Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

relja":22iefwk9 je napisao(la):
Ne razumem o čemu pričaš.
Austrijanci su veoma dobro znali raspored ulica i zgrada u Beogradu, a gađali su ceo grad, ne samo tačkaste ciljeve. Za indirektnu vatru po gradu - površinskom cilju im nije trebao orijentir, već karta.
Gađali su i sa kopna, ali i sa monitora na Savi i Dunavu. Imali su cele leve savsku i dunavsku obalu za postavljanje artiljerije, imali su Beograd takoreći "na dlanu", a kula se nalazila na tvrđavi, udaljena od urbanog dela.

Karta definitivno nije dovoljna , ali će dobro poslužiti da se odredi udaljenost mete od orijentira. Ukratko kod neposrednog gađanja mora se vršiti korekcija vatre, jer nije moguće predvideti sve varijable. A za korekciju je neophodan orijentir sa već poznatim parametrima.
Ako stvarno želiš da razumeš pročitaj neku literaturu vezanu za artiljeriju, da ne bi išli više u off topic.
 
Vidi, ja pričam o ovom konkretnom slučaju, iz štete i okolnih rupetina se vidi šta je gađano, ne razumem zašto si uporan. Literature imam, doduše nisam je nešto otvarao od polaganja ispita, a i gađao sam iz Prage po metama na zemlji, ali hvala za savet :wink:
 
Relja je ono ti bješe mašinac sa vojnog smjera ....
 
Kao da je to bitno...
s-l1600bbzb.jpg
 
Zanima me kada je sagradjena osmatracnica koja i danas stoji pored Vojnog muzeja?
Zasto u I sv ratu nije koroscena ona nego astronomska kula za osmatranje?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811689#p811689:1wn6kfkh je napisao(la):
MC_ » 09 Jan 2021 12:39 pm[/url]":1wn6kfkh]Zanima me kada je sagradjena osmatracnica koja i danas stoji pored Vojnog muzeja?
Zasto u I sv ratu nije koroscena ona nego astronomska kula za osmatranje?

Koliko vidim po starim fotografijama, izgrađena je tek po završetku zgrade VGI / Vojnog muzeja, dakle između dva rata.
(misli se na onaj toranj koji liči na dimnjak)

A sad tek vidim, ova opservatorija sa kupolom za teleskop je u stravi potpuno nova građevina.
Na fotografiji nastaloj 1924.(ako se ne varam) i postvljanja Pobednika, vidi se priprema terena za izgradnju zgrade VGI/muzeja, i na njoj se ne vidi ova kula koju su Austrougari bombardovali.

panoramakalemegdanposle.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811714#p811714:1h5ydjil je napisao(la):
relja » Sub Jan 09, 2021 12:44 pm[/url]":1h5ydjil]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811689#p811689:1h5ydjil je napisao(la):
MC_ » 09 Jan 2021 12:39 pm[/url]":1h5ydjil]Zanima me kada je sagradjena osmatracnica koja i danas stoji pored Vojnog muzeja?
Zasto u I sv ratu nije koroscena ona nego astronomska kula za osmatranje?

Koliko vidim po starim fotografijama, izgrađena je tek po završetku zgrade VGI / Vojnog muzeja, dakle između dva rata.
(misli se na onaj toranj koji liči na dimnjak)

Cemu zidanje osmatracnice posle I sv rata?
 
Protivpožarna osmatračnica? Ne bi bila prva u Beogradu...
 
Što se tiče rasprave o arheologiji u Srbiji koju su poveli Apolon i Arahne, mislim da kao i naša dva člana foruma, tako i arheolozi i javnost ne umeju da se približe onoj drugoj strani.
Arheološka istraživanja, a naročito konzervacija i održavanje lokaliteta predstavljaju ogroman trošak i to je upravo ono kako ga vide oni sa vlasti. A i arheolozi, jer često ne vide van nauke i svoje struke. Pa tako kad arheolozi traže pare, ovi odozgo daju koliko bi dali i za bilo koju drugu naučnu oblast.

E tu sad idemo malo u 21. vek i to kako se stvari zaista rade:
1. Imamo lokalitet taj i taj, troškovi istraživanja su A, trajaće toliko i godišnje održavanje će koštati B.
2. Do lokaliteta postoji ta i ta infrastruktura, da bi bio pristupačan, mora da se uloži C.
3. Da bismo doveli turiste do lokaliteta, marketing će koštati godišnje D
4. Turisti će godišnje ostavljati državi E para kroz ulaznice i F para kroz poreze koje plaćaju propratni sadržaji (turističke agencije, vodiči, suvenirnice, kafići, restorani...)

Kroz određeni broj godina (10, 20), doći će se do pozitivne nule i od te tačke prihod od E i F će biti veći od rashoda. Uz to, odmah će se stvoriti X radnih mesta (naročito bitno za lokalitete koji su u zabitima gde je nista zaposlenost).

Tako u suštini treba da izgleda zahtev za dodelu sredstava nekom projektu. A ne da bude "ove godine planiramo da iskopamo tri mozaika". Pa neko ko treba sa ekonomsko-političkog aspekta da dodeli sredstva neće ništa skapirati i daće samo koliko mora.
E, a onda ako imate takav projekat i neko neće da da pare, onda odete lepo u novine i kukate kako lokalitet propada, kako neće da daju pare za nova radna mesta, kako srBsku istoriju zatiru ovi sa zapada.... Ili šta je već potrebno da biste se izborili za sredstva.
Ali ne, konformizam je bolja opcija od takvog maltretiranja.
 
Da,"ulaganje-profit" bi bilo stanovište nekoga poput S. Malog... ali budžet za kuturu se odvaja zbog ulaganja koja donose - nematerijalnu dobit...
Valjda smo kao društvo već odavno preskočlili taj stepenik?
 
Судећи по мизерним средствима која се већ деценијама издвајају за културу, нисмо.

Ово је критика свих наших сукцесивних држава, од препорода наше државности. Никада се није издвајало довољно за културу, просвету и неговање нематеријалних вредности уопште, али ово данашње време свакако предњачи у том погледу.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811828#p811828:1clglisc je napisao(la):
relja » 09 Jan 2021 06:37 pm[/url]":1clglisc]Da,"ulaganje-profit" bi bilo stanovište nekoga poput S. Malog... ali budžet za kuturu se odvaja zbog ulaganja koja donose - nematerijalnu dobit...
Valjda smo kao društvo već odavno preskočlili taj stepenik?
Prvo, pošto nisam dovoljno upoznat sa tim, voleo bih da čujem koja država ulaže u arheologiju pre svehga zbog kulture?
Ono što sam primetio (ali možda grešim) gde god da sam bio na zapadu jeste da je u startu planiran turistički aspekt, negde i preambiciozno, pa se stalo da radovima, negde ne toliko uočljivo, ali još nisam video l'archéo-pour-l'archéotizam nigde u Evropi.
U ostalom, ako ćemo kulturu naroda da posmatramo kao bitniji prioritet od novca, zašto ulaznica za Luvr košta 15 evra i mene i Francuza, ako je muzej u sred Francuske?
 
Разумно је, ако већ постоји могућност, уновчити и културу, али њен основни циљ не може и не сме бити профит.

Нема ни једног јединог археолошког налазишта на овој планети коме се приступило с намером да се оно претворе у туристичку атракцију. Ваша тврдња да се у старту планира туристички аспект није чињенично утемељена.

Штавише, већина археолошких налазишта нису у рангу Царичиног града и Сирмијума, и неретко на самој локацији нема уопште шта да се презентује. Локалитет се обради, а оно што се пронађе представља се у музејима, ако је довољно високог квалитета.

А што се тиче улазница, ако заиста мислите да државе згрђу неге велике паре наплатом улазница, варате се. Од тог новца се првенствено издржавају само институције које се, и поред тога, труде да своје садржаје учине доступним што ширем кругу посетилаца, укључујући и оне који нису у стању да плате, па тако имамо попусте за породице, ученике, те слободан приступ за поједине празнике - понегде, и једном седмично.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811855#p811855:20t45yx2 je napisao(la):
johnny_s » 09 Jan 2021 09:35 pm[/url]":20t45yx2]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811828#p811828:20t45yx2 je napisao(la):
relja » 09 Jan 2021 06:37 pm[/url]":20t45yx2]Da,"ulaganje-profit" bi bilo stanovište nekoga poput S. Malog... ali budžet za kuturu se odvaja zbog ulaganja koja donose - nematerijalnu dobit...
Valjda smo kao društvo već odavno preskočlili taj stepenik?
Prvo, pošto nisam dovoljno upoznat sa tim, voleo bih da čujem koja država ulaže u arheologiju pre svehga zbog kulture?

Nisam ni ja upoznat, ali malo kad razmislim: pa sve, zato što niko ne može unapred da zna rezultate istraživanja, pa tako i potencijal za turizam...
 
Nisam pričao o malim istraživanjima, koja iako skupa, nisu ništa u poređenju sa istraživanjem i konzervacijom nečega poput Kalemegdana, Sirmiuma ili Viminacijuma...

@relja Naravno da se unapred zna šta se očekuje, jedina situacija gde se ne zna je kad neko nešto slučajno otkopa tokom nekih radova. Pre ozbiljnih iskopavanja radi se par rovova koji se mogu relativno brzo ispitati i ustanoviti šta je tu, tako da to ne možemo računati u neko skupo istraživanje.

@Apolon Divim se Vašem optimizmu i, iako potpuno razumem i delim Vaše shvatanje nauke kao plemenite discipline koja se mora negovati, ne delim Vaše shvatanje da je to "opšta pojava" koja se globalno praktikuje. U svetu u kome živimo najveća naučna dostignuća se postižu iz koristi (finansijske, vojne, lične...). Ako ste imalo upoznati sa hiperprodukcijom naučnih radova, onda znate da je taj pogled na svet, iz ugla prizemne koristi, ušao u samu naučnu zajednicu.
No, da se vratim na temu. Za naše muzeje znam da se finansiraju iz budžeta, a znam i kako rade, tako da mislim da je tu očigledno ono "koliko para, toliko muzike". Što se tiče inostranstva, znam da Luvr od ulaznica zaradi polovinu svog budžeta, a polovinu dobija od države. Ali ta ista država debelo zarađuje na porezima na promet koji se ostvaruje sa turistima, tako da, da, zarađuju se pare od muzeja bez problema. I od nalazišta, pogledajte samo Egipat. Tu se i vide i različite motivacije za iskopavanja, od prvobitnog kolonijalnog, kako bi se trijumfalno pokralo sve što vredi (političko-finansijska korist), preko bogataša koji finansiraju iskopavanja (radi lične razonode) do država koje finansiraju kako bi njihovi naučnici imali praksu i bolje se međunarodno kotirali.

Ne kažem da je kompletno iskopavanje vođeno ovim, sama iskopavanja su stvar arheologije, a arheolozi se vode naučnim principima. Samo kažem da kao što su arheolozi koji su hteli da kopaju u Egiptu pre sto godina morali da prodaju priču o egzotičnom i mističnom Egiptu iz doba faraona kako bi navukli bogataše da ih finansiraju, tako i danas arheolozi moraju da se prilagode situaciji i navuku državu da ih finansira. Da izađu iz uskih okvira nauke iza kojih se kriju i urade sve što mogu ako zaista žele da se bave istraživanjem nekog lokaliteta.
 
@johhny_s.... imamo ovde arheologa, neka on objasni...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811855#p811855:77pdatzp je napisao(la):
johnny_s » Sub Jan 09, 2021 10:35 pm[/url]":77pdatzp]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811828#p811828:77pdatzp je napisao(la):
relja » 09 Jan 2021 06:37 pm[/url]":77pdatzp]Da,"ulaganje-profit" bi bilo stanovište nekoga poput S. Malog... ali budžet za kuturu se odvaja zbog ulaganja koja donose - nematerijalnu dobit...
Valjda smo kao društvo već odavno preskočlili taj stepenik?
U ostalom, ako ćemo kulturu naroda da posmatramo kao bitniji prioritet od novca, zašto ulaznica za Luvr košta 15 evra i mene i Francuza, ako je muzej u sred Francuske?

Iz istog razloga iz kog i putarina u Srbiji kosta isti i za stranca i za nas, iako je auto put usred Srbije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811958#p811958:m2hjjd5s je napisao(la):
DraganSt » 10 Jan 2021 12:37 pm[/url]":m2hjjd5s]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811855#p811855:m2hjjd5s je napisao(la):
johnny_s » Sub Jan 09, 2021 10:35 pm[/url]":m2hjjd5s]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811828#p811828:m2hjjd5s je napisao(la):
relja » 09 Jan 2021 06:37 pm[/url]":m2hjjd5s]Da,"ulaganje-profit" bi bilo stanovište nekoga poput S. Malog... ali budžet za kuturu se odvaja zbog ulaganja koja donose - nematerijalnu dobit...
Valjda smo kao društvo već odavno preskočlili taj stepenik?
U ostalom, ako ćemo kulturu naroda da posmatramo kao bitniji prioritet od novca, zašto ulaznica za Luvr košta 15 evra i mene i Francuza, ako je muzej u sred Francuske?

Iz istog razloga iz kog i putarina u Srbiji kosta isti i za stranca i za nas, iako je auto put usred Srbije.

Ne vidim baš kakve veze ima argument autoputa sa kulturom? Kolege forumaši kažu da je kultura državi veći prioritet od novca, a ja kažem da to nije slučaj (iako se slažem da bi trebalo da bude) ni u Francuskoj, a kamoli kod nas.
Ili ti smatraš da mobilnost građana treba da bude veći prioritet državi i da se finansira iz budžeta ili se baš i nismo skapirali.

@relja Slažem se, voleo bih da čujem.
 
Ваше колеге су рекле да култура не може бити примарно - а још мање само - бизнис. Нико није рекао да је наша политичка естрада вођена неким високоим идеалима, и да у оваквим стварима размишља о општем интересу заједнице.

Што се тиче осталог, тешко да имам ишта да додам ономе што сам већ рекао. Великих број археолошких налазишт је безвредно с аспекта туризма, и посве неуновчиво. Сама чињеница да се и таква налатишта истражују, доказ је да чак и наша држава улаже и у оно ствари из којих се не може извући новчани профит. Веће и култури посвећеније државе издвајају далеко више.

А где је могуће такве ствари уновчити, свакако да томе треба тежити.

И наравно да археолози треба да размишљају о начинима да придобију оне који располажу нашим новцем за своје пројекте.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811984#p811984:1h9ut223 je napisao(la):
johnny_s » Ned Jan 10, 2021 4:47 pm[/url]":1h9ut223]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811958#p811958:1h9ut223 je napisao(la):
DraganSt » 10 Jan 2021 12:37 pm[/url]":1h9ut223]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811855#p811855:1h9ut223 je napisao(la):
johnny_s » Sub Jan 09, 2021 10:35 pm[/url]":1h9ut223]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811828#p811828:1h9ut223 je napisao(la):
relja » 09 Jan 2021 06:37 pm[/url]":1h9ut223]Da,"ulaganje-profit" bi bilo stanovište nekoga poput S. Malog... ali budžet za kuturu se odvaja zbog ulaganja koja donose - nematerijalnu dobit...
Valjda smo kao društvo već odavno preskočlili taj stepenik?
U ostalom, ako ćemo kulturu naroda da posmatramo kao bitniji prioritet od novca, zašto ulaznica za Luvr košta 15 evra i mene i Francuza, ako je muzej u sred Francuske?

Iz istog razloga iz kog i putarina u Srbiji kosta isti i za stranca i za nas, iako je auto put usred Srbije.

Ne vidim baš kakve veze ima argument autoputa sa kulturom? Kolege forumaši kažu da je kultura državi veći prioritet od novca, a ja kažem da to nije slučaj (iako se slažem da bi trebalo da bude) ni u Francuskoj, a kamoli kod nas.
Ili ti smatraš da mobilnost građana treba da bude veći prioritet državi i da se finansira iz budžeta ili se baš i nismo skapirali.

Ne vidis kakve veze ima zato sto ne znas. Auto put nema nikakve veze sa kulturom, ali putarina za strance ima veze sa pitanjem koje si ti postavio. Putarina za strance je u Srbiji do pre desetak godina bila 2 puta skuplja za strance nego za domace vozace. Pod pritiskom EU, na nasem evropskom putu, cena je morala da bude izjednacena jer je sa "evropskim vrednostima" nespojivo da bude jedna cena za strance druga cena za domacina. Cena mora biti ista za sve. Jel sada razumes kave veze ima primer koji sam naveo sa tvojim pitanjem zasto cena u Luvru za Francuje nije niza od cene za strance?
 
У Енглеској то зависи од тога да ли је културна установа (музеј, галерија и слично) државна, или није. И то се мења, и зависи чак и од чињенице која је странка на власти, и да ли слободан приступ културним вредностима у власништву државе сматра правом. Некад је улаз у државне музеје био, говорим из личног искуства, бесплатан само у последњих сат или два током дана, некада цео дан једном недељно. Сада је бесплатан, последњи пут сам био у четири музеја (Британски, Природњачки, Алберт и Викторија, Галерија Тејт) и нисмо ништа платили; наравно, свуда у улазима су кутије за добровољне прилоге од најмање 5 фунти. У Галерији Тејт вам за план Музеја траже прилог од 10 фунти. Свуда се за специјалне изложбе у једном делу музеја/галерије плаћа улазница.

Приватни музеји/галерије/дворци наплаћују улазнице, нимало јефтине. Многи не могу да зарађују ни тако (био сам у неколико двораца и тврђава), већ им је то допунски приход, поред прилога, субвенција, фондација, продаје штампаног материјала и сувенира, продаје права, изнајмљивања простора (филмови, снимања свих врста, конференције, венчања и прославе), ресторана и сличног.

Убеђен сам да наш Народни музеј чак ни издалека не може да покрије трошкове одржавања од купљених улазница, некмоли да остварује зараду. Теслин - можда, у неким месецима, јер је мали и има сталну поставку све време. Верујем да Поштански и Железнички музеј не наплаћују улазнице јер им се више исплати тако него да плаћају све трошкове њихове продаје и књиговодства, били би само у већем губитку.

Тако, мислим да је веома мало културних установа у класичном смислу које стварно зарађују новац, у најбољем случају се може рачунати само на покривање дела трошкова.
 
Погледајмо само Коларац као културну установу ширих могућности приходовања (концерти, предавања, школе језика, галерије, биоскоп) па опет имају великих финансијских потешкоћа. Можда ме неко сад нападне, али ме баш интересује колико је држава пара дала на Егзит сво време његовог постојања, а колико у истом периоду за културне установе?
 
Не бих да браним Егзит али они су сигурно донели пара држави колико сви музеји и позоришта за 10 година заједно, и то само од туризма.

Нисам за то да се култура брутално остави на ледини капитализма јер би то неминовно довело до културе баналности и простаклука. Али свакако нисам ни за нарцистичку, самоелитистичку културу која, чини ми се, и даље влада, а чији су једини производ бескрајно досадне квазиинтелектуалне бесмислице, након којих једни другима деле награде и тапшу се по раменима, а онда се жале да нема прихода и траже од државе да их финансира.

Мора се том слоју помоћи да (макар прсно) научи да плива кроз капитализам. Акције попут Ноћи Музеја или разних маркетиншких трикова (не)омиљене београдске Филхармоније су доказали да људи овде истински воле културу, само треба да им се приближи. Надам се да ће са новим генерацијама нестати појам установе културе као радно место у којем се до пензије седи у некој канцеларији.
 
U redi je da drzava pomaze Egzit jer to donosi novac i drzavi. Medjutim, od samog starta je odnose trebalo definisati drugacije. Ako je drzava pomagala Egzit, dok on jos nije bio toliko poznat, trebalo je pomoc usloviti nekim ugovorom, a ne da svake druge godine prete kako imaju ponudu da se presele u Hrvatsku, Crnu Goru ili neku drugu drzavu kako bi ucenjivali da dobiju vise para. Ako drzava vec pomaze svake godine, onda drzava na neki nacin treba da ima i neki vlasnicki udeo ili da tu pomoc uslovi odredjenim pravilima, a to je da nema seobe festivala u drugu drzavu.
 
Vrh