Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Zuma]

Kakve sve ovo veze ima sa tvrđavom ovo moze sve u drugu temu ili obala ili plovni putevi @Igor

Pa, rekao bih da to što skoro niko ne zna pored koje se reke nalazi Beogradska tvrđava ipak ima neke veze njom, zar ne? Da ne spominjem činjenicu da nešto tako elementarno niko nije primetio. Nije li to i lep komentar o nama?

Ali ne budi tolika cepidlaka. Forumske teme imaju čitaoce samo ako su zanimljive u dužem periodu, a to ponekad zahteva i raznovrsnost. Poneki mali i tek delimični otklon u obliku jedne ili dve poruke može samo da pomogne.

 

[Zuma]

Водену капију, односно оно што је остало, је (по мени) требало конзервирати и прекрити материјалима који би је штитили од влаге, будући да се изградњом Ђердапа ниво Саве подигао и да је доњи град тиме угрожен, било би потребно пуно новца да би се уприличила презентација прилично растурене капије. По речима аутора реконструкције бедема и куле Небојша, просторија у бедему је буквално бетонска када, управо због сталног присуства воде.

Ne znam da li pod konzervacijom podrazumevaš i popravku, tj rekonstrukciju tako da ponovo bude u funkciji i pristupačna. Ja mislim da treba uraditi obe stvari, tj završiti ono što je započeto, a ne samo konzervirati u trenutnom stanju, tako da ne propada dalje. Samo će tako biti temeljno sređena i početi da liči na ono što je bila. Ako su sređene ostale kapije tvrđave, može i ova. Što se tiče povećanja vodostaja zbog Đerdapskog jezera, to je manji problem nego što izgleda. Radio sam analizu vodostaja Dunava od 1924. do 1990. godine. Minimalni vodostaj se povećao za oko jedan metar (ili nešto samo malo više, jer nema dovoljno godina za još pouzdaniju klimatsku statistiku), a maksimalni se uopšte nije promenio. Pretpostavljam da je povećanje srednjeg vodostaja zbog Đerdapskog jezera onda oko pola metra. Uzevši u obzir da je visina unutrašnjeg priobalnog bedema bar 10 metara, a verovatno i više kad su temelji u pitanju, povećanje srednjih vodostaja zbog Đerdapa za pola metra nije neka velika relativna promena prosečnog nivoa vlaženja bedema (5%). A maksimalni nivo dosega vode se uopšte nije promenio. Drugim rečima, za bedeme se vodeni režim nije puno promenio pa nema razloga da cena radova za njihovu rekonstrukciju i konzervaciju bude bitno veća samo zbog Đerdapa.

 

[Вожд]

Конзервација је једно, реконструкција друго, то смо мислим већ једном разлучили, дакле мислим да је конзервација и заштита од воде примарни задатак, а реконструкција и презентација секундарни, односно потоње зависи од више чинилаца.
Колико се сећам, у случајевима високог водостаја Саве долази до испуњавања водом ископаног рова око саме капије, али не само ту, већ на више места дуж приобалног бедема.

 

[direktor]

Jedina opcija da ta kapija bude očuvana od vode jeste betonska kada da se napravi okolo sa vodo nempropusnim betonom nema druge opcije

 

[Zuma]

Конзервација је једно, реконструкција друго, то смо мислим већ једном разлучили, дакле мислим да је конзервација и заштита од воде примарни задатак, а реконструкција и презентација секундарни, односно потоње зависи од више чинилаца.
Колико се сећам, у случајевима високог водостаја Саве долази до испуњавања водом ископаног рова око саме капије, али не само ту, већ на више места дуж приобалног бедема.

Tako je, dolazi do plavljenja. Međutim ne možemo od priobalnih bedema zahtevati da služe i kao obaloutvrda, tj da štite Donji grad od visokih vodostaja. Verujem da negde u temeljima mora da postoji niz poprečnih drenažnih kanala. Tj voda koja pada po tvrđavskom grebenu i po Donjem gradu nekako sebi mora da nađe put u Dunav-Savu, kako god da se taj deo reke stvarno zove. Dakle da neometano prođe KROZ bedeme, umesto da se kao podzemno jezero akumulira uz njih sa unutrašnje strane. Inače bi im podlokala temelje i odnela ih. Ne bi izdržali stotine godine bez dobre drenaže okolnog terena. Dakle bedemi su šuplji i vodopropusni i po dizajnu, i zbog starosti. Pa umesto da ih sada na silu činimo vodonepropusnim, što bi maltene zahtevalo da im se najveći deo sruši i napravi ponovo, dve funkcije, zaštitu od poplava i tvrđavski bedem, ne treba mešati u istom objektu. Takođe, čak i kad bi samo Vodenu kapiju 1 napravili vodonepropusnom, voda bi ušla i u rov i u Donji grad na drugom mestu. Pa tako ništa korisno nije urađeno. Onda bi morali načiniti vodonepropusnim čitav priobalni bedem u kompletnoj dužini. Što nije realno. Ili da rov na svim drugim mestima i dalje bude zatrpan, a da rupa postoji samo kod Vodene kapije. Međutim onda ne možemo postići naš eventualni konačni cilj kompletne rekonstrukcije svih bedema u Donjem gradu. Tako rov mora ponovo da se iskopa, bar delimično, eventualno sa nekom uzdužnom drvenom, zemljanom ili drugom stazom duž njega na višem nivou dok je ispod (povremeno) voda. Dakle skoro sve kao što i bilo. To i jeste poenta čitavog ovog posla oko tvrđave. Voda i vremenski vrlo ograničeno plavljenje rova i kapije tu nisu neprijatelji koje treba eliminisati, nego nerazdvojni deo same tvrđave na reci, njene funkcije i dizajna, tj samog Beograda i njegove originalne prirode. Grad na reci. Od toga ne treba bežati.

Zašititu od vode zato treba prepustiti posebnim pokretnim modulima od stakla kao na Promenadi Beograda na vodi. I rov između bedema i Vodenu kapiju treba prepustiti reci tako da ih plavi kako hoće, kao što je i bilo tokom čitave njihove istorije. Povećanje zbog Đerdapa nije značajno. Voda je dovoljno visoka da poplavi prolaz kroz kapiju tek vrlo mali deo godine pa to nije ozbiljna funkcionalna smetnja. Ni tada to nije problem jer se onda možemo kretati po ulici na vrhu bedema, kao i ranije (i dalje postoji kaldrma), a spoljne rampe za spuštanje sa bedema ka Donjem gradu već postoje.

Drenažni kanal

 

[Вожд]

Зато и писах о нечему што је у овом времену реално, дакле о конзервацији и поновном затварању капије материјалима који је штите од влаге.
Откопавање комплетног приобалног бедема целом дужином, санација и конзервација, или чак и реконструкција и повремено плављење захтева озбиљна улагања и у касније одржавање.
Друго, људи желе што ближи контакт са реком, овако би са бедема до реке имали канал дубине, не знам, 10 метара (на месту данашњег шеталишта), повремено испуњен устајалом водом и обалоутврду..

Да се разумемо, апсолутно сам за археолошко истраживање и конзервацију приобалног бедема.

 

[Zuma]

Još jedan pogled na veliki drenažni kanal malo nizvodno od Vodene kapije. Mart 2022.

 

[Вожд]

ОК, ти би ископао сав тај садржај и практично открио бедем и обалоутврду?

 

[Zuma]

Зато и писах о нечему што је у овом времену реално, дакле о конзервацији и поновном затварању капије материјалима који је штите од влаге.
Откопавање комплетног приобалног бедема целом дужином, санација и конзервација, или чак и реконструкција и повремено плављење захтева озбиљна улагања и у касније одржавање.
Друго, људи желе што ближи контакт са реком, овако би са бедема до реке имали канал дубине, не знам, 10 метара (на месту данашњег шеталишта), повремено испуњен устајалом водом и обалоутврду..

Да се разумемо, апсолутно сам за археолошко истраживање и конзервацију приобалног бедема.

Problem ustajale vode je moguće rešiti tako što se na krajnjem uzvodnom i krajnjem nizvodnom delu priobalnih bedema rov poveže sa rekom sa dve podzemne cevi. Tako bi sama energija toka reke u rov ubacivala uvek svežu vodu uzvodno, a ona bi sama, prirodnim padom, izlazila nivodno. Tako bi rov praktično bio deo perifernog rečnog toka, mada drastično usporena verzija i bez ozbiljnih erozivnih efekata po bedeme. Još bolje je na uzvodnom delu staviti podzemnu pumpu iz filter-rešetku, pa onda mi možemo kontrolisati protok. Nešto slično postoji na Adi Ciganliji, mada bi ovo bila krajnje pojednostavljena varjanta. Jedna pumpa, filter i ništa više. Kao za vodoskok na trgu Nikole Pašića. Time je rešen ustvari jedini ozbiljan problem što se voda bez toga ne bi kretala. Plus što bi to onda mogao da bude i fantastičan akvarijum, dom za ribe, ptice i različite druge vrste živog sveta. Slobodan "ekološki" otvor ka reci već postoji direktno ispred same kapije.

Ono što sam hteo da kažem je da odmah moramo imati na umu eventualni konačni cilj - kompletno istraživanje i restauraciju CELE tvrđave. Pa, iako sada moramo da radimo fazno i sa vrlo ograničenim neposrednim ciljevima, ni sada ne treba raditi ništa što je suprotno konačnoj viziji celog prostora. Dakle prvo srediti samo Vodenu kapiju 1 tako da bude u skladu sa tom vizijom, pošto je već otkopana pa ne može da stoji.

Dodatno, ne verujem da je, ne samo poželjno nego i moguće, za sada se ograničiti samo na konzervaciju Vodene kapije 1 bez njene kompletne restauracije i privođenja nameni. Isuviše je komplikovana i u lošem stanju da bi bilo kakve delimične mere bile moguće. Mora se raskopati i rasturiti skoro do kraja. Ima statičkih problema, napukla je, a kamen na vazduhu ubrzano propada. Deo poda prolaza je potonuo. Ispod sigurno teče neka podzemna voda ili su to ko zna kakve i koliko stare komunalne instalacije. Samo konzervacija bi bila bačene pare i još bi tokom radova dodatno oštetili ko zna šta. Pitanje je šta će se sve još pojaviti u temeljima i u susednim bedemima na koje se oslanja. A tuda prolazi i još bitno stariji bedem Despota Stefana. Itd. Nije realno početi neke delimične radove. Biće drastično skuplje i još ćemo upopastiti stvari koje je moguće rasturiti SAMO JEDNOM, ali ne i dva puta. Prvo pri konzervaciji, a onda kasnije pri rekonstrukciji. To mora da ide zajedno.

Što se tiče cene, tu nema pomoći. Otkopali su je, pa sada mora i da se završi. Koliko god koštalo. To je nešto što ionako moramo uraditi pre ili kasnije. Tvrđava bi sa njom turistima odmah bila privlačnija i davala sasvim drugi utisak. Kao da i tamo dole "ima nešto". A to sada nije slučaj, tj turisti to ne vide. A ni mi. Isplatiće se koliko god da košta, pa i nije trošak. I nije da imamo više OVAKVIH tvrđava.

 

[Вожд]

Интересантне су те замисли, вађење тона и тона земље и шута између приобалног бедема и обалоутврде, реконструкција оба елемента по целој дужини, уградња пумпи за воду и остало, али Зума хајде сада да будемо реални - у догледно време од тога нема ништа. Можемо бити срећни уколико се Водена капија конзервира пре поновног затрпавања.
То ни грађанство ни власти не занима, тврђава је данас примарно јавни парк, па културно-историјски споменик и тако је од посматрана и коришћена. И то слабо.
Уколико би неком магијом, после опсежних архео истраживања комплетног приобалног простора тврђаве и кренуо са враћањем оригиналног изгледа са дубоким каналом између реке и евентуалног шеталишта по бедему, побуну би изазвао. Сећаш ли се дискусије овде о измештању кошаркашких терена, колико је форумаша оштро негативно реаговало на такав предлог, јер је њима то изгледа битније него сама тврђава. Тако је и ово..

Овуда тренутно иде стаза уз реку..

Зар мислиш да би њени корисници благонаклоно гледали на спуштање исте за једно пет метара у дубину да би уживали у погледу на зидине са обе стране. И то у периодима када тај простор није поплављен?

 

[Вожд]

А и ако би реконструисао бедем, морао би му вратити ове зезалице горе

и ако преместиш стазу на њега, како ће ићи пешаци туда, око њих?

 

[Zuma]

ОК, ти би ископао сав тај садржај и практично открио бедем и обалоутврду?

Još nisam formirao konačnu ideju. Ima puno stvari koje ne znam. Nisu uradili arheološko istraživanje bilo čega izvan prolaza kroz kapiju. Ne znamo kakvi su zidovi kapije. Ne znamo šta ima u bedemima na koje se ona oslanja. Nisu iskopali ni dovoljno duboku sondu u rovu da bi znali šta je ispod. Spoljni bedem nisu istražili uopšte. Za sada mi je opšta ideja da se sama Vodena kapija rekonstruiše do kraja, tj da ambijent ispred nje bude tačno kakav je i bio. Sa rovom iskopanim do kraja, kao i originalno (jer ispred SVAKE tvrđavske kapije mora postojati duboka rupa da bi bio onemogućen direktan napad, to je pitanje autentičnosti), i sa drvenim mostom preko rova, kroz otvor na spoljnem bedemu, do reke. To bi bilo fantastično.

Što se tiče uređenja ostatka rova, dalje od kapije, to zavisi od više stvari koje još ne znam. Ali, recimo, evo par ideja. Duž celog rova između unutrašnjeg i spoljnog priobalnog bedema bi mogla da postoji šetna staza, kao neki povišeni, podužni drveni ili metalni mostić. Ispod bi, unutar rova, bila voda. Druga varjanta je da spoljni bedem ionako ima ono što se zove "skriveni put", tj upuštenu stazu po unutrašnjem rubu spoljnog odbrambenog bedema. Tu su bili stražari i borci tokom opsade. Sada bi tu mogla biti staza za šetnju. Skriveni put je upravo tome i služio. Pa sve već imamo u originalu. Jedna niža staza tu, na spoljnom bedemu, a druga viša po vrhu unutrašnjeg bedema. Ili, rov bi mogao biti iskopan u obliku podužnih zemljanih stepenica. Tako bi uz jedan bedem i unutar rova i dalje postojala šetna staza, na višem nivou od plavnog, a kanal sa vodim bi išao pored nje i bio dublje u rovu. Gornji nivo se ne plavi, donji nivo se plavi. To bi bila kao obala uske reke unutar rova, obala planinskog potoka. Uz mahovinu, nisko zelenilo ... Itd, ima niz raznih mogućnosti.

Par mojih starih slika i skica. "Skriveni put" na spoljnom priobalnom bedemu Vodene kapije 1. Uzak je ali bože moj, to je autentično i to je tvrđava. Možda može i neka produžna konzola, ali bih ja to radije izbegao. Mada jeste bio običaj da se mestimično dodaju drvena proširenja. To je nešto što treba ispitati. Dovoljna je ograda, pa će biti i siguran i iste širine kao i onaj gvozdeni mostić u pozadini. Ako nam je on svo ovo vreme bio dovoljno širok, biće i ovo. Ko hoće da se divi kapiji, ovuda po širini prolazi drveni most, pa neka gleda sa njega.

Pri višem vodostaju.

Rekonstrukcija

Prostor oko kapije (klik za višu rezoluciju)

Gruba skica još jedne verzije drvenog mosta koji se posle prelaska preko odbrambenog rova polako spušta na buduću "plažu" i pristnište malih čamaca ispred bedema.

 

[Zuma]

А и ако би реконструисао бедем, морао би му вратити ове зезалице горе
Pogledajte prilog 197423

и ако преместиш стазу на њега, како ће ићи пешаци туда, око њих?

Ne, pored njih. Tj iza njih. Unutrašnji bedem je na vrhu dovoljno širok da sadrži pravu kaldrmisanu ulicu, koja još postoji, i da sa strane ipak ostane mesta za topovske zaklone. U svakom topovskom zaklonu bi bila klupa. Kao neke lože u pozorištu koje gledaju na reku. To je drastično bolje od onih njihovih betonskih stepenica. Em je tačka posmatranja reke viša, em je zaklonjeno i "privatno". Em je autentično. Jedni ne smetaju drugima, To bi uvek bilo prepuno.

Kaldrmisana šetna staza na vrhu bedema:

Topovski zakloni počinju desno od desne ivice ove staze. Videti u produžetku. Setite se da su Nemci odrubili desni deo bedema. Topovski zaklovi idu još dosta u desno. Pa nema sudaranja sadržaja. Dovoljno je mesta za sve.

Staza koja je CELOM DUŽINOM postojala sve do nedavno. A verovatno postoji dalje ispod gornjeg sloja zemlje (crvene strelice). Ovo nije bilo davno, 1939. godina. Tako da bi ljudi imali na raspolaganju DVE šetne staze. Jedna gore, jedna dole. Pa ako ona dole, u rovu, povremeno mora da pravi kompromise sa širinom, uvek je tu ova gore. Dovoljno za sve, ništa ne-autentično i betonirano, i sve idealno upotrebljivo i za savremene potrebe.

Mogući izgled vrha unutrašnjeg bedema sa privatnim pozorišnim "ložama" i klupama između svaka dva topovska zaklona. Desno bi bio bliski pogled na reku i ušće.

Moja poruka:

Linijski park od Beton hale do Pančevačkog mosta

Овај бетон што лију ем што је ружан ем је бавање пара, лепше би и јефтиније било да су од опеке сазидали здидић.

forum.beobuild.rs

 

[Вожд]

Немам ја ништа против конзервације, па ни реконструкције бедема ни рова, напротив, само подсећам да је за то потребан велики новац, ангажовање институција, али и стално одржавање.
Такође тврђава је била прилагођена тадашњим војним потребама, дакле породична шетња обалоутврдним зидом је опасна, јер је узак и са једне стране има Саву, са друге канал,, каналом између зида и бедема неатрактивна или при високом водостају немогућа,
а по бедему је стаза постојала, али уска стаза и то одаљена од реке каналом и обалоутврдом. И притом опасна.

 

[Вожд]

Је ли улица, или под просторије изнад отвора капије? Уколико се капија реконструише у потпуности, са бедема се мора сићи, заобићи капија и поново се попети на бедем.

 

[Вожд]

"Плажа" испред обалоутврдног зида, тешко. Прво то су наслаге сасушеног муља, у коме је солидан проценат београдска канализација, али и различито смеће, дакле нехигијенски и нестабилно, друго релативно близу обалоутврде корито Саве понире у дубину, а испред је и пловни пут, дакле небезбедно.

 

[Вожд]

rov bi mogao biti iskopan u obliku podužnih zemljanih stepenica. Tako bi uz jedan bedem i unutar rova i dalje postojala šetna staza, na višem nivou od plavnog, a kanal sa vodim bi išao pored nje i bio dublje u rovu. Gornji nivo se ne plavi, donji nivo se plavi. To bi bila kao obala uske reke unutar rova, obala planinskog potoka.

Ако извадиш земљу из рова, реконструишеш бедем, како би је вратио уз спољну обалоутврду а да је Сава приликом плављења рова не обруши? А закључили смо да желимо аутентичан изглед тврђаве, дакле зидови су голи.

Како би очувао "планински поток" у рову када га Сава поплави, јер, подсетимо имаш отвор на правцу капије, а ту су и подземне воде?

 

[Zuma]

Је ли улица, или под просторије изнад отвора капије? Уколико се капија реконструише у потпуности, са бедема се мора сићи, заобићи капија и поново се попети на бедем.

Stražarska zgrada koja je bila iznad kapije je zauzimala samo deo širine bedema. U ostatku širine je provučena ova "ulica" koja se verovtno koristila i kao šetalište. Mada možda i kao ulica pre probijanja bulevara kroz Donji Grad. Ulica je išla celom dužinom bedema i pretpostavljam da je još uvek očuvana.

Sa unutrašnje strane bedema postojale su takođe kaldrmisane kose rampe nadole sa obe strane kapije. To je omogućavalo vezu kapije i vrha bedema. Znači i te veze su nam već napravljene. Ne moramo dodavati skoro ništa što nije postojalo da bi kapiju pripremili za savremenu ulogu. Tragično je što nešto ovako dobro stoji i propada. Ostaci rampe se vide sa desne strane.

 

[Zuma]

"Плажа" испред обалоутврдног зида, тешко. Прво то су наслаге сасушеног муља, у коме је солидан проценат београдска канализација, али и различито смеће, дакле нехигијенски и нестабилно, друго релативно близу обалоутврде корито Саве понире у дубину, а испред је и пловни пут, дакле небезбедно.

Leti je vodostaj obično mali pa je širina zemljane obale isred bedema velika. Kad se jednog dalekog dana Sava očisti, ponovo će biti moguće kupanje, kao i ranije. Za sada će biti moguće sunčanje, igre, muzika i žurke na obali. To smo izgubili a bio je ključni deo identiteta Beograda. Vreme je da se vrati bar ono što je i dalje moguće. A ovde je to lako moguće. Samo malo nasuti zemlju, pola metra, da potpuno plavljenje bude veoma retko, i gotovo. Letnje Sunce će sve to brzo da dezinfikuje. A betonske klupe ne treba održavati. Stavite ih i zaboravite na njih. Mnogi će biti zahvalni. Trivijalno.

 

[Zuma]

Ако извадиш земљу из рова, реконструишеш бедем, како би је вратио уз спољну обалоутврду а да је Сава приликом плављења рова не обруши? А закључили смо да желимо аутентичан изглед тврђаве, дакле зидови су голи.

Како би очувао "планински поток" у рову када га Сава поплави, јер, подсетимо имаш отвор на правцу капије, а ту су и подземне воде?

Kamena, drvena, plastična ili bilo kakva druga obaloutvrda, naprimer od istih cigli kao i bedemi, na polovini širine rova između unutrašnjeg i spoljašnjeg bedema. Jednom, nižom polovinom POLAKO teče voda, a mi se šetamo po drugoj, višoj polovini. Nema velike erozije obaloutvrde jer u rovu nema ni vetra, ni talasa, ni brzog toka. Pa se može iskoristiti bilo kakav jeftin materijal da spreči obrušavanje.

 

[Zuma]

Dokaz da je realna ideja o "plaži" sa pretposlednje slike. Naravno, za sad ne za kupanje nego za sunčanje, druženje i muziku. Svetlo plava linija je dijagram prosečnih vodostaja u Beogradu pored tvrđave. Kota najviše tačke obalskog zemljišta kod spoljnog dela spoljnog bedema je 71 metara nadmorske visine. Kad bi smo taj deo obale uz bedeme nasuli samo pola metra (samo par metara nasute širine uz same bedeme) onda bi smo tu došli do kote 71,5 metara nadmorske visine. Iz dijagrama se vidi da je prosečni vodostaj toku godine (svetlo plava linija) samo DVA MESECA viši od te kote. U aprilu i maju. To je ljubičasta zona. Onda bi naša "plaža" bila upotrebljiva 10 od 12 meseci godišnje. Tj toliko dugo ne bi bila poplavljena. Tako dobijamo fantastičan prostor po ceni nekoliko onih belih ležećih betonskih klupa pozajmljenih sa prskališta kod Beton hale. I da neko redovno seče divlje zelenilo. Ovo mi deluje kao divan primer šta bi sve bilo moguće kad bi se malo oslobodila kreativnost ljudi, kad bi ih iko iz vlasti slušao. Nije uvek potrebno puno para.

 

[GOJE]

Пажљиви посматрач избројаће 5 дронова:

Дефтердар (писар) је морао каткад да утефтерише овакав поглед:

И онда кроз какав ђозлук да провуче ове боје:

А сада серијал обнове Видин капије:

 

[Вожд]

Leti je vodostaj obično mali pa je širina zemljane obale isred bedema velika. Kad se jednog dalekog dana Sava očisti, ponovo će biti moguće kupanje, kao i ranije. Za sada će biti moguće sunčanje, igre, muzika i žurke na obali. To smo izgubili a bio je ključni deo identiteta Beograda. Vreme je da se vrati bar ono što je i dalje moguće. A ovde je to lako moguće. Samo malo nasuti zemlju, pola metra, da potpuno plavljenje bude veoma retko, i gotovo. Letnje Sunce će sve to brzo da dezinfikuje. A betonske klupe ne treba održavati. Stavite ih i zaboravite na njih. Mnogi će biti zahvalni. Trivijalno.

Pogledajte prilog 197444

Зума, то је муљ који се уклања, као што се тренутно уклања у блоку 45. Вероватно то Србијаводе и имају у плану после сечења оног шибља које је из њега расло.

Да, људи су пре 100 година висили по дивљим плажама на Сави јер није било Аде ни приступачних одлазака на море.

 

[Вожд]

Kamena, drvena, plastična ili bilo kakva druga obaloutvrda, naprimer od istih cigli kao i bedemi, na polovini širine rova između unutrašnjeg i spoljašnjeg bedema. Jednom, nižom polovinom POLAKO teče voda, a mi se šetamo po drugoj, višoj polovini. Nema velike erozije obaloutvrde jer u rovu nema ni vetra, ni talasa, ni brzog toka. Pa se može iskoristiti bilo kakav jeftin materijal da spreči obrušavanje.

Обалоутврда или спољни бедем већ постоји и од цигле је, унутрашњи такође, уколико се уклони земља из рова који их дели, ради враћања оригиналног изгледа тог дела тврђаве, зашто би га онда опет делио правећи на половини рова још једну обалоутврду, па у једну половину рова насипати земљу, а у другој половини да ПОЛАКО тече вода.. Мислим.. Оно.

 

[Вожд]

Stražarska zgrada koja je bila iznad kapije je zauzimala samo deo širine bedema. U ostatku širine je provučena ova "ulica" koja se verovtno koristila i kao šetalište. Mada možda i kao ulica pre probijanja bulevara kroz Donji Grad. Ulica je išla celom dužinom bedema i pretpostavljam da je još uvek očuvana.

Sa unutrašnje strane bedema postojale su takođe kaldrmisane kose rampe nadole sa obe strane kapije. To je omogućavalo vezu kapije i vrha bedema. Znači i te veze su nam već napravljene. Ne moramo dodavati skoro ništa što nije postojalo da bi kapiju pripremili za savremenu ulogu. Tragično je što nešto ovako dobro stoji i propada. Ostaci rampe se vide sa desne strane.

Pogledajte prilog 197441

Pogledajte prilog 197442

Није могло бити шеталиште, већ стражарска стаза, а у модерније доба види се на фотографијама да је некакав утабани путић, никако "улица". Наравно, реконструкцијом бедема би се та стаза открила, или реконструисала, то није спорно, али некакво широко шеталиште за опуштене породичне шетње уз реку, унутрашњи бедем и неравни камен баш и нису.