Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.439
- Pohvaljen
- 48.375
Danas na jednoj i pešački i automobilski vrlo prometnoj raskrsnici nasred pešačkog prelaza stoji Porše. Unutra za volanom sedi mlada kokoška od 19-20 godina i čeka stariju sredovečnu mama kokošku koja pazari u jednom ''prestižnom'' butiku. Porše kupe beo, sa bordo-roze krovom i nemačkim tablicama. Ulica prepuna i vozila i pešaka, a ponajviše roditelja sa decom i kolicima. Gužva na sve strane, i ovako se sve kreće 5 km/h a tek sa parkiranim vozilima postaje pakao. Prolaze ljudi non stop, i vijaju se oko automobila ne bi li prošli dalje. Prolaze roditelji s kolicima, prolaze stari, prolazi čak i jedan momak s Daunovim sindromom koga redovno viđam kako u kolicima tegli tonu nekih papira i kartona iz Maksija i drugih radnji. Uglavnom svi ćute i trpe. Par roditelja kojima prekipi onako usput u prolazu dobace devojci u kolima. Ona ne uzvraća ali na pamet joj ne pada da se pomeri.
Neću da ulazim mnogo u detalje ali recimo samo da su kokoške na kraju dobile po šoferki ono što kokoške inače i seju:
Avaj, ni to ih nije nateralo da se odmah pomere nego su ostale još jedno 10 minuta. Ali su se svo vreme osvrtale i pitale odakle im taj poklončić. Dok su ljudi koji prolaze zagledali jaje na šoferci. Na kraju su se pokupile i otišle ali bar im je ostala ta mala uspomena na taj njihov lepi gest. I kao što su se ljudi oko njih cimali da ih zaobilaze, tako će sad i one morati da se iscimaju do perionice da očiste to.
Zašto ovo pišem... U zadnje vreme primećujem sve više i više slučajeva bezgranične bahatosti. Znači ne pričam o malim sitnim propustima tipa tipa kad neko stane u Bulevaru na 20 sekundi da uzme kiflu u pekari i odmah se sklanja (što takođe jeste bahatost ali mnogo mnogo manja). Nego pričam o ovakvim slučajevima gde neko nadmen i pun sebe svesno i namerno use**va druge oko sebe zato što je toliko sebičan, smrdljiv, asocijalan i bezobrazan da pomeri guzicu 10 metara više da bi obavio to što ima.
Nadležne i institucije boli uvo, a može se reći da čak i ohrabruju takvo ponašanje. A problem postaje sve gori i gori. Ako nećemo da nam se grad pretvori u (još gori) Bangladeš, jedino što možemo da uradimo je da sami počnemo da rešavamo stvari. Naravno, sve nosi svoje rizike pa i to. Takve stvari nisu vredne posete Urgentnom centru ili vucaranja po sudovima, tako da je poželjno birati sredstva i prilike. Ali kad god se radi o takvim bezgraničnim bahatostima, gde god je to moguće i kad god je moguće, ne treba ćutati i trpeti nego odreagovati. Pa makar i samo verbalno. Bolje izbaciti to iz sebe nego jesti sebi zdravlje. Samo tako stvari mogu da počnu da se menjaju. Inače ako svi samo ćutimo i trpimo, i čekamo da se same srede, ili da neko iznad odreaguje, biće samo još gore.
Neću da ulazim mnogo u detalje ali recimo samo da su kokoške na kraju dobile po šoferki ono što kokoške inače i seju:
Avaj, ni to ih nije nateralo da se odmah pomere nego su ostale još jedno 10 minuta. Ali su se svo vreme osvrtale i pitale odakle im taj poklončić. Dok su ljudi koji prolaze zagledali jaje na šoferci. Na kraju su se pokupile i otišle ali bar im je ostala ta mala uspomena na taj njihov lepi gest. I kao što su se ljudi oko njih cimali da ih zaobilaze, tako će sad i one morati da se iscimaju do perionice da očiste to.
Zašto ovo pišem... U zadnje vreme primećujem sve više i više slučajeva bezgranične bahatosti. Znači ne pričam o malim sitnim propustima tipa tipa kad neko stane u Bulevaru na 20 sekundi da uzme kiflu u pekari i odmah se sklanja (što takođe jeste bahatost ali mnogo mnogo manja). Nego pričam o ovakvim slučajevima gde neko nadmen i pun sebe svesno i namerno use**va druge oko sebe zato što je toliko sebičan, smrdljiv, asocijalan i bezobrazan da pomeri guzicu 10 metara više da bi obavio to što ima.
Nadležne i institucije boli uvo, a može se reći da čak i ohrabruju takvo ponašanje. A problem postaje sve gori i gori. Ako nećemo da nam se grad pretvori u (još gori) Bangladeš, jedino što možemo da uradimo je da sami počnemo da rešavamo stvari. Naravno, sve nosi svoje rizike pa i to. Takve stvari nisu vredne posete Urgentnom centru ili vucaranja po sudovima, tako da je poželjno birati sredstva i prilike. Ali kad god se radi o takvim bezgraničnim bahatostima, gde god je to moguće i kad god je moguće, ne treba ćutati i trpeti nego odreagovati. Pa makar i samo verbalno. Bolje izbaciti to iz sebe nego jesti sebi zdravlje. Samo tako stvari mogu da počnu da se menjaju. Inače ako svi samo ćutimo i trpimo, i čekamo da se same srede, ili da neko iznad odreaguje, biće samo još gore.