Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Naravno da je poznato. Ali ti objekti su često rušeni i građeni, pa nema baš tačne mape. Ono što je nama važnije je da je prilikom gradnje novog objekta retko imalo smisla da neko prvo istražuje i zatim iskopava sve prethodne temelje koji postoje u čitavoj okolini novog objekta. Nego su prosto ostavljali u zemlji sve temelje koji im direktno ne smetaju. Tako da je ovo mešavina objekata iz raznih epoha. Pa bi se zato možda mogle naći i neke vredne stvari od ranije. Kad bi imali pouzdanu i konačnu mapu konačnog stanja SVEGA što je ostalo ispod zemlje. A baš nam to sada pokazuju tragovi u travi. Samo da se neko potrudi i da snimi iz drona kad se vidi ovako dobro. Inače je mnogo nejasnije i bleđe.

За то је потребно археолошко истраживање, како бисмо знали шта је шта.
 
Našao sam i sliku iz 2013. godine

Donji grad Google Earth, temelji zgrada, 2013.07.19.jpg


A ovo je 2021. godina

tragovi-temelja-ispod-trave-donjeg-grada-ge-2021-06-jpg.208720


Tragovi u travi su isti. To su dakle objekti ISPOD zemlje, nešto trajno, a ne nešto što je stajalo na travi, iznad zemlje, jer bi taj otisak bio privremen i uvek drugačiji.
 
Zanimljivi su recimo ovi obrisi temelja. Po obliku bi mogla da bude crkva. Međutim tokom prvog svetskog rata ovde nije bilo ničega. Između dva rata su na ovom prostoru napravili puno uskih i dugačkih objekta. Nalik vojnim barakama ili magacinima. Nažalost nemam planove velike rezolucije iz tog perioda, ali na onima koje sam ja video nigde nema pravougaonog objekta sa jednom polukružnom stranom. Ako je stvarno tako, onda bi ovi temelji mogli biti prilično stari. Ako neko ima planove veće rezolucije ili slike Donjeg grada koje zahvatataju njegov uzvodniji deo (više ka bastionu Sv Jakova, a manje ka kapiji Karla VI), a da su iz perioda između dva rata, neka šalje.

img_0302-jpg.208705
 
Zanimljivi su recimo ovi obrisi temelja. Po obliku bi mogla da bude crkva. Međutim tokom prvog svetskog rata ovde nije bilo ničega. Između dva rata su na ovom prostoru napravili puno uskih i dugačkih objekta. Nalik vojnim barakama ili magacinima. Nažalost nemam planove velike rezolucije iz tog perioda, ali na onima koje sam ja video nigde nema pravougaonog objekta sa jednom polukružnom stranom. Ako je stvarno tako, onda bi ovi temelji mogli biti prilično stari. Ako neko ima planove veće rezolucije ili slike Donjeg grada koje zahvatataju njegov uzvodniji deo (više ka bastionu Sv Jakova, a manje ka kapiji Karla VI), a da su iz perioda između dva rata, neka šalje.

img_0302-jpg.208705


109859_175347823_81066457_695377167658354_5722386821988483072_n.png


@Zuma mozda ovo pomogne. Ta srednjevekovna crkva se izgleda nalazila na centralnom trgu sto ima logike.
 
Опет ту никада нису рађена темељна археолошка истраживања. Ред би био да се одраде прво.
 
Mislim da sam našao šta bi ovaj otisak zidova u travi mogao da bude. Pozicija otprilike odgovara drugom Franjevačkom samostanu, onom iz 1727-1739. godine. Franjevci u Donjem gradu se spominju u sledećim citatima:

- Da bi i sa te strane tukli Gornji grad (Zuma: 1521.) Turci su postavili jedan manji top na toranj Franjevačkog manastira koji se nalazio u Donjem gradu.

- U središtu naselja (Zuma: Donji grad) postojala je i katolička crkva, verovatno na mestu nešto poznijeg franjevačkog samostana.

(Popović, Beogradska tvrđava)

- Godine 1514. pominje se jedan franjevački samostan u Beogradu, u starom delu grada zvanom »imaret«. Taj samostan Turci su porušili i 1521. na istom mestu sagradili džamiju (Zuma: džamija Hasan paše ?). Godine 1727. dobijena je dozvola za gradnju novog samostana, sada podignutog u čast sv. Ivana Kapistrana, branioca Beograda (Zuma: verovatno ne na istom mestu džamije Hasan paše, nego više ka središtu platoa, tamo gde je oznaka na Popovićevom planu, što približno odgovara poziciji otiska zidova u travi)

- Godine 1727. sagradili su crkvu i samostan pod zaštitom sv. Ivana Kapistrana, koji su zbog turske opsade 18. septembra 1739. morali da napuste i pređu u Zemun (Zuma: sadašnji samostan u centru Zemuna. Oni su dakle prethodno bili baš ovde)

(Beogradska nadbiskupija, Franjevci u Beogradu, Franjevačka župa i samostan u Beogradu)

Pozicija Franjevackog samostana u Donjem gradu, Popovic.jpg


tragovi-temelja-ispod-trave-donjeg-grada-ge-2021-06-jpg.208720


img_0302-jpg.208705
 
Poslednja izmena:
Zaista bi trebali detaljno da istraze ovaj deo, @Zuma ovo sto si objasnio deluje logicno i mozda je bas tako i bilo.
 
Могуће је али би суд о томе морали да дају археолози. Било је ту пуно разарања и зидања само последња 3 века.
 
Prvo bi trebalo eliminisati mogućnost da je to nešto sagrađeno između prvog i drugog svetskog rata. Ili čak posle drugog, ako nije crkva.To može da se uradi i bez kopanja, pretraživanjem arhiva. Nažalost nisam našao dovoljno detaljne planove Donjeg grada iz tog perioda, a da su objavljeni na Internetu u višoj rezoluciji, pa ne mogu baš sigurno da tvrdim da objekat nije iz tog perioda. Međutim na planovima relativno male rezolucije sa Interneta ne izgleda kao da je tu bilo nešto slično.

Samo da ovde dodam malu digresiju. To je problem na koji stalno nailaze svi koji bi inače bili voljni da se time bave, a nisu u uskim i zatvorenim krugovima zvaničnih institucija. Mađari svoje planove bez problema objavljuju na Internetu u najvišoj rezoluciji zato što je to besplatna i globalna propaganda njihove nacije i kulture. A mi i mnogi drugi i dalje dajemo samo smešno male skenove dokumenata koji su neupotrebljivi za bilo šta. Glupo je pokušavati da se kulturne institucije finansiraju od prodaje pristupa TAKVIM stvarima. Od deset amatera istraživača godišnje niko se ne može izdržavati. Arhive izdržava budžet, pa tako i treba da bude. Ali zašto onda tako drastično uskraćivati pristup svima koji bi besplatno promovisali najvažnije nacionalne dokumente iz Srpskih arhiva? Zašto njih krijemo od svih sem od "insajdera kulturnog establišmenta"? To je prazni elitizam, više slepa inercija iz starih vremana, a ne nešto što i dalje ima smisla u 21. veku. Oštro orgraničenje pristupa originalima je razumljivo, ali gde god postoji njihova elektronska kopija visoke rezolucije, nema smisla da se i ona krije. Sem ako isključivi cilj nije zarada prodajom pristupa, a u ovoj oblasti, bar u Srbiji, nemoguće je da to bude iole značajna suma. Pogotovo što nam je spaljena biblioteka, pa ionako nemamo baš puno vrhunskih dokumenata koji bi bili tako izuzetno popularni u široj javnosti da mogu doneti veći novac ako se prodaje pravo pristupa njihovoj elektronskoj kopiji. Treba ih objaviti na Internetu u upotrebljivom obliku, bar najvažnije od njih. Naprimer, šta se OVDE može videti (muzej grada Beograda, koji još ni zgradu nema)?

828fffe53a98f0c1514968a7bec47b66_L.jpg


Ovde se nešto malo jedva nazire, ali je opet jadno. Koliko se ipak vidi, ništa ne izgleda kao crkva u Donjem gradu (plan iz 1921.) pa postoji mogućnost da je ovo stvarno iz bitno ranijeg perioda, recimo Franjevačka crkva.

3539bc0fdee690b2d483c30c30833909_L.jpg
 
Grupisao sam u travi vidljive ostake u Donjem gradu i napravio mapu.

 
Našao sam i sliku iz 2013. godine



tragovi-temelja-ispod-trave-donjeg-grada-ge-2021-06-jpg.208720

Mislim da je na ovom prostoru idealno da se naprave neki tematski parkovi kao sto je npr japanska basta u Jevremovcu. Ili potencijalno flora iz razlicitih delova sveta i da se uredi da bude atrakcija. Sada je prilicno pust i nije dobro povezan, odnosno nema nikakvog sadrzaja pa niko ni ne dolazi tu. Evo par primera:

_methode_times_prod_web_bin_ccf9a386-512f-4b6e-a5fa-98b1ea25151e.jpg
beautiful-gardens-in-the-world.jpg
Buchart.jpg



Bio sam u Malagi na njihovoj tvrdjavi koja je drasticno manja ali je impresivno uredjena sa bastama i zelenilom. Mislim da sa Kalemegdanom imamao takav potencijal da mozemo da budemo svetski poznati ako bi se ovako nesto uradilo ispod i na samoj tvrdjavi.
 
Vrh