Ново Гробље се налази у Рузвелтовој улици у Београду. Настало је 1886. године, као треће гробље у Београду за сахране по хришћанским обичајима. Године 1893. подигнута је гробљанска црква Св. Николе, по пројекту Светозара Ивачковића. Иконостас цркве дело је Стевана и Полексије Тодоровић, а фреске Андреје Доменика.
Први меморијални споменик на Новом гробљу је Српска костурница, изграђена 1907. године, у којој су са Старог ташмајданског гробља, код цркве Св. Марка, пренети посмртни остаци ратника из српско-турских ратова 1876-1878. године и српско-бугарског рата 1885. године и налази се у близини цркве Св. Николе. Посебну знаменитост Новог гробља чине војничка гробља где су сахрањени погинули у балканским, Првом и Другом светском рату. Овде почивају припадници српске и савезничких армија, али и ратних противника Србије, па се као посебне целине издвајају француско, руско, италијанско, аустро-угарско, бугарско, немачко и енглеско војничко гробље. Такође овде су сахрањени београђани погинули у бомбардовањима Београда априла 1941. и априла 1944. године.
Почетком тридесетих година подигнута је и модерна мртвачница у неовизантиском стилу по пројекту архитекте Рајка Татића.
Оно што меморијално-просторну и споменичку целину Новог гробља издваја као значајну културно-историјску појаву, јесте изузетно богатство скулптурних споменика, дела српских и југословенских вајара, од најстаријих до савремених. Овде се налази 900 скулптуралних споменика чији су аутори око 80 истакнутих уметника. Ради се углавном о бистама и плакетама, у бронзи или камену, поред једног броја рељефа симболичне садржине.
Најстарија генерација вајара овде је представљена делима Ђорђа Јовановића и Симеона Роксандића. Јовановић има овде преко 35 изложених дела, ствараних од краја XIX века до тридесетих година XX века. Међу најзначајније спадају женске фигуре на гробу Симе Матавуља из 1910. године, а од каснијих радова споменици др Лази Пачуу и Живојину Мишићу. Роксандић је на овом простору заступљен са своја три рада. Хрватски вајар Рудолф Валдец, представљен је са једним рељефом у бронзи симболичне садржине. А Иван Мештровић са своја черири рада, од којих је најпознатије попрсје Николе Пашића. Словеначки вајар Лојзе Долинар заступљен је на Новом гробљу са четири остварења. Већа заступљенст је београдских вајара. Сретен Стојановић заступљен је са преко двадесет скуплтура, од којих је најпознатија фигура и рељеф на гробу књижевника Петра Кочића. Драган Арамбашић заступљен је са четири рељефа у бронзи, а Петар Палавчини оставио је овде својих дванаест дела, од којих су најпознатија "Дечак с фрулом", рељеф на гробу Стевана Мокрањца и попрсје Олге Коњевић. Једна од првих жена у Србији, Вука Велимировић, која је живела и радила у Паризу, заступљена је овде попрсјем на гробу Веље Вукићевића, рађеним у Паризу 1931. године и са два рељефа у бронзи. Риста Стојановић представљен је са четири своја рада, од којих је најпознатији "Клечећи женски акт" у камену на гробници трговца Јована Јанковића. Живојин Жика Лукић оставио је овде преко двадесет плакета и остале радове попрсја, рељефе и скулптуре на костурници браниоцима Београда 1915. године, подигнутој 1934. године на месту српског војног гробља. Од новијих уметника, ту су дела Фране Менегела Динчића, Стевана Баднарова, Отоа Лога, Небојше Митрића, Михаила Пауновића и других.
Две засебне целине на Новом гробљу представљају гробље бораца НОР-а, изграђено 1959. године по пројектима архитекта Богдана Богдановића и Светозара Личине, и Алеја заслужних грађана изграђена 1965. године по пројекту архитекте Светозара Личине.
У Алеји заслужних грађана се појединачне и скупне гробнице, у којима су сахрањени академици, књижевници, глумци, генерали, народни хероји и друге познате личности. У Алеји су сахрањени: сликари Петар Лубарда и Стојан Аралица, књижевинци Данило Киш, Иво Андрић, Милош Црњански, Скендер Куленовић, генерали-народни хероји Виктор Бубањ, Иван Гошњак, Коста Нађ, Никола Љубичић, политичари Вељко Влаховић, Спасенија Цана Бабовић, Крсто Попивода, Владимир Роловић, др Зоран Ђинђић, глумци Драгомир Бојанић Гидра, Рахела Ферари, Мија Алексић, Љуба Тадић, Стево Жигон и многи други. У Алеји великана нема скулптура ни других уметничких дела.
Око спомен-костурнице бораца из Првог светског рата налази се Алеја народних хероја Југославије, у којој су поред народних хероја, сахрањене и друге истакнуте војне и политичке личности из периода СФРЈ. Неки од сахрањених у овој Алеју су: Александар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун, Славко Родић, Ђоко Јованић и др.
Тачно преко пута главног улаза у Ново гробље налази се Гробље ослободилаца Београда 1944. године, на којем је сахрањено 2.944 бораца НОВЈ и 961. борац Црвене армије, који су погинули у борбама за ослобођење Београда. Поред Гробља ослободилаца налази се Јеврејско гробље, на коме се налази споменик палим борцима Јеврејима у ратовима 1912-1919. године, костурница јеврејских избеглица из Аустрије и споменик јеврејским жртвама нацистичког терора и борцима палим у НОБ-у 1941-1945. године, рад архитекте Богдана Богдановића.
Познате личности сахрањене на Новом гробљу
Глумац Мија Алексић, књижевник Иво Андрић, војвода Узун Мирко Апостоловић, народни херој Спасенија Цана Бабовић, академик Матија Бан, композитор Станислав Бинички, глумица Љубинка Бобић, глумац Драгомир Бојанић Гидра, војвода Петар Бојовић, генерал Виктор Бубањ, народни херој Вељко Влаховић, глумац Павле Вуисић, политичар Илија Гарашанин, генерал Иван Гошњак, политичар Милан Грол, архитекта Александар Дероко, сликар Петар Добровић, књижевник Радоје Домановић, премијер Зоран Ђинђић, академик Владан Ђорђевић, глумац Стево Жигон, сликар Паја Јовановић, песник Ђура Јакшић, генерал Павле Јуришић Штурм, кошаркаш Радивоје Кораћ, књижевник Данило Киш, књижевник Петар Кочић, књижевник Скендер Куленовић, лекар Лаза Лазаревић, сликар Петар Лубарда, генерал Никола Љубичић, фудбалер Драган Манце, писац Симо Матавуљ, песник Бранко Миљковић, глумац Добрица Милутиновић, војвода Живојин Мишић, трговац Илија Милосављевић Коларац, музичар Милан Младеновић, композитор Стеван Мокрањац, књижевник Бранислав Нушић, политичар Никола Пашић, политичар Слободан Пенезић Крцун, глумац Миодраг Петровић Чкаља, математичар Мика Алас, сликарака Надежда Петровић, књижевник Душко Радовић, песник Милан Ракић, глумац Зоран Радмиловић, политичар Александар Ранковић, војвода Радомир Путник, академик Павле Савић, књижевница Исидора Секулић, писац Стеван Сремац, писац Бора Станковић, глумац Данило Бата Стојковић, глумица Жанка Стокић, редитељ Бојан Ступица, глумац Љуба Тадић, редитељка Мира Траиловић, песник Бранко Ћопић, научник Јован Цвијић, глумица Рахела Ферари, књижевник Коста Христић, композитор Стеван Христић, политичар Авдо Хумо, књижевник Милош Црњански, генерал Вукоман Арачић, Едвард Русијан и други.
