Meni izgleda, pišem uopšteno, da se dobar deo ljudi vadi na sve i svašta, samo da ne bi prstom mrdnuo, a da u očima javnosti ispadne kao da su oni u suštini borci koji čekaju pravi trenutak ili da se neke stvari reše same od sebe ili su pak velikoborci (velikokritičari) po društvenim mrežama i forumima, koji skupljaju lajkove i tome sl. , a kada treba nešto konkretno da se uradi, onda ne mogu zbog ovoga ili onoga, makar to bilo i da napišu nadležnima koji problem imaju i da to potkrepe makar 1 fotografijom.
Drugo, šta su te ključne stvari ako se za to što se neko bori za njegov kraj, da mu ostane park, zelena površina, ili da mu ne grade tik uz zgradu u kojoj živi ili da se gradi ono što je planom i predviđeno a ne nešto deseto i sl. govori konstantno da nisu velike stvari i da se za iste ne vredi boriti i ulagati primedbe na planove, kada će ionako da se sve uradi po želji ljudi koji imaju zaleđinu. Isto tako se gotovo svaki put kritikuju ljudi koji izađu na ulicu da iskažu svoje nezadovoljstvo zbog ovoga ili onoga i pritom blokiraju saobraćaj, a kada se neko pobuni zbog raznoraznih manifestacija po gradu koje takođe blokiraju grad, dobije odgovor istih onih kritičara ljudi koji protestvuju, da može da se strpi da se dešavanje u gradu završi i da ne mora baš u tom trenutku da izađe u grad, da nije baš toliko hitno...