Мали тунел тачно испод Париске улице, и велики тунел у продужетку новог савског моста. Без та два тунела, нема никакве могућности да се затворе Париска и Булевар војводе Бојовића.
Испод Париске су, као што знамо, остаци римског каструма, а о доњем граду и да не говорим.
Тако је, али улица већ постоји, и портали би били на месту садашњег коловоза, уз минималну инвазију археолошких слојева, али и могућност да се велики делови коначно ослободе за истраживање и презентацију, када се укине саобраћај по површини.
А доњи град би се читав ослободио, евентуално може да се направи трамвајски коридор на месту садашњег булевара.
Tunel ne može biti ispod Pariske ulice. To je inače stara ideja, iz 2012. godine. Opisana je recimo ovde
U nastavku Knez Mihailove ulice iduće godine trebalo bi da počne izgradnja tunela za saobraćaj i platoa za pešake, kako bi ta pešačka zona bila direktno povezana sa
www.gradjevinarstvo.rs
Šapić je sada samo preuzeo delove te stare ideje, recimo ovaj trg sa (kod njega manjom) fontanom ispred Biblioteke grada, i to preradio u novu verziju kao alibi za široku Priobalnu magistralu koju žele kroz Donji grad i Tvrđavu. Po Šapiću, tako ćemo i bez skupog tunela ispod Pariske ulice saobraćaj iz nje skrenuti u Donji grad, a
onda Pariska kod Knez Mihajlove može da se zatvori. Tako bi se opet, i po njegovom planu, isto kao i po tom starom, povezala pešačka zona Knez Mihajlove sa Kalemegdanskim parkom.
Veza ovih, veoma prometnih i susednih pešačkih zona, bez saobraćaja koji ih razdvaja, je inače
dobra ideja i zaista nam treba. Nažalost, ne ovako. Jer su i taj stari plan i Šapićev neostvarljivi. Šapićev zato što ne možemo bulevar provlačiti kroz tvrđavu u Donjem gradu, a sve ideje sa tunelom ispod Pariske su izrazito štetne zato što je ona puna arheoloških ostataka koji bi bili uništeni, dok je tunel po nuždi plitak zbog visoke kote zemljišta na ulazu u tunel (takođe, ovako plitak tunel bi se naravno morao praviti iskopom sa površine). Naprimer tik ispod šina su veoma važni ostaci Rimskog kastruma, a malo dalje kastrumskih bedema, i još svuda okolo sigurno ima i ostataka iz drugih perioda, kao i gomila raznih poznatih i nepoznatih instalacija. Ovo su recimo delovi Rimskog kastruma koji počinju odmah ispod šina, upravo na tom mestu. Desno na prvoj, i levo na drugoj slici, je taj trouglasti travnati trg koji bi Šapić prekopao zajedno sa susednom Pariskom ulicom.
Vrlo lepi ostaci poda (kod merne letve) i zidova iz unutrašnjosti kastruma.
Dakle ta ideja sa tunelom ispod Pariske nikako ne ide. Ali mi smo ranije o tome dosta pričali, pa sam se tada potrudio da analiziram sve moguće pozicije potencijalnog tunela. Ispalo je da se taj tunel ipak može napraviti, i to još lakše nego ovaj ispod Pariske, samo ako mu se ulaz pomeri bitno naniže. Tako da bude naspram benzinske pumpe kod tramvajske okretnice. Time spuštamo kotu tunela duboko ispod površine zemlje i sigurno idemo (kroz kompaktni kameni peščar) ispod svih arheoloških slojeva i svih instalacija, poznatih i nepoznatih. Tako tvrđava može biti upisana u Unesko, jer saobraćaj ide daleko ispod nje. Nigde se ne mešaju, ni fizički ni vizuelno, niti joj je gust saobraćaj igde blizu.
Ovo naravno podrazumeva uklanjanje benzinske pumpe i tramvajske okretnice. Međutim taj prostor je previše skup i za jedno i za drugo. Zatim, probijanjem tunela ispod Kalemegdana, bulevar Vojvode Bojovića se može ukloniti, a tada benzinska pumpa ovde gubi svrhu, dok je tramvajska okretnice ionako planirana za izmeštanje. Tako se ništa ne gubi. A tada dobijamo i sledeće dodatne prednosti. Na lokaciji tramvajske okretnice ima mesta za raskrsnicu ili okretnicu dovoljne veličine, tako da ona ima veću propusnost od ove sada (ulice na njoj bi bile: Karađorđeva, tunel, i Pariska naviše). Zatim se raskrsnica odmiče od ugaone zgrade na ćošku Karađorđeve i Pariske, pa se tu može bitno proširiti trotoar za razne restorane, kafiće, ulaz u pećinu sa druge strane ulice, ili šetnju dalje, ka Donjeg gradu. Takođe, onda možemo ukloniti i zemljani nasip na kome je sada početak ulice Vojvode Bojovića, pa bi se kota zemljišta spustila na nivo sadašnje tramvajske okrenice, a ne sadašnje ulice Vojvode Bojovića (tunel je tako još dublje). I poslednje, Karađorđeva ulica onda ne mora da skreće desno kod Rečne kapetanije, nego može da nastavi savršeno pravo, tačno ka poziciji sadašnje benziske pumpe i ka ulazu u tunel koji je ravno u produžetku.
Tako smo ostvarali direktu vezu raskrsnice Karađorđeva-Parska, sa jedne strane tunela, i sa druge, ulice Cara Dušana. Tunel bi izlazio na prostoru uklonjenog Zološkog vrta (što je takođe u planu jer sada zbog K-distrikta i oslobađanja severoistočnog sistema tvrđavskih bedema to ionako
mora da se uradi). Onda gore možemo zatvoriti Parisku ulicu i spojiti pešačke zone Knez Mihalove i park Kalemegdan, a dole rekonstruisati deo tvrđave u Donjem gradu jer više nema bulevara Vojvode Bojovića. A soliteri na Savi i Dunavu bi onda takođe bili međusobno spojeni širokom saobraćajnicom, baš kao što vlasti žele (ali sada kroz tunel, tako da nikome to ne smeta). Ovo rešenje pokriva sve do sada izražene želje, lako ga je napraviti kroz prazan i kompaktan peščar, i ne smeta ničemu. Evo i dijagrama koji sam tada uradio:
Visinski profil. Provera debljine nadsloja tunela.