Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[DzonTravolta]

Vidi se da Relja ne prati teme o železnicama.

 

[dragan]

relja » 10 Mar 2018 04:38 pm[/url]":17c9ypwb] . . .trebalo zaći minimum jedno 20-30 metara u reku (reke, ušće...) . . .

Ako budete zalazili u reku, vodite računa ko će da gradi obaloutvrdu.

 

[relja]

dragan » 10 Mar 2018 05:37 pm[/url]":3npyb9fv]

relja » 10 Mar 2018 04:38 pm[/url]":3npyb9fv] . . .trebalo zaći minimum jedno 20-30 metara u reku (reke, ušće...) . . .

Ako budete zalazili u reku, vodite računa ko će da gradi obaloutvrdu.

To ovome što je Beograd video na slikama i ima takve ideje, ne meni

 

[Вожд]

 

[dragan]

relja » 10 Mar 2018 07:32 pm[/url]":392yne2j] . To ovome što je Beograd video na slikama i ima takve ideje, ne meni

Video sam ko je "predlagač", samo sam dopunio tvoj "amandman" na predlog.

 

[Zuma]

Čini mi se da se polako probija shvatanje da su tuneli jedini stvarni spas za saobraćaj u starom delu grada. Treba najzad iskoristiti činjenicu da je brdovit. Takođe, tehnologija bušenja tunela postaje sve bolja, pa onda i njihovo probijanje jeftnije. Ako se napravi nešto slično već predloženom tunelu, ali recimo od Karađorđeve kod Velikih stepenica do raskršća vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška, onda se uz ukida i čitava ta zaobilazna ulica kroz Donji grad, pa nema potrebe za daljim uništavanjem tvrđave. Tada možemo rekonstruisati delove donjeg dela tvrđave, ali i najzad obnoviti vezu tesnu tvrđave i grada sa Savom, što je oduvek bila njena glavna karakteristika.

 

[Zuma]

Inače, u vezi tunela ćemo uskoro moći da pitamo Elona Muska, on namerava da buši ceo svet :lol:

Pogledajte prilog 1
I malo ozbiljnije. Hoću da kažem da mi se zaista čini da bušenje tunela uskoro ne bi trebalo da bude toliko skupo zato što se ono od teškog, pretežno manuelnog rada polako potpuno automatizuje, dok same te mašine nisu više čudo tehnike već polako prelaze u serijsku proivodnju.


Produženje podzemne u Njujorku.

 

[dragan]

.
"Ulice pešacima – tuneli saobraćaju"

http://www.politika.rs/sr/clanak/210612 ... saobracaju

 

[RioBL]

Zuma » Sun Mar 11, 2018 12:12 am[/url]":2lmx6u8g]....Ako se napravi nešto slično već predloženom tunelu, ali recimo od Karađorđeve kod Velikih stepenica do raskršća vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška, onda se ukida i čitava ta zaobilazna ulica kroz Donji grad, pa nema potrebe za daljim uništavanjem tvrđave. Tada možemo rekonstruisati delove donjeg dela tvrđave, ali i najzad obnoviti vezu tesnu tvrđave i grada sa Savom, što je oduvek bila njena glavna karakteristika.

Da, samo ima jedan problem. Nema nikakve naznake da ce ta "zaobilazna ulica kroz Donji Grad" biti uklonjena, cak i ako bi se napravio tunel koji spominjes (a za koji takodje nema naznake da ce se ikad graditi).

S druge strane postoje naznake da ce zaobilazna ulica jos dugo ostati na svom mjestu. Trenutno se gradi pasarela preko nje a dok je ulica tu postoji i velika opasnost da se prostor uz "bulevar" malo izgradi. Ne bi me iznenadilo da tvorci BNV projekta jednog dana odluce da se malo prosire i na Donji Grad.

Zato, u Beogradu treba da ojaca svijest o potrebi uklanjanja pomenute saobracajnice i rekonstrukcije zidina. Ako se to ucini, onda je prostor Donjeg Grada zasticen, a ako su rupe u zidinama onda ce "neprijatelj da osvoji grad".

 

[dex libris]

Zuma » Пон Феб 12, 2018 11:11 pm[/url]":3q2se2fg]

dex libris » 06 Feb 2018 06:48 pm[/url]":3q2se2fg]Možda ovo može da da malo više uvida u izgled Gornjeg grada, doduše malo kasnije, posle smrti despota Stefana...
Ovde se vidi da dobar deo prostora između zamka i SI bedema zauzima dvor Ulriha Celjskog (znači građeno posle 1433. godine, kada je oženio Katarinu Branković). Na gravirama se vidi i postojanje velike sat kule na bedemu između zamka i dvora Ulriha. Takođe se vidi i postojanje Palate na grebenu, između zamka i Zapadnog podgrađa kao i interventnog zida između Gornjeg i Donjeg grada.
Što se tiče filma i kadrova iz njega, svega ovoga tu nema a ni zamak nema zaštitni zid, protihismu, koju je po Marku Popoviću imao.

dex libris » 12 Feb 2018 12:17 am[/url]":3q2se2fg]

Salebata » Пон Феб 05, 2018 2:08 am[/url]":3q2se2fg]Ето, донекле сам то и претпоставио, на макетама се види да тај део у доњем граду није толико био "погођен" барокном реконструкцијом што објашњава данашње остатке тог комплекса доњег града. Виде се, кад се оде тамо, камени темељи зидина и кула из средњег века.

Zapravo, potpuno suprotno. Austrijska barokna rekonstrukcija je značila potpuno uništenje srednjovekovnog Beograda i uklanjanje svih ostataka koji su preživeli opsade iz 1688. i 1690, godine. U Donjeg gradu je čak izvršena nivelacija terena tako da umesto relativno strme padine, koja je prikazana na gravirama u mom prethodnom postu, danas imamo ravnu livadu - to znači da je deo terena potpuno uklonjen a da je drugi deo terena, bliže reci, pod nasipom i do 4 metra... A i ono malo što je preteklo sravnili su Saveznici 1944. godine..

Ovo je zanimljivo. Imaš li neke linkove na stručne radove koji se bave stanjem pre barokne rekonstrukcije Kalemegdana ili možda šta je tačno menjano tokom nje?

Izvinjavam se zbog kašnjenja sa odgovorom kao i zbog dužine posta...
Pretpostavljam da te zanima sudbina srednjovekovnih zidina - odgovor na pitanje šta je sve menjano tokom procesa barokne rekonstrukcije (otprilike od 1683-1755 god.) bi uzeo suviše vremena i prostora.
Proces nestajanja srednjovekovnog Beograda (u zoni tvrđave) je započeo vrlo rano. Opsade iz 1440. i 1456. godine nisu nanele veću štetu zbog nedovoljne razvijenosti opsadne artiljerije (mada se Hunjadi u jednom pismu posle bitke žali na stanje zidina, svedočanstva očevidaca ne govore tome u prilog). Turska opsada 1521. godine je već dovela do velikih uništenja - nestao je u požaru Mitropolijski dvor u Donjem gradu a Bela kula (danas poznata kao kula Nebojša) je spaljena i delimično srušena. Dvor Ulriha Celjskog u Gornjem gradu je takođe izgubljen a teška oštećenja su naneta Zamku - SZ bedem zamka, prema Dunavu, je podminiran i srušen a takođe je srušena i ulazna kula (Bojša) i most ispred nje. Kasnije je ulazna kula obnovljena ali su Turci napustili taj ulaz i napravili novi most preko rova i novi ulaz u Zamak - to se vidi na Gumpovom planu iz 1688. god. koji si postavio pre par strana - naglašavam da danas prezentovani ostaci mosta preko nekadašnjeg rova nisu ostaci Despotovog mosta, kako je rečeno na ovoj temi, već turskog.
Posle 1521. god. na zidine Beograda Turci nisu obraćali pažnju i one su ostale ruševne i zapuštene. Situacija se menja posle turskog poraza kod Beča 1683. god. kada front opet počinje da se primiče. Spremajući grad za bitku, Turci su trajno promenili izgled Gornjeg grada - sve srednjovekovne kule na SI i JI bedemu su srušene do nivoa šetne staze, kao i zidovi sa zupcima između njih. U prostoru skrivenog puta između dvojnih bedema je dodato novo zidno platno i tako se dobio novi bedem širine 5 metara. JZ bedem, prema Savi, nije diran kao ni SZ bedem sa Dizdarevom kulom.
Nakon osvajanja Beograda 1688. god. Austrijanci započinju svoju rekonstrukciju grada ali ratna sreće se brzo okrenula i već 1690. god. oni neočekivano gube Beograd. Turska opsada je trajala samo 8 dana ali su posledice eksplozije tri barutna magacina trajno izmenile izgled Beograda - Zamak je potpuno raznet, a od siline detonacije je sleteo deo stene sa Palatom na grebenu (sedmi vrh Beograda kod Konstantina Filozofa) i deo južnog bedema Zapadnog podgrađa sa 2 kule. Takođe su bila i velika razaranja civilnog naselja u Donjem gradu. Verovatno je tada nestala i kula sa astronomskim satom, tako dominantna na svim ranim gravirama Beograda (njen poslednji pomen sam našao iz 1608. god, tako da mi je logično da je nestala tada)
Posle 1693. god. počinje turska barokna rekonstrukcija. U Gornjem gradu je izvršena nivelacija terena - uklonjeni su ostaci zamka i rov je zasut a negde je deo terena i skinut do 2 m da bi se dobio ravan plato. Ispred JI fronta je dodata nova kurtina tako da se srednjovekovni bedem više nije video. ispred njega je podignut dvorožni bastion - neko je pitao jednom za to - planirana su dva ali je izveden samo jedan, Kornarova rekonstrukcija. JZ je dobio novu kapiju (Sahat kapija) a SI bedem Gornjeg grada nije diran dok je SZ bedem je neznatno izmenjen, dobio je novu kurtinu i takav je i danas. Kule VIII i IX (Dizdareva) nisu dirane. Severna kapija je bitno izmenjena i postala je Defterdareva kapija. U Donjem gradu je, po Popoviću, ceo Priobalni bedem kompletno prezidan tako da je srednjovekovni bedem ostao u strukturi novih bedema (po drugima su to tek uradili Austrijanci a nije ni bilo planirano po Kornarom projektu). SI bedem Donjeg grada je izmenjen po istom principu - sve kule su srušene do nivoa šetne staze i postale su deo novog bedema širina 5 m.
Austrijska opsada 1717. je donela nova razaranja. U eksploziji baruta u Donjem gradu je nestala crkava Uspenja Bogorodice, najvažnija crkva srednjovekovnog grada. U rekonstruciji koja je usledila Donji grad je potpuno izmenjen - srušen je severni zid Zapadnog podgrađa sa kapijom kao i sve kuće u njemu, kompletno civilno naselje u ostatku Donjeg grada, ostaci Bogorodičine crkve su razvučeni a zatim je urađena nivelacija terena - deo terena bliže bregu je skinut i nasut na raščišćeni teren bliže reci da bi se dobio ravan plato koji danas imamo - nivo nasipa je na nekim mestima i preko 4 metra a to se vidi i po tome gde je danas portal Pristanišne (Ribarske) kapije. U Gornjem gradu je prezidan JZ bedem tako da je uklopljen u nove zidine i slično je bilo i sa preostalim delo južnog zida Zapadnog podgrađa. U Gornjem gradu je uz JZ bedem izvršena nivelacija terena tako da je tu nasip sada 3 metra.
Naredna razaranja su nam doneli Saveznici 1944. godine kada je srušena Istočna kapija sa barbakanom u Donjem gradu, kao i kompleks Sava kapije i deo priobalnog bedema u kome su bile srednjovekovne zidine.

 

[dex libris]

Mala greška pri kucanju.. Sahat kapija je na JI bedemu, naravno, a ne na JZ bedemu, prema Savi

 

[relja]

@dex libris
Hvala puno.

Jedno pitanje u vezi ovoga

dex libris » 12 Mar 2018 01:07 am[/url]":2ynpepcx]
Nakon osvajanja Beograda 1688. god. Austrijanci započinju svoju rekonstrukciju grada ali ratna sreće se brzo okrenula i već 1690. god. oni neočekivano gube Beograd. Turska opsada je trajala samo 8 dana ali su posledice eksplozije tri barutna magacina trajno izmenile izgled Beograda - Zamak je potpuno raznet, a od siline detonacije je sleteo deo stene sa Palatom na grebenu (sedmi vrh Beograda kod Konstantina Filozofa) i deo južnog bedema Zapadnog podgrađa sa 2 kule. Takođe su bila i velika razaranja civilnog naselja u Donjem gradu. Verovatno je tada nestala i kula sa astronomskim satom, tako dominantna na svim ranim gravirama Beograda (njen poslednji pomen sam našao iz 1608. god, tako da mi je logično da je nestala tada)

Ako sam dobro razumeo, detonacija je unistila deo grebena ispod platoa na kojem je danas "Pobednik"?

Da li su Austorugari i Nemci 1914.-1915. znacajnije ostetili samu tvrdjavu (znamo da su porusili ili tesko ostetili skoro sve zgrade unutar bedema)?

 

[dex libris]

Tako je, to je tada sletelo dole a strmi, neprirodni odsek se vidi jasno i danas... Znam da je Dizdareva kula, danas opservatorija, koja je preživela sve opsade i rekonstrukcije u neizmenjenom obliku srušena delom do nivoa šetne staze a većom delom i do temelja kao i dvojni bedem oko nje a to se na njoj jasno uočava i danas, vidi se gde počinje rekonstruisani zid. Znam da je bila i oštećena kula Nebojša, u gornjoj zoni...Što se tiče ostalih zidina, bile su koliko znam dosta oštećene ali je sve posle obnovljeno.

 

[dex libris]

Zaboravio sam da dodam da su Austrijanci tokom svoje rekonstrukcije u prvoj polovini XVIII veka srušili i Jakšićevu kulu u Istočnom podgrađu jer im je bila nepotrebna... Kula je obnovljena 30-ih godina prošlog veka ali dosta problematično jer su umesto lomljenog kamena koristili fino obrađene i složene tesanike a oko topovskih otvora je delimično korišćena opeka, kao kod vizantijskih kula, što nije bio slučaj kod originalne Jakšićeve kule.

 

[relja]

Hvala još jednom.
Mi smo navikli na tu oholjenu liticu, a tu se zapravi nalazila padina brda... ne mogu ni da zamislim taj užašan prizor kada se u sred bitke, topovske paljbe i požara, odjedom - odvojila stena i sručila kao lavina u oblaku prašine i gromoglasnu tutnjavu....

Pogledajte prilog 4

A lepo se na starim ilustracijama vidi da je te litice nema, da je tvrđava na ne pretrano strmom brdašcetu.
Kasniji gospodari tvrđave su iskoristili tu "rupu" u brdu, deo su ozidali i napravili fortifikaciju, a golu stenu su iskoristili kao prirodnu prepreku koja zaustavlja napadače na tom delu.
Sama ta stena je jedna priča za sebe, a mi toga uopšte nismo svesni.


Gledajući ove slike, primetio sam da "krunište" bedema duž obale zapravo i dalje postoji, samo je prekriveno zemljom i obraslo travom.
Hiljadu puta sam prošao tuda, a nisam primetio siluete

Pogledajte prilog 1

Pogledajte prilog 2



Pogledajte prilog 3

E, to bi već moglo da se obnovi.

 

[relja]

dex libris » 12 Mar 2018 10:01 am[/url]":1bkk16lb]Tako je, to je tada sletelo dole a strmi, neprirodni odsek se vidi jasno i danas... Znam da je Dizdareva kula, danas opservatorija, koja je preživela sve opsade i rekonstrukcije u neizmenjenom obliku srušena delom do nivoa šetne staze a većom delom i do temelja kao i dvojni bedem oko nje a to se na njoj jasno uočava i danas, vidi se gde počinje rekonstruisani zid. Znam da je bila i oštećena kula Nebojša, u gornjoj zoni...Što se tiče ostalih zidina, bile su koliko znam dosta oštećene ali je sve posle obnovljeno.

Samo da upotpunim galeriju, izvinjavam se pošto ne znam odakle sam skinuo ovu fotografiju

 

[neven_k]

inace za ljubitelje istorije ove godine je 300 godina od obnavljanja Kraljevine Srbije, zvanicni naziv koji smo imali kao deo Hasburske monarhije a posle privremenog proterivanja Turaka. Vuk Isakovic je bio vodja srpskih odreda...

 

[Zuma]

dex libris » 12 Mar 2018 01:07 am[/url]":20tzxecj]

Zuma » Пон Феб 12, 2018 11:11 pm[/url]":20tzxecj]
Ovo je zanimljivo. Imaš li neke linkove na stručne radove koji se bave stanjem pre barokne rekonstrukcije Kalemegdana ili možda šta je tačno menjano tokom nje?

Izvinjavam se zbog kašnjenja sa odgovorom kao i zbog dužine posta...
Pretpostavljam da te zanima sudbina srednjovekovnih zidina - odgovor na pitanje šta je sve menjano tokom procesa barokne rekonstrukcije (otprilike od 1683-1755 god.) bi uzeo suviše vremena i prostora.
Proces nestajanja srednjovekovnog Beograda (u zoni tvrđave) je započeo vrlo rano. Opsade iz 1440. i 1456. godine nisu nanele veću štetu zbog nedovoljne razvijenosti opsadne artiljerije (mada se Hunjadi u jednom pismu posle bitke žali na stanje zidina, svedočanstva očevidaca ne govore tome u prilog). Turska opsada 1521. godine je već dovela do velikih uništenja - nestao je u požaru Mitropolijski dvor u Donjem gradu a Bela kula (danas poznata kao kula Nebojša) je spaljena i delimično srušena. Dvor Ulriha Celjskog u Gornjem gradu je takođe izgubljen a teška oštećenja su naneta Zamku - SZ bedem zamka, prema Dunavu, je podminiran i srušen a takođe je srušena i ulazna kula (Bojša) i most ispred nje. Kasnije je ulazna kula obnovljena ali su Turci napustili taj ulaz i napravili novi most preko rova i novi ulaz u Zamak - to se vidi na Gumpovom planu iz 1688. god. koji si postavio pre par strana - naglašavam da danas prezentovani ostaci mosta preko nekadašnjeg rova nisu ostaci Despotovog mosta, kako je rečeno na ovoj temi, već turskog.
Posle 1521. god. na zidine Beograda Turci nisu obraćali pažnju i one su ostale ruševne i zapuštene. Situacija se menja posle turskog poraza kod Beča 1683. god. kada front opet počinje da se primiče. Spremajući grad za bitku, Turci su trajno promenili izgled Gornjeg grada - sve srednjovekovne kule na SI i JI bedemu su srušene do nivoa šetne staze, kao i zidovi sa zupcima između njih. U prostoru skrivenog puta između dvojnih bedema je dodato novo zidno platno i tako se dobio novi bedem širine 5 metara. JZ bedem, prema Savi, nije diran kao ni SZ bedem sa Dizdarevom kulom.
Nakon osvajanja Beograda 1688. god. Austrijanci započinju svoju rekonstrukciju grada ali ratna sreće se brzo okrenula i već 1690. god. oni neočekivano gube Beograd. Turska opsada je trajala samo 8 dana ali su posledice eksplozije tri barutna magacina trajno izmenile izgled Beograda - Zamak je potpuno raznet, a od siline detonacije je sleteo deo stene sa Palatom na grebenu (sedmi vrh Beograda kod Konstantina Filozofa) i deo južnog bedema Zapadnog podgrađa sa 2 kule. Takođe su bila i velika razaranja civilnog naselja u Donjem gradu. Verovatno je tada nestala i kula sa astronomskim satom, tako dominantna na svim ranim gravirama Beograda (njen poslednji pomen sam našao iz 1608. god, tako da mi je logično da je nestala tada)
Posle 1693. god. počinje turska barokna rekonstrukcija. U Gornjem gradu je izvršena nivelacija terena - uklonjeni su ostaci zamka i rov je zasut a negde je deo terena i skinut do 2 m da bi se dobio ravan plato. Ispred JI fronta je dodata nova kurtina tako da se srednjovekovni bedem više nije video. ispred njega je podignut dvorožni bastion - neko je pitao jednom za to - planirana su dva ali je izveden samo jedan, Kornarova rekonstrukcija. JZ je dobio novu kapiju (Sahat kapija) a SI bedem Gornjeg grada nije diran dok je SZ bedem je neznatno izmenjen, dobio je novu kurtinu i takav je i danas. Kule VIII i IX (Dizdareva) nisu dirane. Severna kapija je bitno izmenjena i postala je Defterdareva kapija. U Donjem gradu je, po Popoviću, ceo Priobalni bedem kompletno prezidan tako da je srednjovekovni bedem ostao u strukturi novih bedema (po drugima su to tek uradili Austrijanci a nije ni bilo planirano po Kornarom projektu). SI bedem Donjeg grada je izmenjen po istom principu - sve kule su srušene do nivoa šetne staze i postale su deo novog bedema širina 5 m.
Austrijska opsada 1717. je donela nova razaranja. U eksploziji baruta u Donjem gradu je nestala crkava Uspenja Bogorodice, najvažnija crkva srednjovekovnog grada. U rekonstruciji koja je usledila Donji grad je potpuno izmenjen - srušen je severni zid Zapadnog podgrađa sa kapijom kao i sve kuće u njemu, kompletno civilno naselje u ostatku Donjeg grada, ostaci Bogorodičine crkve su razvučeni a zatim je urađena nivelacija terena - deo terena bliže bregu je skinut i nasut na raščišćeni teren bliže reci da bi se dobio ravan plato koji danas imamo - nivo nasipa je na nekim mestima i preko 4 metra a to se vidi i po tome gde je danas portal Pristanišne (Ribarske) kapije. U Gornjem gradu je prezidan JZ bedem tako da je uklopljen u nove zidine i slično je bilo i sa preostalim delo južnog zida Zapadnog podgrađa. U Gornjem gradu je uz JZ bedem izvršena nivelacija terena tako da je tu nasip sada 3 metra.
Naredna razaranja su nam doneli Saveznici 1944. godine kada je srušena Istočna kapija sa barbakanom u Donjem gradu, kao i kompleks Sava kapije i deo priobalnog bedema u kome su bile srednjovekovne zidine.

Hvala na odgovoru, ovo je izuzetan tekst.

Bilo bi divno kad bi više stručnjaka odvojilo nešto vremena da podeli deo svog znanja na ovakvim mestima. To mnogo znači. Za mene je tipičan primer uticaja Interneta Wikipedija. Postoji mnogo daleko tačnijih i boljih enciklopedija, ali po širini društvenog uticaja sve su postale skoro beznačajne u odnosu na nju, pa makar bila neprecizna i makar je uređivali amateri. To počinje da važi i u mnogim stručnim disciplinama. Nije svejedno koliko je javnost svesna onoga što struka radi ili zna.

Što se tiče tvrđave, većina ljudi zna da je često rušena, ali sumnjam da znaju koliko često i koliko radikalno. To dobro predstavlja i intenzitet borbi, pa onda i važnost grada. Sada sam još više ubeđen da bi jedan kratak i međunarodnoj javnosti lako dostupan film sa kvalitetnom 3D simulacijom o transformacijama tvrđeve i njene okoline kroz vreme bio od neprocenjivog značaja sa sasvim drugačiju međunarodnu percepciju identiteta Beograda i njegovog istorijskog značaja. Jedan dobar film na Youtubu bi u tom pogledu više značio za Srbiju od čitave gomile stručnih radova koje tokom "životnog veka" ne pročita više od 50 ljudi. Bilo bi korisno kad bi se i kod nas počela širiti svest o značaju novih medija u nauci.

 

[dex libris]

@relja, @Zumo, hvala vam puno!

 

[GOJE]

Pregršt pohvala i od mene za @dex libris!

Neverovatno je koliko su slojevi isprepletani i koliko skoro ništa nemamo autentično iz epohe pre 1717. Najviše se to vidi na novoprezentovanoj česmi Mehmed paše Sokolovića, gde imamo rimski bedem koji preseca praistorijski sloj i udara pravo u česmu iz turskog perioda, umetnuto u srednjevekovne sklepavane i rekonstruisane zidine, a sve pored mađarske citadele, i nedaleko od vizantijskog kastruma. Naravno po sred srede se nalaze austrijski tuneli, a šlag na tortu smo stavili prošle godine nabacavši metalnu skalameriju svuda okolo.

 

[astrodule]

Mogle bi da se naprave makete za svaku epohu. Sve u istoj razmeri i jedna pored druge.

 

[direktor]

Ja sam vise za 3d virtuelnu turu po epohama moze i jedno i drugo

 

[astrodule]

Može i to. Uperiš mobilni na neki deo Kališa i na ekranu vidiš kako je izgledalo u kojoj epohi.

 

[Drakche]

To moze da se uradi skeniranjem RQ koda, koji vodi direktno ka web stranici gde je prezentacija,
umesto zahtevanja da se instalira mobilna aplikacija, jer ljudi to ne cine rado zbog memorije.
Cardboard VR naocare su jeftine za proizvodnju. Eto besplatna ideja za biznis.

 

[direktor]

Moze kombinacija svega toga sto ne i virtuelni vodic za beograd