Avijacija - razno

[Борчанац]

http://www.kurir-info.rs/secanje-na-leg ... nak-842409

 

[.:Aleph:.]

Postoji li u Beogradu škola za pilote helikoptera a da nije Helimaster?

 

[marat]

Evo, pogledao sam (letimično)

Prvi isporučeni F-84, kroz vojnu pomoć, su stigli sa oznakama USAF.
F-86 iz pomoći su bili proizvedeni u Kanaderu, a pripadali su RAF-u.

Kasnije, kada je pomoć prestala zbog približavnja SSSR, od 1959 su od SAD kupljni njihovi Sejbrovi, polovni (ovaj što trune ispred Muzeja u Surčinu je iz te tranše), a od Grčke su kupljeni F-84 ("više od 60"). F-86D su kupljeni od SAD 1961, pripadali su USAF.

Već 1962 su isporičeni radari iz SSSR, kao i prvi Mig-21,a prvo gađanje PVO raketama je bilo početkom 1963.

Relja izasao je interesantan clanak na Tango Six:

http://tangosix.rs/2013/16/09/letacke-p ... p-tankova/

I moram da citiram jedan deo teksta:
"Skoro da smo bili vršnjaci jer taj avion je zapravo bio prvi masovno proizvođen mlazni borbeni avion u SAD. Uzeo je učešća u Korejskom ratu (1950. – 1953.). Neki od aviona u 172. puku u Zadru i 82. avio-brigadi u Brežicama u kojima sam ga leteo imali su vidljive tragove učešća u tom ratu – u obliku limenih zakrpi rupa od pogdaka manjih kalibara vijetnamske PAA ili mitraljeskih zrna MIG-ova. Jedan je na rukohvatu palice imao ugraviranu zvezdu petokraku i neki datum iz 1952. godine. Verovatno je postojao razlog za to."

Ok neke stvari su sigurno pogresne (spominje se vjetnamska umjesto korejska PVO i mitraljezi na Migovima) ali poenta je da smo dobili prilicno izraubovane masine.

 

[relja]

Redovno posećujem TS blog, upravo zbog priča Suada Hamzića, a ova poslednja je na mene baš ostavila gorak utisak zboj tog kretenskog odnosa prema sopstvenim ljudima.

Ja ne bih donosio baš tako kategoričke zaključke na osnovu jedne rečenice, u kojoj se i ne tvrdi tako nešto (da su bile "prilično izraubovane mašine"). Naši džetovi su došli iz više izvora, npr. prvi Sejbrovi su bili npr kanadske proizvodnje i kako ih je koristio RAF u Evropi, nisu ni videli Koreju. Sa druge strane, svi su prošli remont čime im je produžen resurs, tako da je "pohabanost" relativan pojam.
A sa druge strane - šta su drugo mogli i imali da nam isporuče? Ovu stepenicu u avijaciji nismo mogli da preskočimo, kao ni sve ostale zemlje.

I da, odmah sam otišao na acig.org da pronađem na spisku potvrđenih obaranja da sli je u 1952 potvrđeno neko obaranje u Koreji od strane F-84. Tamo nema ništa...


edit:
upravo sam prelistao knjigu "Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992" od Bojana Dimitrijeća, u kojoj se navode i konkretni podaci o starosti (u satima leta) za pojedine letelice. Neke su bile gotovo nove (oko 200h). Poslednji isporučeni F-47D je proizveden 1945, i do rasklapanja i pakovanja u sanduk je naleteo 294h. Slično se spominje i za F-84G koji su u Jugoslaviju stigli 1953 (a u Evropu su isporučeni 1952, prvo u USAFE i jedan broj zemalja NATO).

 

[GOJE]

Evo jedne neobavezne fotografije (rek'o šteta da je negde ne postavim):

 

[boca-ica]

"GOJE" Evo jedne neobavezne fotografije (rek'o šteta da je negde ne postavim

meni se više dopadaju OVE koje sam ja slikovao mobilnim tel.












Uploaded with ImageShack.us

 

[direktor]

Краљевачки јесу јефтинији у односу на авионе произведене на западу.

Цена змајева, као и цена авиона зависи од произвођача, старости, ресурса који је утрошен, опреме, стања летелице, крила које поседује. Мотори на змајевима могу да буду двотактни или четворотактни. Четворотактни Ротакс 912 мотор чини ми се да кошта и више од 10 000 евра али зато има ресурс око 2000 сати, док су двотактни дупло и више јефтинији али имају ресурс неколико стотина сати. Уз све то четворотактни троши између 8-10 литара безоловног бензина а снаге је 80-100 коња, док двотактни често троше и преко 15 литара плус синтетичко уље за прављење мешавине a снаге су 65 коња (Ротакс 582). Одмах видиш колико је боље уложити у четворотактни мотор.

На пример Пипистрел змајеви спадају у јефтиније али су доста популарни у свету и код нас, а конструкцијски само делују једноставније. Ако говоримо о половним цена може да се креће од 6-10 000. Цена зависи од крила које носе и мотора. Нови су обично долазили са словеначким Хазард крилом. Појединим су у међувремену крила замењена неким другим, најчешће Air Creation што им подиже вредност.

Такође позната и популарна марка у европи и код нас, а посебно у последње време је мађарски Аполо. Он неупућенима делује модерније и боље само због тога што је опкољен пластиком, а један од њихових модела изгледа овако:

Нов је нешто скупљи од Пипистрела и са својим оригиналним, мађарским крилом (које је такорећи копија Air Creation крила) има боље перформансе од Пипистрела са Хазард крилом. Не знам тачно али мислим да је сигурно 50ак кила тежи. Нов може да се нађе за можда 18 000.

Има у Србији и Air Creation змајева француске производње. Ови су једни од најскупљих и могу да коштају као поједини модели УЛ авиона. По мени бацање пара.

Е да, ти кад купујеш змаја било новог или половног можеш да купиш и само троколицу одређеног произвођача са мотором или без, па да негде јуриш половно крило...
А што се тиче опреме коју сам поменуо може да буде уграђен и падобран који у случају нужде спушта целу летелицу са посадом на земљу, од инструмената могу да буду уграђени основни попут брзиномера, висиномера, инструмента за показивање температуре мотора, обртомера, а има и много других који наравно поскупљују летелицу.

Постоје и змајеви изграђени у самоградњи а цене зависе као и код брендираних.

Ево ти неки линкови са змајевима на продају у Србији:

http://airban.net/strana_oglasi.html

http://letenje.rs/oglasi/

od pipistrel sa ssc

 

[boca-ica]

Direktore ovaj zmaj nema krilo a padobran bi slabo pomogao :lool:

zapravo uopšte nije zmaj nego keliopterska ažbaha

 

[direktor]

Ja sam za zmajceke ,ili tesku avijaciju nema izmedju

 

[Firebird-011]

Боцо, то је жирокоптер. Старији и једноставнији од хеликоптера. Код њега ротор није погоњен мотором, већ га окреће отпор ваздуха (ауторотација). Појавио се доста пре хеликоптера - војно ваздухопловство Краљевине Југославије је имало једну ескадрилу таквих летелица.

 

[relja]

Боцо, то је жирокоптер. Старији и једноставнији од хеликоптера. Код њега ротор није погоњен мотором, већ га окреће отпор ваздуха (ауторотација). Појавио се доста пре хеликоптера - војно ваздухопловство Краљевине Југославије је имало једну ескадрилу таквих летелица.

Zapravo, samo dva primerka nabavljena za ispitivanje koncepta, model Cierva C.30

izvor fotografije
http://bmk.ipmssrbija.com/?p=2987

 

[boca-ica]

Zna li ko kakva je potražnja u svetu za žiroskopom i nj. primena

izgleda mi jako primenljiv i nama pristušaćniji i isplatljiviji za neke delatnosti
a u bogatijim i većim državama koriste uglavnom ,,poljoprivredne,, avione i helihoptere a ne i žiroskope

Koliko znam kod nas u ,,poljoprivrednoj ,, aviaciji nema nikakvih drugih letelica sem onih matorih klipnih aviona
za naše uslove velićinu i potrebe kao laiku izgleda mi baš potaman :roll:

 

[Firebird-011]

Реља, не постижем да проџарам податке, али не могу да се отмем устиску да их је било више од два. Нећу да тврдим, морам да погледам.

Боцо, не бих рекао да је жирокоптер (то му је назив, жироскоп је уређај/инструмент) добар за пољопривреду - мислим да мора да се креће унутар одређених брзинских и висинских параметара ("зона ауторотације"), одн ни брже ни спорије од одређеног опсега брзина, ни више ни ниже од одговарајућег опсега висина. Ово је из безбедносних разлога, јер му ротор није погоњен, већ се окреће слободно, у струји ваздуха. Једина предност у односу на хеликоптер је значајно нижа цена, како набавна тако и цена одржавања, обуке, експлоатације, итд. У односу на авион, предност му је мања полетно-слетна стаза, посебно ово друго (жирокоптер не може да полеће/слеће вертикално). Може да се користи за спортско летење и разна извиђања, надглдања, итд. Далеко од тога да нема примену, али мислим да она није тако широка, и због тога (а сигурно постоји и проблем сертификације, за разлику од авиона и хеликоптера) жирокоптери и нису у тако масовној употреби.

 

[relja]

Firebird, 100% su isporučena samo dva primerka.
Znam, još od članka u "Yuvam-Aeroplanu", a evo i ukrakto iz članka "Vojni aeroplani Kraljevine Jugoslavije-engleski tipovi" oggnjana Petrovića, Vesnik br 35 (Vojni muzej):
Dva autožira su isporučena u proleće 1938 iz Engleske, i posle njih proizvedena su još samo 4 komada.
Kod nas je "1. balonski bataljon" iz Niša preimenovan u "1. otožirsku grupu" koja je na papiru imala 1. i 2. otožirsku eskadrilu i jednu balonsku četu. Sa dva autožira se ne mogu popuniti dve eskadrile, pa su "privremeno" korišćeni školski i stari dvokrilci.
Autožirovi (ili otožirovi) su u službi bili do 1939, kada je "otožirska grupa" raformirana. Jeste, bilo je planirano da s nabavi 20 komada, ali se od toga vrlo brzo odustalo.
Možda te buni jedna fotografija našeg otožira sa velikim crnim brojem 69 na trupu (a zapravmo njegov broj je bio "No1")
69 je bio "eskadrilski broj", ne evidencijski.

 

[boca-ica]

Firebird-011 Hvala
Osim monitoringa ima li mogućnost ovi današnji za primenu i u poljoprivrenoj avijaciji šumarstvu stočarstvu. . .
moze i samo po neki link

 

[Firebird-011]

Ван осматрачко-инспекционог спектра не верујем да постоји нека примена, али само надгледање је изузетно широк појам. Саобраћај, шумарство, животиње (од сточарства до токова риба), безбедност, одбрана, аеро-фото...читав свет! Жирокптери су мале летелице - скоро сви који се сада производе или су се производили у некој серији се сврставају у ултралаку авијацију, тако да нема приче о некој носивости. Двочлана посада и то је то.

Од линкова сам тренутно успео да нађем само ово:
http://www.rotaryforum.com/forum/showthread.php?t=26539

Реља, онда је тако
Уф, 'де се сети ЈУВАМ-билтена/Аероплана?! Имам два броја (Аероплан), чувам их к'о неке свете списе

 

[relja]

evo ih na polici, u plastičnim foijama.
Poneki brojevi još uvek mogu da se kupe na maketarskim takmičenjima i razmenama, a mislim da su gotovo svi skenirani i postavljeni na internet u pdf formatu.
Jel' ti trebaju?

 

[boca-ica]

...Од линкова сам тренутно успео да нађем само ово:
http://www.rotaryforum.com/forum/showthread.php?t=26539

Vau :lol:
koliko korisnih informacija samo sa jednog linka :kk:
Kao sto sam pretpostavio velika perspektiva za laku avijaciju u komercijalne svrhe
Firebird-011
+ 1
PS
koristan je i google prevodilac, sasvim razumljivo prevede za svakog ko je i malo zainteresovan

 

[Firebird-011]

О, да, свакако, и за лаку и за ултралаку! И та перспектива ће бити све шира како напредују наука и технологија.

evo ih na polici, u plastičnim foijama.
Poneki brojevi još uvek mogu da se kupe na maketarskim takmičenjima i razmenama, a mislim da su gotovo svi skenirani i postavljeni na internet u pdf formatu.
Jel' ti trebaju?

Баци линк. Много хвала!

 

[relja]

pogledaj pp

 

[Firebird-011]

Есенцијално благодарење колега! Жив био и с унуцима фудбал играо!

 

[kole]

Malo da se ukljucim u pricu o zirokopterima. Ko sto je vec opisano, ideja o zirokopteru je vrlo stara, medjutim u komercijalne svrhe se ta sprava nije bas proslavila. Korisceni su za vreme Drugog svetskog rata za izvidjanje i lov na podmornice, a opet ziroglajderi su korisceni na podmornicama za izvidjanje. Bili bi vezani sajlom za podmornicu koja je obezbedjivala brzinu te nije bilo potrebe za motorom. Pored toga sto po malo jecem ceonom vetru ta sprava slece skoro vertikalno, ona ujedno spada i jednu od najbezbednijih letecih naprava. Inace tu napravau je prakticno proslavio Igor Bensen sredinom pedesetih. I koliko je meni poznato on je napravio prvi ziro sa potisnom elisom. Njegove konstrukcije su bile robusne, ali izuzetno jednostavne i pouzdane. Uz malo truda i strpljenja svako je mogao da je napravi u garazi. Opet koliko je meni poznato sredinom osamdesetih interesovanje za zirokoptere opada. Medjutim u poslednje vreme se ta naprava pojavljuje u punom sjaju. Najveca prednost u odnosu na sve ostale letelice je stepen uzivanja i zabave letenja njom. Svi koji su iole leteli razlicitim napravama reci ce da nema bolje zezancije od zirokoptera. Performanse izmedju aviona i helikoptera, a upravljanje skoro kao avionom. Sto je inace velika prednost u odnosu na helikopter kojim je izuzetno tesko upravljati zbog ziroskopskih sila. Velika prednost zirokoptera je ta sto konstrukcija izuzetno jednostavna, cak i u odnosu na avion, te ga je jako lako napraviti u hobi radionicama, takodje je vrlo otporan na razlicite vremenske pogode i nepogode i kad nije u upotrebi zauzima malo prostora, pa ga to cini i lakim za transportovanje, i svakako najvaznija je izuzetna upravljivost i veliki raspon brzine.

Evo par linskova koji meni barem uvek zagolicaju zelju da napravim tu napravu, ali nikako da pocnem sa tim...

http://www.youtube.com/watch?v=nY8SmllLcIU

http://www.youtube.com/watch?v=GAoK9zM8FFQ

http://www.youtube.com/watch?v=058NelwSkkw

http://www.youtube.com/watch?v=9kxu543VwlA

 

[relja]

Evo jedne kvalitetne fotografije autožira koji je pripadao čehoslovačkoj kompaniji "Bata" koja je pre rata imala fabriku u Borovu
Ne mgu da se setim odakle sam je skinuo.

Snimljeno negde u Kraljevini Jugoslaviji, ali mislim da nije Beograd.

 

[airserbia]

 

[Гага]

У штампаном издању дневних новина АЛО, излазио је фељтон о прошлости и садашњости домаћег ваздухопловства под називом "тајне домаћег ваздухопловства".
Јако интересантна тема, а ево само један чланак о доста непознатим стварима о једном од Титових авиона, Дагласу ДЦ-6Б, шта се све дешавало са овим авион, након што га се Тито одрекао тј. поклонио и где је сад.
Чланак сам скенирао на две стране, а за читање кликните да увећате.