Проблем је што просечан грађанин неће ући у контакт са снагама које сматра назадним, чије грешке уочи.
За мене то би био напредак, такво гледање на ствари.
На пример, Милисав оде у Двери, учлани се и предочи им грешке а као члан агитује за потезе које сматра продуктивним. Блиско прати погрешне кораке. Код нас се члан постаје само када се гради каријера, а ја када бих се учланио негде, избор би био у странци која највише греши. Каква корист од праћења снага са којима се слажеш? Овако, нешто можеш да мењаш, или бар из прве руке видиш шта формира њихове потезе.
Странке треба гледати као организације и паметни људи треба да им прилазе да их мењају, утичу, воде!
(то је мој политички програм па ако вам се свиђа гласајте за мене) 8)