У Енглеској то зависи од тога да ли је културна установа (музеј, галерија и слично) државна, или није. И то се мења, и зависи чак и од чињенице која је странка на власти, и да ли слободан приступ културним вредностима у власништву државе сматра правом. Некад је улаз у државне музеје био, говорим из личног искуства, бесплатан само у последњих сат или два током дана, некада цео дан једном недељно. Сада је бесплатан, последњи пут сам био у четири музеја (Британски, Природњачки, Алберт и Викторија, Галерија Тејт) и нисмо ништа платили; наравно, свуда у улазима су кутије за добровољне прилоге од најмање 5 фунти. У Галерији Тејт вам за план Музеја траже прилог од 10 фунти. Свуда се за специјалне изложбе у једном делу музеја/галерије плаћа улазница.
Приватни музеји/галерије/дворци наплаћују улазнице, нимало јефтине. Многи не могу да зарађују ни тако (био сам у неколико двораца и тврђава), већ им је то допунски приход, поред прилога, субвенција, фондација, продаје штампаног материјала и сувенира, продаје права, изнајмљивања простора (филмови, снимања свих врста, конференције, венчања и прославе), ресторана и сличног.
Убеђен сам да наш Народни музеј чак ни издалека не може да покрије трошкове одржавања од купљених улазница, некмоли да остварује зараду. Теслин - можда, у неким месецима, јер је мали и има сталну поставку све време. Верујем да Поштански и Железнички музеј не наплаћују улазнице јер им се више исплати тако него да плаћају све трошкове њихове продаје и књиговодства, били би само у већем губитку.
Тако, мислим да је веома мало културних установа у класичном смислу које стварно зарађују новац, у најбољем случају се може рачунати само на покривање дела трошкова.
