Сазнавши да непознати мушкарац штанглом разбија надгробне споменике,
Горан Јордановски, управник Бежанијског гробља, голим рукама разоружао нападача. – За седам година већ се хватао у коштац са џепарошима, наркоманима и крадљивцима, а спасао је и један живот
Горан Јордановски (Фото Л. Вулетић)
„Помозите, молим Вас, неки манијак витла штанглом и разбија споменике!”, узвикнула је минуле недеље око поднева преплашена госпођа Горану Јордановском, управнику Батајничког гробља. Јордановски је истрчао из канцеларије и, после краће борбе, онеспособио подивљалог хулигана. Потом га је закључао у своју канцеларију и позвао полицију.
– Док сам стигао, већ је разбио два споменика и насрнуо на жене које су се затекле на гробљу. Заскочио сам га с леђа јер нисам знао да ли крије још неко оружје по џеповима, и заврнуо му руку. Покушао је да пружи отпор, али, узалуд, није му помогло – прича Јордановски док, с нескривеним узбуђењем, показује металну штанглу коју је отео скрнавитељу.
Истичући да је хулиган имао око 50 година и да је очигледно био „под гасом”, овај четрдесетшестогодишњи Батајничанин препричава како га је „привео”.
– Рекао сам му да буде миран и да не мрда, јер ће у супротном бити проблема, а потом сам га закључао. Чувари реда дошли су брзо, а нападач је у међувремену лупао на врата и урлао – каже Јордановски.
Штангла коју је сачувао за „успомену”, само је један „експонат” из мале збирке хладног оружја које је Горан одузимао од нападача са којима се хватао у коштац. Будући да Батајничко гробље нема чуваре, он и његове колеге из управе даноноћно дежурају и обилазе гробљанске парцеле површине девет хектара. За седам година, колико је управник, инциденти су били чести, посебно ноћу. Нож „лептир”, дрвени буздован или секира део су арсенала које је Јордановски, голорук, пленио у обрачунима са бескрупулозним крадљивцима, наркоманима, пијанцима и хулиганима.
Јордановски показује „заплењен” арсенал
– Моје колеге и ја досад смо спречили бар 20 покушаја крађа и скрнављења споменика. Било је ту свега – од џепарења старих људи, преко крађе цвећа пред Задушнице, до дрогирања – каже Јордановски, истичући кроз смех како му у таквим ситуацијама добро дође то што је у младости тренирао кик-бокс.
Горан посебно памти када је 2005. године спасао живот младићу кога је у несвесном стању са пререзаним венама затекао да лежи на једном гробу.
– Шетајући гробљем видео сам непомичног момка коме је обилно крварила лева рука. Брже-боље позвао сам Хитну помоћ која га је превезла у болницу. Успели су да га врате у живот – говори Јордановски, показујући слику немилог догађаја са срећним завршетком.
Не кријући да му је каткад непријатно док, окружен самоћом и тишином, „патролира” између гробова, Јордановски истиче да његову „мисију” здушно подржава полиција, са којом управа гробља „одлично сарађује”.
– Посвећеност нас који управљамо овим гробљем пример је како се ефикасно и на сопствену иницијативу може увести ред. Сматрам, ипак, да надлежни треба да се позабаве проблемом хулигана који изводе свакојаке непристојне радње на гробљима – закључује Јордановски.
Д. Буквић
[објављено: 17/03/2009]
Ne znam samo šta će reći SPC, ali bi se južni sloveni iz 7 veka složili. Uostalom odluka je na gradu i državi, ne crkvi. 
