Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Alfa i omega za BT je naučni skup u Akademiji nauka, Beogradska tvrđava u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i monografija koja je izašla 1988.
U vremena opšte krize svega ( ne mislim na materijalno-finansijsku krizu) kako u nas, tako i u celom svetu, spomenike kulture treba sačuvati od fizičke devastacije, obnavljati ih gde je moguće i što manje intervenisati na njima.
U situacijama kao što je evidentno formiranje linijskog parka, uticati na to da se iskoristi momenat i istražiti i obnoviti arhitekturu na trasi parka. Jasno, u smisli uređenja prostora i prilagođavanja parkovskih elemenata, urediti odnos arhitektura bationih i eventualno srednjevekovnih elemenata fortifikacija. I to je to.
Izgradnja u potpunosti nove i suštinski nepoznate strukture, kao što bi bio Despotov zamak i izgradnja naselja XV veka u Donjem gradu, koje je nepoznato kao i zamak, ne bi doprinela onome ćemu bi trebalo da doprinosi spomeničko nasleđe, a to je unapređenje saznanja o prošlosti i u krajnjem slučaju - identitetu.
BT funkcioniše manje više kao park i u ovim smutnim vremenima mislim da je bolje i da ostane park.
 
Arahne, mnogo toga o čemu sam pisao na temi potiče upravo iz knjige sa tog skupa, uključujući i ovaj dup Aleksandre Banović, za koji kažeš da je na nivou "omladinaca" linijskog parka.. Ne bih se složio, kod Aleksandre se vidi duboko poštovanje ka gradu i njegovom srednjovekovnom nasleđu dok je rad omladinaca u zoni tvrđave pokazuje katastrofalno nepoštovanje prema tvrđavi i nerazumevanje iste - ko im je uopšte dozvolio da rade bilo kakve projekte mimo institucija zaduženih za zaštitu tvrđave? Deo linijskog parka u zoni BT/Donji Grad nije u istom rangu kao ostatak trase na Vilinim Vodama i nije trebalo da im se tu dozvoli bilo kakav rad vezan za Linijski park.
 
Припбаље и бившу пругу у зони тврђаве апсолутно треба изузети из пројекта линијског парка.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851783#p851783:xnmsap5a je napisao(la):
dex libris » 20 May 2021 01:16 pm[/url]":xnmsap5a]Arahne, mnogo toga o čemu sam pisao na temi potiče upravo iz knjige sa tog skupa, uključujući i ovaj dup Aleksandre Banović, za koji kažeš da je na nivou "omladinaca" linijskog parka.. Ne bih se složio, kod Aleksandre se vidi duboko poštovanje ka gradu i njegovom srednjovekovnom nasleđu dok je rad omladinaca u zoni tvrđave pokazuje katastrofalno nepoštovanje prema tvrđavi i nerazumevanje iste - ko im je uopšte dozvolio da rade bilo kakve projekte mimo institucija zaduženih za zaštitu tvrđave? Deo linijskog parka u zoni BT/Donji Grad nije u istom rangu kao ostatak trase na Vilinim Vodama i nije trebalo da im se tu dozvoli bilo kakav rad vezan za Linijski park.
Moja primedba je na maketu na kojoj se vidi manjak osećaja za realan život i situaciju na terenu, a ne na lik i delo gospođe Banović.
Konkretne zamerke, a gde je saobraćajnica? Ne možemo, naročito tada, a posebno sada, da zanemarimo potrebu Beograda da ima tu komunikaciju koju ima, iz pravca Pančeva prema Sremu.
Kod idealne rekonstrukcije Despotovog zamka morala bi da se poništi česma Mehmed paše Sokolovića, da bi se posetilac uveo kroz izvorni most koji je opet na mestu česme. Da ne pričam o Defterdarevoj kapiji, pod uslovom i da se poruši mala barutana kod spomenika Pobedniku.
Samo ove dve stvari mi govore da prilikom pravljenja ove makete nije bilo zaista temeljnog promišljanja kako da se reši problem različitih faza BT izraženih kroz konkretnu arhitekturu koja stoji fizički na terenu, i koja jednostavno ne može da se zanemari. A iz ovoga pretpostavljam da nije bilo temeljne komunikacije sa Markom Popovićem i potencijalno drugim stručnjacima za istorijsku arhitekturu BT. U tom smislu vidim analogiju sa sadašnjim trenutkom gde mladi ljudi imaju zadatak da obave jedan posao, a oni koji bi trebalo da omoguće njihovu komunikaciju i informacije kako tretirati deo tvrđave na to ne ukazuju ili to ne omogućavaju. Odnosno utisak mi je konstantan da niz naših problema proističe iz manjka komunikacije.
 
Tunel Karađorđeva-Dušanova kroz greben bi rešio problem komunikacije i eliminisao potrebu za Donjogradskim bulevarom, čak bi i tramvaj tuda mogao da ide, sa podzemnom stanicom ispod parka, što je još Jovin predvideo.
Što se tiče druge primedbe, za česmu, zaista te ne razumem - česma je podignuta dok je most postojao, ispod njega i oko barem jednog njegovog stuba - zašto bi onda obnova mosta značila njeno rušenje? ... Ovde govorim o turskom ulazu u Narin/Zamak - despotov most i ulaz su bili više ulevo pa tek oni na koji način ne ugrožavaju česmu!
 
Problem kod Aleksandrinog plana je direktna veza sa Dunavom, koja nije realna zbog promene nivoa voda, i potpuno negiranje baroka u Priobalnom bedemu.
 
Na brzinu sam nacrtao grubu skicu ideje koju sam ranije spomenuo, pošto je to uvek jasnije od priče. Mađutim, da ne bi bilo nesporazuma, moram bolje da objasnim na šta sam tačno mislio.

Ovo uopšte nije zamišljeno kao prava i konačna rekonstrukcija ili prezentacija ostataka tvrđave kakvi su bili. U pitanju je samo ukras, čuvanje prostora za pravu rekonstrukciju, nešto što samo usput i samo vizuelno potseća na jedan sada nevidljivi a ranije veoma bitan aspekt tvrđave, dakle na njenu intimnu vezu sa vodom i rekama. Jedan veoma bitan deo razloga za njeno postojanje i pozicioniranje su upravo reke. Međutim sada je Dunavska strana tvrđave trajno odsečena od reke, a ubeđen sam da je ugrožena i Savska strana.

Gradnja ogromnog kompleksa kao što je K distrikt tik na ušću i pored tvrđave, a zatim i uređenje linearnog parka sa nizom atrakcija dovešće desetine hiljada ljudi na prostor Donjeg grada. Svi koji stanuju u K distriktu, ili odlaze u budući gigantski zabavni centar u njegovom prizemlju (gigantski zbog dobrog položaja), Donji grad će videti uglavnom kao svoje dvorište. Zbog prisutva tolikog mnoštva i njihovog velikog protoka, vrednost ove lokacije za kafiće, uličnu prodaju, promocije i zabavu će otiči u nebo. Pogotovo što bi i samo ušće Save u Dunav ionako bilo najbolji i najskuplji prostor u gradu, čak i da nema svega toga.

Zbog toga mi je osnova misao bila kako da zaštitimo ambijent Donjeg grada od neminovnih pritisaka da se komercijalizuje i iz njega počne izvlačiti profit. Ne verujem da će ga po završetku ova dva projekta ostaviti kakvo jeste. Ali da bi se to uspelo pod takvim pritiscima, treba nešto jače i efikasnije od to toga što je VAMA jasna kulturna vrednost ovog prostora pa mislite da može da stoji do boljih vremena. To drugima malo znači. Iskustvo nam govori da čim neki skup prostor iole liči da se ne koristi "dovoljno", ili da je makar i malo zapušten, odmah će neko da izjavi da je to leglo "zmija i pacova" i da građani zaslužuju da se on "privede nameni" i da "Beograđani najzad počnu da ga koriste". Ima da u toj rupi počnu da uzgajaju i pacove ako treba za televiziju.

Na nesreću, u delu o kome pričam jedva da sam ikada nekoga video, a plus i deluje pomalo zapušteno i mračno. A zaista ne verujem da je kompletna, konačna rekonstrukcija i prezentacija ovog prostora realna još mnogo godina. Upravo sam zbog toga predložio da pre nego što bude kasno ovde sami smislimo neki neutralni, a ipak drugima praktično korisni sadržaj, koji bi štitio mesto do prave i konačne rekonstrukcije ovog dela tvrđave, da ipak bude u skladu opštom idejom da je Donji grad rezervisan samo za prezentaciju tvrđave. Time bi se ne samo odmah simbolički označila i potvrdila i buduća namena ovog prostora, nego bi zbog opšte "koristi" jednog malog zelenog jezera, na mestu koje je zaista bilo pod vodom, to mogli braniti kao na više načina vredan projekat za koji ima smisla izdvojiti pare. Dodatna prednost je što ne bi bio skup jer nije previše ambiciozan.

Što se tiče tehničkog rešenja, ovo je malo jezero izolovano od reka, sa bilo kojim nivoom vode koji je zgodan, gde ona cirkuliše, prečišćava se i održava nivo zahvaljujući pumpama i filterima. U zavisnosti od mogućnosti, procene opravdanosti ili stava o važnosti autentičnosti u svakom detalju, čak i za ovakve primene obogaćivanja parkovskog prostora, delovi preko puta bulevara Vojvode Bojovića (vodena kapija 2) ili prolaz vode kroz kapiju u severistočnom bedemu (kapija velikog pristaništa) i ne moraju da se rade, ili se to može ostaviti za kasnije.

file.php

file.php

file.php

file.php


Ovo je bilo stanje 1790. godine.

Plan pristanista 1790.jpg

Originalni nivoi terena i vode kod Dunav kapije.

Dunavska kapija, Popovic.jpg


To znači da bi potpuna rekonstrukcija ovog stanja preneta na moderni snimak terena izgledala ovako.

Jezero kod Dunavske kapije 1790.jpg

Međutim to je zbog bulevara nemoguće pa bi do trenutka kad to postane moguće trebalo smisliti neku skromniju varjantu koje jeste i moguća, i jeftina i korisna, zbog prihvatanja projekta u atmosferi u kojoj će mnogi sa parama da vrše žestok pritisak da se ovaj prostor uredi na drugačiji način. Ovo je jedan predlog koji zaista obnavlja bar deo ove vodne površine, a pri tome bi se mogao urediti tako da zaista lepo i "zeleno" izgleda. U pitanjuju je samo skica ideje, a tačan oblik i položaj bi zahtevao poznavanje više detalja o ovom prostoru.

Jezero kod Dunavske kapije, novo.jpg

Jezero kod Dunavske kapije, pogled iskosa.jpg
 
Нема више у нас неутралног решења. Ментални склоп данас је ултра-екстремистички. Или све, или ништа.

Прича се о некаквом унапређењу спознаје прошлости и идентитета - али од тога нема ништа. Људи који имају такав склоп размишљања су малтене изумрли, и нема том менталитету повратка.

Једноставно, менталитет млађих генерација је потпуно друкчији. Те је самим тим комерцијализација тог простора све неизбежнија што време тече више. Можете скичати и лупати главом о зид из беса док не постане каша, али то је такво какво је.

Дакле, ако желите да се нешто очува ту, онда направите нешто по своме. Иначе ће бити "приведено намени и функцији".
 
@Zuma

Divan predlog i divno istraživanje. Kao istoričar tog perioda, duže vreme se zalažem za rekonstrukciju zgrada u Donjem gradu i premeštanje Muzeja grada Beograda na tu lokaciju. Mislim, ko me pita, ali čini mi se da bi se prostor poprilično oplemenio, posebno jer znamo tačno kako su te zgrade izgledale, imamo podosta fotografija itd.

U tom smislu, ne vidim ogromnu prepreku tome da se cela vodena površina rekonstruiše i poveže sa Dunavom. Prelazi put na dva mesta, istina, ali put se može izdignuti na pilone, dok voda prolazi ispod njega. Kanal se može napraviti od skakonice, preko terena za trening FK Dorćol (koji bi se mogao izmestiti paralelno trenutnom), ispod čeličnog pokretnog mosta koji bi omogućio ulazak čamčića u samu tvrđavu, sve do starog basena. Osim samog puta koji bi se lako mogao rešiti, tu ne postoje nikakve nove strukture koje su prepreka rekonstrukciji.
 
Neoliberalni kultorocid ce svakako dovesti do komercijalizacije i gradnje u Tvrdjavi.
 
Леп део тврђаве је нажалост већ комерцијализован (Тераса, кафић Победник, Дино парк, Бохо бар, кошаркашки клуб, онај кафић иза Цвијете Зузорић, она кућица у парку коју "реновирају" већ пар година).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851822#p851822:ovo11t34 je napisao(la):
dex libris » 20 May 2021 02:41 pm[/url]"
Što se tiče druge primedbe, za česmu, zaista te ne razumem - česma je podignuta dok je most postojao, ispod njega i oko barem jednog njegovog stuba - zašto bi onda obnova mosta značila njeno rušenje? ... Ovde govorim o turskom ulazu u Narin/Zamak - despotov most i ulaz su bili više ulevo pa tek oni na koji način ne ugrožavaju česmu!
U pravu ste da ne ugrožava ulaz u turski Narin pošto je na stubove nalegao pokretni most kule koja je pomerena tokom turskih pregradnji Despotovog zamka. A most se oslanjao na svom SI kraju na zaravnjeni krov česme. Sve ovo na osnovu MP.BT:2006, str. 169. E sad i sam Marko kaže da je ova turska kula preko koje se ulazilo u Narin pomerena u odnosu na kulu iz Despotove faze prema severu. Danas, koliko vidim (aerofotografija) postoji rekonstruisani krov čije se postojanje kosi sa izgradnjom komunikacije. U tom smislu bi morao da se sruši.
Nažalost to pitanje ulaza u Despotov zamak, odnosno kotu komunikacije kojom se pristupa mostu, i eventualno stazu koja bi vodila do mosta možda više ne možemo dokučiti, s obzirom na radove koji su obavljeni prilikom uređenja prostora oko česme Mehmed paše.
Iz svega ovoga se vidi koliko je problematično samo da uđemo u novoizgrađeni zamak, a kamoli da rešimo pitanje njegove unutrašnjosti.
@Zuma
Ja se sa Vama slažem. Tehnički bih samo dodao da onaj deo unutar bedema XV veka ne može da ide pod vodu.
Da su sretne okolnosti i ozbiljne mogućnosti bilo bi lepo da ima više vode na BT. Plaši me ustajala voda, plastične boce, kese.
Sa druge strane često viđam divlje guske, patke, pa i fazane da se kreću u tom delu Donjeg grada, pa pretpostavljam da bi makar ptice bile srećne.
Što se pacova tiče, pre neki dan mi je jedan pozamašan primerak u veoma lošem stanju preprečio put kod donjeg ulaza u zoo-vrt (kod Vidin kapije).
Pretpostavljam da se pojavio zbog nekih radova na kanalizaciji oko zoo vrta.
Mislim da bi pojava vode povećala mogućnost za njihovu veću zastupljenost. Mada i dalje mislim da je njihova koncentracija oko zoo vrta gde se odbacuju velike količine hrane a ima i čitav otvoren otpadni kanal pored zida zoo vrta kod okretnice tramvaja. Drugi izvor su septičke jame kod sv. Petke. Dole, kod kapije na istočnom podgrađu često viđam mrtve pacove.
Toliko o pacovima :D
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851916#p851916:17zm0pe0 je napisao(la):
Дошљак » 20 May 2021 08:29 pm[/url]":17zm0pe0]Леп део тврђаве је нажалост већ комерцијализован (Тераса, кафић Победник, Дино парк, Бохо бар, кошаркашки клуб, онај кафић иза Цвијете Зузорић, она кућица у парку коју "реновирају" већ пар година).
Naravno, zato treba spašavati šta se može, dok se može. Dok još nisu uspeli da se međusobno dogovore kome idu pare ili prava korišćenja, pa onda finalizuju i ostale ideje oko "nedovoljno iskorišćenih" prostora. To samo naizgled ide polako i samo naizgled ima vremena.

Divan primer puzajuće tragedije je čuveni i tobože zaštićeni pogled sa bedema Tvrđave, što je bio maltene zaštitni znak Beograda. Imali smo jednu važnu vizuru koja se pružala niz Savu, ka Savskom amfiteatru i zelenim uzvišenjima iza njega, a videla se čak i Avala, i drugi uz Savu, ka Dunavu i preko njega. Evo kako (za sada) izgledaju oba (pošto će uskoro biti još gore).

IMG_2046r.JPG

IMG_2019r.JPG

file.php

file.php


A između ova dva pravca, u sredni i ka Novom Beogradu, pogled će se pružati tačno duž gigantskih metalnih stubova i sajli Gondole.

Gondola.jpg

beogradski-glas-kalemegdan-drvece-gondola-960x556.jpg


Evo sad i kuda ide, ili je išla, granica tobože "zaštićene" zone ...

Zasticena zona Beogradske tvrdjave.jpg

Tako da bi bolje bilo smisliti nešto novo, i to brzo.

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pd ... 08199D.pdf
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851877#p851877:x4thp1li je napisao(la):
jovanovm » 20 May 2021 05:32 pm[/url]":x4thp1li]@Zuma

Divan predlog i divno istraživanje. Kao istoričar tog perioda, duže vreme se zalažem za rekonstrukciju zgrada u Donjem gradu i premeštanje Muzeja grada Beograda na tu lokaciju. Mislim, ko me pita, ali čini mi se da bi se prostor poprilično oplemenio, posebno jer znamo tačno kako su te zgrade izgledale, imamo podosta fotografija itd.
Ja bih veoma voleo da se malo više ukljuće urbanisti, arhitekte i građevinci u ovu priču oko BT.
Osećam se malo glupo da ja kao arheolog objašnjavam da iza izgradnje jedne kuće mora da stoji razlog za njeno podizanje. I to veoma debeo razlog.
Da objasne šta sve moderni zakoni o izgradnji podrazumevaju.
Moj deo je da Vam kažem da kada pričamo o naselju iz XV veka pričamo o poprilično laganim strukturama, pleter, lep, drvo, i u nekim slučajevima u osnovi kamen.
E sada da bi kuća živela mora da se koristi. Koji sadržaji bi bili u tim zgradama?
Kafići, restorani, umetničke kolonije, noćni klubovi? Ukoliko govorimo o takvim sadržajima, oni zahtevaju sanitarne i bezbedonosne uslove, koje nisam siguran da mogu da ispune takve strukture. Koliko se sećam ni do dana današnjeg nisu primljeni radovi u Velikom barutnom magacinu zato što niko sa Građevinskog fakulteta nije hteo da potpiše da je bezbedno korišćenje.
Ne znam, neka kažu ljudi koji se bave takvim stvarima.
Da li govorimo o ogromnim zgradama iz XVIII veka? Opeka, kamen, postoje njihovi podrumi, trenutno zatrpani. Ukoliko bi bile kompletno rekonstruisane, ko će to da greje, a ko da ga koristi. Ko će da plaća održavanje? Verujte mi da su to ozbiljni problemi koji postoje u realnom životu za niz institucija kulture.
Muzej grada Beograda je dobio zgradu u Resavskoj, tako da ne verujem da bi bilo pametno premeštati ga u budućnosti.
 
Usput, umesto zbog Gondole posečenih starih borova

beogradski-glas-kalemegdan-drvece-gondola-960x556.jpg


izgleda nećemo uskoro videti nove. Nekoliko mladica koje su zasađene na mestima gde drveća od ranije nema su na putu da se osuše. I to SVE. Na mestu Gondole nisu ni pokušali da zasade novo drveće, to je izgleda još planu, kad raja malo zaboravi.

mediasfera-media-sfera-vodic-kroz-medijsku-industriju-portal-marketing-mediji-mediasfera-tri-isecena-bora-kalemegdan-e1552582308888.jpg


A u ovakvom su stanju novi borići. Bar trećina iglica je već suvo. Nećemo mi tako lako zameniti ove stare.

IMG_2024.JPG

IMG_2025.JPG

IMG_2026.JPG

IMG_2027.JPG

IMG_2028.JPG

IMG_2029.JPG
 
Mislim da je Arahne u pravu oko rekonstrukcije zgrada. U Donjem gradu treba rekonstruisati samo bedeme i ono što je vezano za njih. Eventualno, ako se pronađu temelji nekih zaista starih i vrednih objekata. Ali kasarne i slične tipske zgrade nisu vredne oduzimanja prostora od parka i zelenila. Objekat koji je ovako velikih razmera i apsolutno najvećeg mogućeg značaja, kao što je Beogradska tvrđava, oko sebe zahteva veći slobodan prostor da bi se mogao sagledati kako treba, i da doživljaj njegovog ambijenta i vizuelnog značaja ne bude narušen nikakvim objektima u okolnoj zoni. Park je za to idealan i treba da bude što slobodniji i manje zauzet. Sem toga zona uz reku je obično narodu najvrednija ako je rekreativne prirode. Čist vazduh, široki vidici, malo buke, Sunce i zdravlje su važniji od piva i koka-kole. Ovaj istureni blok K distrikta tik uz tvrđavu je zbog svega toga prava tragedija. Još sam onda, na vreme i pre gradnje, isto kao i za Beograd na vodi, predlagao da se investitoru umesto njega da prostor sa vojnim barakama uz Tadeuša Košćuška, ali naravno da od toga ništa nije bilo (jer ovako i to mogu da prodaju).
 
Da li je nekom jasno iz onih planova linijskog parka, šta nameravaju sa bedemom ka reci?
Meni deluje kao da planiraju da ga zatrpaju ili u najboljem slučaju da ga ignorišu, ali nadam se da se varam.
 
Борови и четинари генерално су јако килави у Београду. Изгледа да им клима не прија, бар не више.

Садио сам јеле и смрче више пута, никад се не приме.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851922#p851922:2sq5o4lf je napisao(la):
Arahne » 20 May 2021 09:03 pm[/url]":2sq5o4lf]
@Zuma
Ja se sa Vama slažem. Tehnički bih samo dodao da onaj deo unutar bedema XV veka ne može da ide pod vodu.
Da su sretne okolnosti i ozbiljne mogućnosti bilo bi lepo da ima više vode na BT. Plaši me ustajala voda, plastične boce, kese.
Sa druge strane često viđam divlje guske, patke, pa i fazane da se kreću u tom delu Donjeg grada, pa pretpostavljam da bi makar ptice bile srećne.
Što se pacova tiče, pre neki dan mi je jedan pozamašan primerak u veoma lošem stanju preprečio put kod donjeg ulaza u zoo-vrt (kod Vidin kapije).
Pretpostavljam da se pojavio zbog nekih radova na kanalizaciji oko zoo vrta.
Mislim da bi pojava vode povećala mogućnost za njihovu veću zastupljenost. Mada i dalje mislim da je njihova koncentracija oko zoo vrta gde se odbacuju velike količine hrane a ima i čitav otvoren otpadni kanal pored zida zoo vrta kod okretnice tramvaja. Drugi izvor su septičke jame kod sv. Petke. Dole, kod kapije na istočnom podgrađu često viđam mrtve pacove.
Toliko o pacovima :D
Čistoća je kao i uvek samo pitanje održavanja. Ako neće da čiste ovde, gde će? Kao i svako jezero, i ovo bi zahtevalo pumpe sa filterima koje mešaju i usput filterima čiste vodu, pa onda nema problema. Dovoljno je veliko i za ribe i vodene biljke koje održavaju biološku ravnotežu. A onda u pogledu čistoće nema razlike između vode i travnjaka koji je ovde uvek uredan.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851926#p851926:2cesvfoc je napisao(la):
Arahne » 20 May 2021 09:23 pm[/url]":2cesvfoc]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851877#p851877:2cesvfoc je napisao(la):
jovanovm » 20 May 2021 05:32 pm[/url]":2cesvfoc]@Zuma

Divan predlog i divno istraživanje. Kao istoričar tog perioda, duže vreme se zalažem za rekonstrukciju zgrada u Donjem gradu i premeštanje Muzeja grada Beograda na tu lokaciju. Mislim, ko me pita, ali čini mi se da bi se prostor poprilično oplemenio, posebno jer znamo tačno kako su te zgrade izgledale, imamo podosta fotografija itd.
Ja bih veoma voleo da se malo više ukljuće urbanisti, arhitekte i građevinci u ovu priču oko BT.
Osećam se malo glupo da ja kao arheolog objašnjavam da iza izgradnje jedne kuće mora da stoji razlog za njeno podizanje. I to veoma debeo razlog.
Da objasne šta sve moderni zakoni o izgradnji podrazumevaju.
Moj deo je da Vam kažem da kada pričamo o naselju iz XV veka pričamo o poprilično laganim strukturama, pleter, lep, drvo, i u nekim slučajevima u osnovi kamen.
E sada da bi kuća živela mora da se koristi. Koji sadržaji bi bili u tim zgradama?
Kafići, restorani, umetničke kolonije, noćni klubovi? Ukoliko govorimo o takvim sadržajima, oni zahtevaju sanitarne i bezbedonosne uslove, koje nisam siguran da mogu da ispune takve strukture. Koliko se sećam ni do dana današnjeg nisu primljeni radovi u Velikom barutnom magacinu zato što niko sa Građevinskog fakulteta nije hteo da potpiše da je bezbedno korišćenje.
Ne znam, neka kažu ljudi koji se bave takvim stvarima.
Da li govorimo o ogromnim zgradama iz XVIII veka? Opeka, kamen, postoje njihovi podrumi, trenutno zatrpani. Ukoliko bi bile kompletno rekonstruisane, ko će to da greje, a ko da ga koristi. Ko će da plaća održavanje? Verujte mi da su to ozbiljni problemi koji postoje u realnom životu za niz institucija kulture.
Muzej grada Beograda je dobio zgradu u Resavskoj, tako da ne verujem da bi bilo pametno premeštati ga u budućnosti.

Dobra pitanja! Mislim da bi ova lokacija bila primerenija Muzeju grada, ali iskreno nisam ni video projekat šta će sve biti u Resavskoj. Možda je to bolje.

Što se samih zgrada iz 18. veka tiče, mislim da bi se one lako mogle rekonstruisati. Tehnologija izgradnje se nije baš značajno promenila između 18. i 19. veka, a mi već koristimo podosta zgrada iz 19. u gradu. Jasno pitanje za održavanje - naša stalna boljka. Nadam se, delimično, iz ulaznica. Stalna postavka/izložbeni prostor, naplata stranim državljanima. Ali da, jasno je da bi sva ta pitanja trebalo rešiti pre nego što bi se ušlo u priču. San, ništa drugo! Jasno, treba razgovarati o zelenom prostoru takođe. Mislim da bi tu moglo nešto lepo da se napravi, ali opet san je pust u ovom trenutku.

Sa druge strane, Despotov grad je užasna ideja i nadam se da nikad neće zaživeti.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=851932#p851932:rm5fhofn je napisao(la):
johnny_s » Чет Мај 20, 2021 9:58 pm[/url]":rm5fhofn]Da li je nekom jasno iz onih planova linijskog parka, šta nameravaju sa bedemom ka reci?
Meni deluje kao da planiraju da ga zatrpaju ili u najboljem slučaju da ga ignorišu, ali nadam se da se varam.
И ја стичем сличан утисак :( А тврђава би ту требала са буде на првом месту, а стазе и зеленило да се прилагоде њеном постојању.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=787205#p787205:2ctjadlh je napisao(la):
Zuma » 25 Oct 2020 03:59 pm[/url]":2ctjadlh]Ovde se vidi da je ovaj deo bedema prosto zatrpan zemljom, napravljena kosa zemljana padina, i tu, na bedemu, onda zasađeno neko rastinje i drveće. Od bedema je ostao samo vertikalni zid od cigala na strani ka putu, koji i sada postoji.

file.php


Međutim ovde je bedem uređen. Ovako treba da bude.

file.php
 
Koliko ja shvatam, ovo su samo bila neuspešna rešenja mladih ljudi sa kojima niko nije radio, pravi projekat tek predstoji nakon arheoloških i konzervatorskih istraživanja
 
Znaš li u kojoj je fazi i jedno i drugo? Konačno projektovanje? A pogotovo pripreme za arheološko istraživanje?

Inače kašnjnje ovog drugog je teško razumeti mada naravno ne mogu reći ko je za to kriv jer ne znam šta se događa. U čitavoj donjoj priobalnoj zoni tvrđave ima posla za decenije istraživanja. Trebalo je početi onog trenutka kad su podignute šine, ili možda čak i kad je obustavljen saobraćaj. Što je bilo davnog 1. jula 2018. Ne sećam se kada su podignute šine, ali recimo negde prošle godine. Ko zna šta će se sve ovde naći i koliko će vremena biti potrebno za dodatna istraživanja u zavisnosti od toga šta se sve otkrije. Ako međutim istraživanje počne neposredno pre početka gradnje linearnog parka, bukvalno neće biti moguće odvojiti dovoljno vremena za njega. Pritisci da se krene sa radovima će biti isuviše veliki jer ni novac i ni izvođači ne mogu da čekaju neki neodređeni period vremena dok se iskopava veoma malo istraženi, a ipak veliki deo tvrđave. Na podvodnom terenu tik uz reku gde će možda biti potrebne crpke i ostala oprema obezbeđenja od obrušavanja i vode. I još bi bilo dobro da se zna šta će se sve tu naći PRE nego što se finalizuju projekti linearnog parka. Ako već nisu. Ko će u ovakvoj gradskoj vlasti biti spreman na čekanje i dodatne troškove da se već gotovi delovi projekta bace i krene ispočetka? Plus što upravo predstoji ogroman posao arheološkog istraživanja Studentskog parka. Kako će se naći stručni ljudi, sredstva i vreme za OBA ogromna istraživanja istovremeno? Da ne spominjem istraživanje bedema kastruma ispod stanice Gondole, ako od toga nešto bude. Plus što u odnosu na definitvno antički Studentski trg možda i neki iz struke budu smatrali da je ovaj deo tvrđave manje važan i ne toliko vredan napora? Pa ne budu ni insistirali na ozbiljnom istraživanju? Pošto ne znam šta se dešava, a vidim da još nikoga nema na terenu, plašim se da ćemo ponovo upropastiti ovako neponovljivu priliku za istraživanje priobalnog dela tvrđave. Kao što je propala ista takva prilika na Trgu Republike. A izgleda mi da se i rekonstrukcija Topličinog venca mogla bolje iskoristiti.

Zbog svega toga i ova pitanja. Šta se trenutno događa, kako idu pripreme za arheološko istraživanje tvrđave duž trase linearnog parka i zašto se na jednom ovako, za istraživanja savršeno slobodnom i pustom terenu u vlasništvu grada, a ogromne istorijske važnosti, još ništa ne dešava (što je apsolutna retkost i dragocenost u samom centru grada)? I put i pruga su bili van domašaja istraživača otkako ova struka u Srbiji postoji. Šta se dakle još čeka kad bi istraživanja mogla početi istog trenutka na prostoru koji je odavno slobodn, neiskorišćen i ograđen, a kasnije će biti previše mnogo drugih poslova za premalo ljudi i vremena?

IMG_1650.JPG

IMG_1649.JPG
 
Vrh