Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Вожд]

:lol:
Liče na one "viseće" rudarske vagonete iz Trepče.

 

[direktor]

Meni na ulaz kvazi zivare u brdo

 

[astrodule]

To sam i ja pomislio

 

[Zuma]

Sa druge teme: Turistički pogled sa najlepšeg Kalemegdanskog šetališta. Ovako stoji godinama. Ne samo da su barake, nego je jednoj uklonjen i krov ko zna kada. Ali su vlasnici verovatno "važne osobe", ili se tek spremaju da budu, a ko zna ko ima neke svoje planove sa ovim zemljištem. Ovakve ruine se inače u Beogradu čuvaju i paze kao da su najrođeniji. Prvo što zgodno zauzimaju prostor dok važna osoba ne bude spremna da tu napravi nešto svoje, a zatim se problematična nova gradnja uvek može javno opravdati da je "sada mnogo bolje nego što je bilo, pa šta se bunite". Ima stotine mesta u Beogradu odakle bi se moglo odneti đubre ili buldožerom srušiti neka stogodšnja prizemljuša od koje nije ništa ostalo, pa onda makar samo privremeno zasaditi travu. Međutim to se nikada ne radi, i to namerno, ne slučajno.

 

[direktor]

Barake treba pocistiti bagerom i urediti prostor

 

[relja]

Barake da se uklone , da se proširi parkiralište i da se zabrani parkiranje u Karađorđevoj i Pariskoj, posaditi sporadično zelenilo na parkiralištu i nema problema.

 

[Дошљак]

Само да бараке нису већ у власништву неког поштеног бизнисмена.

 

[Zuma]

Barake su nebitne, one samo nekome čuvaju mesto fantastične vrednosti. Zemljište i pravo na njegovo korišćenje su pravi problem.

 

[roland]

Pravo pitanje je koliki porez na imovinu plaća vlasnik tog zapuštenog zemljišta. Najjednostavnije je poreskom politikom naterati vlasnike zapuštenog zemljišta da izgrade nešto odgovarajuće ili da prodaju nekom preduzimaču to zemljište ako već nemaju finansijskih sredstava za započinjanje izgradnje.

Ako bi vlasnici takvih parcela znali da svake godine treba da plate ozbiljnu sumu za porez, jer u vlasništvu imaju veoma vredno zemljište, brzo bi našli način da prihoduju od tog zemljišta. Na taj način bi pale cene i građevinskog zemljišta, jer bi se povećala ponuda slobodnog građevinskog zemljišta za izgradnju.

 

[regentstef]

Zato i jeste obesmišljen rad zakonodavnih organa, bilo Narodne skupštine ili Skupštine grada, kako se ne bi donosili propisi u javnom interesu, već da se namešta, krade i kraducka.

 

[direktor]

Takav zakon je dulic htjeo da donese znaci da ako je kucerak a moze da bude 4 sprata da se placa porez kao da ima cetiri ali to je palo jer je protivustavno plus bi pospjesilo mesetarenje i ucjenjivanje

 

[Zuma]

Mora da postoji legalni način da se propišu ZAISTA minimalni i OBJEKTIVNI standardi za izgled objekta ili parcele u privatnom vlasništvu. Da li to znači da sad neko može da otvori recimo otpad na svom placu na Terazijama?

 

[direktor]

Nema slobodne parcele na terazijama postoje nacini da se vlasnik natjera da upristoji svoj objekat parcelu ali to se rijetko primjenjuje

 

[SRBO]

То је по ПГРу зелена површина нема ту никаква вредност то иде под мач

 

[relja]

roland » 22 Mar 2018 03:49 pm[/url]":1i8x4fri]Pravo pitanje je koliki porez na imovinu plaća vlasnik tog zapuštenog zemljišta. Najjednostavnije je poreskom politikom naterati vlasnike zapuštenog zemljišta da izgrade nešto odgovarajuće ili da prodaju nekom preduzimaču to zemljište ako već nemaju finansijskih sredstava za započinjanje izgradnje.

Ako bi vlasnici takvih parcela znali da svake godine treba da plate ozbiljnu sumu za porez, jer u vlasništvu imaju veoma vredno zemljište, brzo bi našli način da prihoduju od tog zemljišta. Na taj način bi pale cene i građevinskog zemljišta, jer bi se povećala ponuda slobodnog građevinskog zemljišta za izgradnju.

Parcela na kojoj su barake je br. 69/1 (Opština Stari grad), gradsko građevinsko zemljište, javna svojina.
Izvor: portal Geosrbija i Katastar.

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 1

 

[roland]

relja » Thu Mar 22, 2018 11:30 pm[/url]":2seip9yf]

roland » 22 Mar 2018 03:49 pm[/url]":2seip9yf]Pravo pitanje je koliki porez na imovinu plaća vlasnik tog zapuštenog zemljišta. Najjednostavnije je poreskom politikom naterati vlasnike zapuštenog zemljišta da izgrade nešto odgovarajuće ili da prodaju nekom preduzimaču to zemljište ako već nemaju finansijskih sredstava za započinjanje izgradnje.

Ako bi vlasnici takvih parcela znali da svake godine treba da plate ozbiljnu sumu za porez, jer u vlasništvu imaju veoma vredno zemljište, brzo bi našli način da prihoduju od tog zemljišta. Na taj način bi pale cene i građevinskog zemljišta, jer bi se povećala ponuda slobodnog građevinskog zemljišta za izgradnju.

Parcela na kojoj su barake je br. 69/1 (Opština Stari grad), gradsko građevinsko zemljište, javna svojina.
Izvor: portal Geosrbija i Katastar.

Dodatno sam istražio vlasništvo pomenutih nekretnina, I parcela jeste u javnoj svojini ali barake su u privatnom vlasništvu. Proverom vlasništva nad zgradama na katastarskoj parceli 69/1 KO Stari Grad, u katastru za dosta zgrada piše da “vlasnik, odnosno držalac objekta nije utvrđen”. Međutim, za jedan od najvećih objekata na toj parceli, za objekat na delu parcele 17 (najveća baraka na slici, površine 2114 m2) vlasnik je European investment doo, Beograd. Prema APR-u vlasnik tog preduzeća je IF Global Holding Limited za koje Google kaže da je offshore firma pod kontrolom Filipa Ceptera.

 

[direktor]

Da ali posto je privremeni objekat grad svejedno moze da ukloni isti bez obzira ko ima prava na baraci

 

[roland]

Da pravo na baraku imamo ti ili ja, grad bi uklonio baraku bez problema. Međutim, verovatniji je scenario, da će te barake da stoje tu nedefinisan niz godina, pa će jednog dana da prenamene to zemljište za stambenu ili komercijalnu gradnju, jer bolje da se izgradi nešto nego da tu stoji to ruglo od baraka i leglo zmija. I onda će da se desi da vlasnici baraka imaju mogućnost da konverzuju pravo korišćenja u pravo vlasništva nad zemljištem.

 

[Дошљак]

Те бараке треба одмах почистити и тај простор превести у јавни. Најгоре би било да нам ту никну нека Саванова2, или још горе стамбени објекат типа Калемегданске капије.

 

[Zuma]

Pa zato ih i čuvaju.

 

[SRBO]

Ђес поша с бараке



То све иде у смеће где и припада

 

[milos.tro]

Piroshki Photography

 

[zexland]

dex libris » 12 Mar 2018 01:07 am[/url]":3ng69uxi]

Zuma » Пон Феб 12, 2018 11:11 pm[/url]":3ng69uxi]

dex libris » 06 Feb 2018 06:48 pm[/url]":3ng69uxi]Možda ovo može da da malo više uvida u izgled Gornjeg grada, doduše malo kasnije, posle smrti despota Stefana...
Ovde se vidi da dobar deo prostora između zamka i SI bedema zauzima dvor Ulriha Celjskog (znači građeno posle 1433. godine, kada je oženio Katarinu Branković). Na gravirama se vidi i postojanje velike sat kule na bedemu između zamka i dvora Ulriha. Takođe se vidi i postojanje Palate na grebenu, između zamka i Zapadnog podgrađa kao i interventnog zida između Gornjeg i Donjeg grada.
Što se tiče filma i kadrova iz njega, svega ovoga tu nema a ni zamak nema zaštitni zid, protihismu, koju je po Marku Popoviću imao.

dex libris » 12 Feb 2018 12:17 am[/url]":3ng69uxi]

Salebata » Пон Феб 05, 2018 2:08 am[/url]":3ng69uxi]Ето, донекле сам то и претпоставио, на макетама се види да тај део у доњем граду није толико био "погођен" барокном реконструкцијом што објашњава данашње остатке тог комплекса доњег града. Виде се, кад се оде тамо, камени темељи зидина и кула из средњег века.

Zapravo, potpuno suprotno. Austrijska barokna rekonstrukcija je značila potpuno uništenje srednjovekovnog Beograda i uklanjanje svih ostataka koji su preživeli opsade iz 1688. i 1690, godine. U Donjeg gradu je čak izvršena nivelacija terena tako da umesto relativno strme padine, koja je prikazana na gravirama u mom prethodnom postu, danas imamo ravnu livadu - to znači da je deo terena potpuno uklonjen a da je drugi deo terena, bliže reci, pod nasipom i do 4 metra... A i ono malo što je preteklo sravnili su Saveznici 1944. godine..

Ovo je zanimljivo. Imaš li neke linkove na stručne radove koji se bave stanjem pre barokne rekonstrukcije Kalemegdana ili možda šta je tačno menjano tokom nje?

Izvinjavam se zbog kašnjenja sa odgovorom kao i zbog dužine posta...
Pretpostavljam da te zanima sudbina srednjovekovnih zidina - odgovor na pitanje šta je sve menjano tokom procesa barokne rekonstrukcije (otprilike od 1683-1755 god.) bi uzeo suviše vremena i prostora.
Proces nestajanja srednjovekovnog Beograda (u zoni tvrđave) je započeo vrlo rano. Opsade iz 1440. i 1456. godine nisu nanele veću štetu zbog nedovoljne razvijenosti opsadne artiljerije (mada se Hunjadi u jednom pismu posle bitke žali na stanje zidina, svedočanstva očevidaca ne govore tome u prilog). Turska opsada 1521. godine je već dovela do velikih uništenja - nestao je u požaru Mitropolijski dvor u Donjem gradu a Bela kula (danas poznata kao kula Nebojša) je spaljena i delimično srušena. Dvor Ulriha Celjskog u Gornjem gradu je takođe izgubljen a teška oštećenja su naneta Zamku - SZ bedem zamka, prema Dunavu, je podminiran i srušen a takođe je srušena i ulazna kula (Bojša) i most ispred nje. Kasnije je ulazna kula obnovljena ali su Turci napustili taj ulaz i napravili novi most preko rova i novi ulaz u Zamak - to se vidi na Gumpovom planu iz 1688. god. koji si postavio pre par strana - naglašavam da danas prezentovani ostaci mosta preko nekadašnjeg rova nisu ostaci Despotovog mosta, kako je rečeno na ovoj temi, već turskog.
Posle 1521. god. na zidine Beograda Turci nisu obraćali pažnju i one su ostale ruševne i zapuštene. Situacija se menja posle turskog poraza kod Beča 1683. god. kada front opet počinje da se primiče. Spremajući grad za bitku, Turci su trajno promenili izgled Gornjeg grada - sve srednjovekovne kule na SI i JI bedemu su srušene do nivoa šetne staze, kao i zidovi sa zupcima između njih. U prostoru skrivenog puta između dvojnih bedema je dodato novo zidno platno i tako se dobio novi bedem širine 5 metara. JZ bedem, prema Savi, nije diran kao ni SZ bedem sa Dizdarevom kulom.
Nakon osvajanja Beograda 1688. god. Austrijanci započinju svoju rekonstrukciju grada ali ratna sreće se brzo okrenula i već 1690. god. oni neočekivano gube Beograd. Turska opsada je trajala samo 8 dana ali su posledice eksplozije tri barutna magacina trajno izmenile izgled Beograda - Zamak je potpuno raznet, a od siline detonacije je sleteo deo stene sa Palatom na grebenu (sedmi vrh Beograda kod Konstantina Filozofa) i deo južnog bedema Zapadnog podgrađa sa 2 kule. Takođe su bila i velika razaranja civilnog naselja u Donjem gradu. Verovatno je tada nestala i kula sa astronomskim satom, tako dominantna na svim ranim gravirama Beograda (njen poslednji pomen sam našao iz 1608. god, tako da mi je logično da je nestala tada)
Posle 1693. god. počinje turska barokna rekonstrukcija. U Gornjem gradu je izvršena nivelacija terena - uklonjeni su ostaci zamka i rov je zasut a negde je deo terena i skinut do 2 m da bi se dobio ravan plato. Ispred JI fronta je dodata nova kurtina tako da se srednjovekovni bedem više nije video. ispred njega je podignut dvorožni bastion - neko je pitao jednom za to - planirana su dva ali je izveden samo jedan, Kornarova rekonstrukcija. JZ je dobio novu kapiju (Sahat kapija) a SI bedem Gornjeg grada nije diran dok je SZ bedem je neznatno izmenjen, dobio je novu kurtinu i takav je i danas. Kule VIII i IX (Dizdareva) nisu dirane. Severna kapija je bitno izmenjena i postala je Defterdareva kapija. U Donjem gradu je, po Popoviću, ceo Priobalni bedem kompletno prezidan tako da je srednjovekovni bedem ostao u strukturi novih bedema (po drugima su to tek uradili Austrijanci a nije ni bilo planirano po Kornarom projektu). SI bedem Donjeg grada je izmenjen po istom principu - sve kule su srušene do nivoa šetne staze i postale su deo novog bedema širina 5 m.
Austrijska opsada 1717. je donela nova razaranja. U eksploziji baruta u Donjem gradu je nestala crkava Uspenja Bogorodice, najvažnija crkva srednjovekovnog grada. U rekonstruciji koja je usledila Donji grad je potpuno izmenjen - srušen je severni zid Zapadnog podgrađa sa kapijom kao i sve kuće u njemu, kompletno civilno naselje u ostatku Donjeg grada, ostaci Bogorodičine crkve su razvučeni a zatim je urađena nivelacija terena - deo terena bliže bregu je skinut i nasut na raščišćeni teren bliže reci da bi se dobio ravan plato koji danas imamo - nivo nasipa je na nekim mestima i preko 4 metra a to se vidi i po tome gde je danas portal Pristanišne (Ribarske) kapije. U Gornjem gradu je prezidan JZ bedem tako da je uklopljen u nove zidine i slično je bilo i sa preostalim delo južnog zida Zapadnog podgrađa. U Gornjem gradu je uz JZ bedem izvršena nivelacija terena tako da je tu nasip sada 3 metra.
Naredna razaranja su nam doneli Saveznici 1944. godine kada je srušena Istočna kapija sa barbakanom u Donjem gradu, kao i kompleks Sava kapije i deo priobalnog bedema u kome su bile srednjovekovne zidine.

DexLibris apsolutno sve pohvale i sa moje strane za mini hronologiju izgradnje austrijskog Beograda !

 

[dex libris]

Hvala ti puno, @Zex!
Mada, to je više mini hronologija uništavanja i nestajanja (u novim strukturama) srednjovekovnog Beograda nego izgradnje austrijskog.. Zanimljiv detalj od danas - prolazeći kolima kroz Donji grad, gledao sam, po ko zna koji put, na rupu koja je ostala nakon što je deo grebena sleteo posle eksplozije i video sam malo parče originalnog srednjovekovnog zida - vrlo kratko i ne puno visoko, prislonjeno uz noviji bedem. Da nije pao sneg u proleće i naglasio ga - opet ga ne bih video. Mislim da je to jedna od lepota ove tvrđave - ma koliko puta da si bio tu i ma koliko da znaš o njoj - svaki put može da te iznenadi i otkrije nešto novo, ako pažljivo posmatraš, naravno.