdravog razuma, to mi stvarno nije jasno.
Očigledno je da tabla ukazuje na praktičnu stvar odnosno na trenutnu dubinu korita na tom mestu. Pardon.
