@Mladi narastaji
Kad sam prvi put video temu, nisam ništa pričao jer nisam baš razumeo suštinu, poentu. Ne da je loša, naprotiv, video sam jako puno istine i poente i u otvarajućem postu. Nego nisam razumeo koja je suština priče. Sad kad si obrazložio detaljnije, jasno mi je.
Odgovor na tvoje pitanje, kako se boriti protiv tih pošasti koje opsedaju današnje čovečanstvo ogrezlo u dekadenciji i obesti - bojkotom i ignorisanjem.
U svakom smislu te reči, u svakoj prilici i na svaki način.
Vidiš, mnogi ljudi danas žive kao crvi, oboleli od Štokholmskog sindroma i podsvesno željni da za sve neko drugi prihvati odgovornost, pa makar to značilo i da mu daju upravljačku palicu da ih bičuje njome. I kao što si imao prilike da vidiš i ovde, a verovatno i uživo, mnogi će ti reći ili da nema tu ničeg lošeg, ili da to treba pustiti tako jer ''pa eto, tako je, ne može da se menja''. Ono što oni u svojoj bolesti zaboravljaju je da zapravo može da se menja. I menjalo se nekad, ne tako davno, dok su svet vodili ideali. Pa makar ti ideali bili ''hajde da budemo bolji od onih s druge strane Gvozdene zavese''.
Odgovor za mnoge današnje društvene probleme odnosno društvene štetočine je - bojkot. Jedini razlog zašto IDJ opstaje i emituje zvučnu radijaciju i Turbo Hodža kakofoniju, jedini razlog zašto SNS dobija izbore, jedini razlog zašto se milijarderi maste preko svake mere čak i za vreme svetske pandemije dok 500 miliona ostaje bez posla, jedini razlog što trgovinski lanci deru nas sa paprenim cenama a najnižim platama u regionu, jedini razlog što ljudi gaze preko mrtvih i bolesnih da bi se popeli na lestvicama popularnosti i društvenih mreža je - što im drugi, glupi ljudi bez kičme i integriteta, to omogućuju. Da nema njih, koji ih hrane i izdržavaju, ne bi bilo ni ovih pomenutih.
Sad, danas je popularno verovati u tu neku ideju, taj neki izgovor koji nameće vladajuća elita, da običan čovek ne može ništa da promeni. Što zapravo nije tačno, jer takvih primera ima hiljade. Samo što su zatrpani milijardama primera gde je bilo drukčije, i milijardama crva koji bi žrtvovali mnogo toga zarad malo konformizma i odricanja odgovornosti.
Šta može običan čovek da uradi, sam, bez mnogo ulaganja i angažovanja, da proba da smanji takve pojave i degeneracije:
1) Ne pridavati pažnju svim štetočinama i njihovim poltronima i advokatima i bojkotovati svaku lošu, neljudsku praksu i čin. Primera radi, od ovih Youtubera što si pominjao - ne slušati njihovu treš muziku, ne gledati njihove kanale, ne gledati čak ni u njihova kola kad prođu pored. Mislim u šta pa ima da se gleda? U Porše na plin? U Mečku koja uz par spojlera i difuzora deluje bog zna kako opasno a u Nemačkoj je vozi bilo ko...? Oni su ljudi koji žive od pažnje, jer kao mali to nisu imali, i onda sad nadoknađuju. I svako davanje pažnje ih ojačava a i bogati. A svako ignorisanje ih slabi i žulja
2) Širiti svest kod drugih oko sebe o štetnosti takvih praksi i takvih ljudi. Evo npr jedna strana kompanija za dostavu je nedavno kupila, sažvakala i ubila jedno domaću kompaniju koja je to radila em domaćom radnom snagom, em mnogo bolje i kvalitetnije. Neki ljudi oko mene, među njima i neki na forumu, su mi na to govorili da je to zapravo super i da to treba podržati. Nisam pao na te priče nego sam ostao pri istom stavu. Juče, posle par nedelja, vidim u dva odvojena portala dve iste vesti o tom preuzimanju. I u njima, stotine komentara ljudi koji poručuju da više od te kompanije neće naručivati. Eto, jedan mali ali realan i svež primer kako se vesti šire i kako obični ljudi imaju moć da obore pohlepnog Golijata samo odbijanjem da mu daju pare ili pažnju.
3) Graditi svoj život i svoj krug dobrih, poštenih i sposobnih ljudi oko sebe. I širiti to dobro i te ideje i ideale. Ne mora to da bude političke prirode - čak ni ne treba. Nego širiti i razmenjivati iskustva, šta valja a šta ne. Ko zaslužuje pare i klijente a koga treba bojkotovati. Šta kupiti a šta ne da se podrži domaći radnik. Ko su monopolisti i karteli kojima ne treba davati moć u vidu klijentele i popularnosti. Korak dalje od toga je da čovek uzme i sam, kao hobi, piše o takvim iskustvima ili pravi videe, reportaže i kolumne, te da onda to prosleđuje drugima i tako širi svest o nekom problemu. Postoji ona NOPS organizacija za potrošače, postoji Istinomer u kontekstu politike, postoji ono udruženje iz Bloka 37 što isteraše kauboje iz svog bloka, postoje npr udruženja građana koja vode bitku sa klubovima, postoji svašta nešto u mnogim sferama društva, pa sam siguran da postoji i u ovome o čemu ti pričaš. Samo ih treba naći i dati svoj doprinos. Ili započeti svoju priču. Kao npr što neki s foruma sad rade da bi makar probali da se suprotstave investitorskom metro planu koji Grad forsira.
Raspisah se ja , i ne sumnjam da će se naći par pojedinaca praznih duša koji će ismejati nešto od ovoga, ali znaj samo da nisi sam u primećivanju dekadencije i degeneracije kojoj teži društvo. I da, šta god ti pojedinci pričali, običan čovek ima mnogo više moći nego što misli. I nisu još stvari izgubljene, i još uvek može da se utiče na mnogo toga. Ljudi su ovde neuki a i oboleli od apatije, pa zaboravljaju svašta, pa tako i da je jedna žena pre pola veka pokrenula proteste i promene širom jednog kontinenta samo tako što nije htela da sedne na drugo mesto u autobusu. Danas možda nema više takvih uslova da se stvori takva inercija i Efekat leptira. Ali i dalje ima prostora i mogućnosti da običan čovek, ako je dovoljno mudar i uporan, promeni nešto na bolje. Zato nemoj da misliš da si usamljen u tome i ne osvrći se na mase apatičara nego guraj svoju priču. Imaš danas blogove, imaš Youtube kanale i dokumentarce, imaš podcaste, imaš razne načine da dopreš do drugih i istakneš svoje ideje. I čak i ako ne uspeš u potpunosti, znaj da ćeš jednog dana moći da pogledaš iza sebe i kažeš da si makar uradio nešto dobro za svet oko sebe, umesto da si se valjao u apatiji i mediokritetu kao ostali. A to znači. Znači kad čovek zna da je ostavio nešto lepo i konstruktivno iza sebe. Eto dosta od mene za sad, srdačan pozdrav.
). Nisam pohrlio od prve plate da kupujem stan, nego sam se dao u računicu i shvatio da stanove više ne možeš da otplatiš bez kredita sve da si guverner NBS, a pošto u svojih 25 godina života već pamtim jedan stambeni kredit u trajanju od 20 godina, čim pomislim na tu golgotu odma me jeza hvata. Nije tako bilo do pre 10-15 godina. Upoznao sam dosta kolega u firmi koji su od nule uspeli da kupe pristojne stanove u roku od 10-ak godina, jedino što su oni hvatali poslednji voz do neke 2015,16 dok još cene nisu bile ovakve kakve su. Kažem pristojne, da ne pomisli opet neko kako mi mladi želimo kule i gradove. Eto, već u poređenju sa svojim starijim kolegama sam u lošijoj poziciji, a mislim da će ovo ludilo biti sve gore i gore.
