Da bi se organizovalo takmičenje u 21 sportu, ugostilo deset hiljada sportista, 50 hiljada turista i 14 hiljada volontera iz 170 zemalja, renoviralo 36 sportskih objekata, izgradilo pet novih dvorana, dve hiljade stanova... potrebno je više od 300 miliona evra.
Država će „pokriti“ nešto više od 40 miliona evra, ostalo će finansirati sponzori i privatni investitori
U Beogradu će se 2009. godine održati 25. Univerzijada, posle Olimpijskih igara najkompleksnije sportsko takmičenje na svetu. Pošto je već jednom imao priliku da bude organizator, ali je te 1975. godine odustao od kandidature, Beograd je rešio da ispravi grešku. Pokazalo se, naime, da gradovi koji na sebe preuzmu ulogu domaćina letnje Univerzijade, poput Zagreba 1987. godine, uspešno menjaju svoj imidž.
Izgradnjom Univerzitetskog sela, renoviranjem bitnih sportskih objekata, rekonstrukcijom infrastrukturne mreže i spektakularnom organizacijom, Beograd će još jednom dobiti šansu da se prikaže u novom, ovog puta boljem svetlu“, najavljuje Siniša Jasnić, direktor preduzeća „Univerzijada Beograd 2009“ ijedan od čelnika Međunarodne univerzitetske sportske federacije (FISU). Iako će ovakva promena imidža ukupno biti „teška“ više od 300 miliona evra, grad iz svog budžeta neće morati da izdvoji više od 18 miliona (8 do 10 miliona za operativne troškove i 10 miliona za investicije).
Republika će za organizaciju ovog, ne samo sportskog, već i kulturnog, marketinškog, ekonomskog i urbanističkog događaja izdvojiti dodatnih 25 miliona evra (12-15 miliona za operativne troškove i 10 miliona za investicije). Za ostale troškove, pronalaženjem sponzora i privatnih investitora, pobrinuće se preduzeće „Univerzijada Beograd 2009“, koje će postojati do početka 2010. godine i za pet godina poslovanja potrošiti, procenjuje se, 2,8 miliona evra.
Renoviranje grada
Promena imidža ne podrazumeva, naravno, rešavanje svih komunikacionih i infrastrukturnih problema Beograda. Ali svakako će se ukazati prilika da svi sektori usklade svoje razvojne planove sa potrebama Univerzijade, odnosno da ih ubrzaju. To se odnosi na rekonstrukciju važnih saobraćajnica, signalizaciju, gradski javni prevoz, a Telekom bi trebalo da razvije novu IT mrežu. To su, po rečima organizatora, sve svojevrsni „legati“ Univerzijade, koji će ostati Beograđanima i Srbiji.
Najveći posao, na koji će biti utrošena polovina novca neophodnog za organizaciju takmičenja, neće biti plaćena ni iz jednog domaćeg budžeta. Koristeći iskustva ranijih Univerzijada, izgradnja univerzitetskog sela „Beleville“, poverena je austrijskom konzorcijumu Blok 67 Asosijejts (Blok 67 Associates), jer je pobedio na tenderu koji je u maju 2006. godine raspisala Skupština grada. Iza ovog investitora i investicije od 180 miliona evra stoje firme iz velikih holdinga – austrijskog „CEE investmens” (75 odsto), čiji je član „Hipo banka”, i „Delta M” (25 odsto).
Na zemljištu površine 14 hektara, preko puta „buvljaka“, a odmah do „Delta sitija“, već je počela izgradnja 2.002 stana i dve poslovne zgrade na ukupno 200 hiljada kvadratnih metara. U okviru kompleksa, biće izgrađene i površine rekreativnog karaktera: moderne atletske staze za treninge i rastrčavanja, otvoreni tereni za odbojku, košarku, rukomet, a verovatno i bazen. Kako će unverzitetsko selo će po završetku takmičenja biti prodato, svi ovi sadržaji će lokaciju učiniti još atraktivnijom za buduće kupce.
Tačnije, prodaja će početi ranije, u izgradnji, ali će useljenje uslediti pošto privremeni stanari koji će tu boraviti od 1. do 12 jula napuste Beograd. Cena stanova biće između 1.350 i 1.550 evra po kvadratnom metru, dok se cena komercijalnog prostora u dvema poslovnim zgradama još ni ne nagađa, zbog velike potražnje za kvalitetnim poslovnim prostorom u Beogradu.
