Šta je novo?

Avijacija - razno

Pa, nije baš jasno ta je tu "tajna", ali valjda treba nekako privući pažnju čitalaca...

Inače, čovek koji se spominje u dnu druge strane, u uokvirenom tekstu, Milisav Semiz je priča za sebe.
Aprila 1941 je u činu narednika leteo na avionu IK-3. Njemu se pripisuju (se pripisuju, ne da je on lično tvrdio) 4 nepotvrđena obaranja nemačkih aviona, mada realno, ni za jedno nema čvrstih potvrda kao što ima za neke druge naše pilote (ali lepo zvuči). Uspeo je da se evakuiše za Egipat, kada je zbog Kairske afere propala ideja o obuci i angažovanju našil pilota u RAFu padobranom je ubačen u Jugoslaviju, uhvaćen i na njegovu sreću završio u Nemačkom logoru (srećom - mogao je i da završi pored nekog plota). Uspeo je da pobegne iz logora, 1945 se vratio u Jugoslaviju, kratko vozio transportne avione, a onda postao šef JATovih pilota. Navodno - naš prvi pilot koji je preleteo Atlantik ("navodno" - jer naše 4 posade na B-24 su tokom rata preletele od Amerike do Afrike). Vozio Tita u ovom DC-6, na kraju poginuo u saobraćajnoj nesreći 1970. Osim članaka i u po kojoj knjizi, do pojave interneta skoro nepoznata ličnost.
 
Interesantna radio emisija, ustvari vise tuzna. Iz nicega se izmedju dva rata u Kraljevu napravi moderna fabrika aviona, taman se formira kadar koji bi mogao da se nosi sa svakom konkurencijom. Zatim ih sve streljaju, fabrici ukinu svaki trag i odluce da se posle rata avioni prave u Mostaru.

Пре неколико дана, незадовољни радници Фабрике вагона у Краљеву протестовали су због тешког материјалног положаја. Фабрика вагона у том граду настала је на темељима једне од најмодернијих фабрика авиона пре Другог светског рата. Ако питате Краљевчане о историји фабрике авиона у томе граду, вероватно ће знати два податка – да је постојала и да су њени радници били жртва немачке одмазде 1941. године. Међутим, прича о постојању најмодерније фабрике авиона у Европи између два рата, прича је о најсјајнијем периоду развоја града коме је фабрика удахнула живот, а он узвратио лојалношћу краљу и отаџбини, због чега је после Другог светског рата био кажњен забраном на сећање. О том времену и краљевским авионима, говори новинар Мирослав Филиповић.

http://www.radiobeograd.rs/index.php?op ... Itemid=320
 
Inače, Miroslav Filipović je pre 20-tak godina objavio i knjgu "Kraljevski avioni" .
Po gramatici koja je važila pre rata prisvojni pridev od "Kraljevo" je bio "kraljevski" - otud i naziv onog filma "Kraljevski voz".

Fabrika je prvo proizvodila i remontovala francuske dvokrilce "Brege 19", a pred rat je proizvela po nemačkoj licenci - 33 kom. nemačkih modernih dvomotornih bombardera "Dornije Do-17". Može se reći da je u Kraljevini Jugoslaviji to bila najmodernija fabrika, ali da je po proizvodnim kapacitetima i brzini proizvodnje bila iza nemačkih, francuskih, britanskih...američke fabrike da ne spominjemo. Tu je radio i Vazduoplovno tehnički zavod i radionica za remont drugih tipova aviona, inž Bešlin je u ovoj fabrici radio na svojim ekspermentalnim projektima...

Samo streljanje radika je bio sulud čin, sulud i za Nemce koji su planirali da fabriku, koja je proizvodila njihove avione nastave koriste za svoju vojsku. Malo je poznato da je cela komanda mesta nedugo posle streljanja premeštena u Zaječar, a da je nekima i suđeno i da su osuđeni na zatvor (tj istočni front). Naravno, manje zbog pokolja srpskih radnika-civila, već zbog gašenja fabrike usled likvidacije stručne radne snage i izazivanja mržnje kod lokalnog stanovništva.

Danas se u Kraljevu, na mestu na kojem se nalazila fabrika, proizvode laki sportsko turistički avioni "SILA" izuzetnih performansi.
http://tangosix.rs/2013/11/10/letacke-p ... -kraljeva/
 
Meni je fascinantna ta odluka da se u Srbiji proizvode avioni i to vrhunski avioni tog vremena brege 19, u Srbiji koja tada i nije imala tehnicki obrazovano stanovnistvo, Kraljevo tada nije imalo struju i vodu prvi organizovani nacin osvetljavanja grada bio je pomocu viskova struje koje je fabrika aviona prodavala Kraljevu. Prevedeno na danasnje vreme to bi bilo naprednije nego da se danas prave borbeni avioni poslednje generacije u Srbiji, jer tada je vazduhoplovstvo bilo vrhunska tehnologija a danas imamo i svemirski program.

evo price iz prethodnog posta pracene arhivskim fotografijama
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=rlrqUaxv7YI[/youtube]
 
Ipak ne mozes da poredis vazduhoplovnu tehniku 20tih i 2000tih. Tada ( era klipne avijaija) avioni nisu bili ni blizu toliko komplikovani kao sada, dakle govoroim o relativnoj komplikovanosti uzimajuci u obzir tadasnju industriju. Odnosno tada avioni nisu bili na tehnološkom vrhu. Uzmi za primer koliko danas drzava moze samostalno da proizvodi dobar avion? Skroz samostalno?
USA Rusija Kina i Japan i to je to. Tada je samostalnu proizvodnju imala skoro svaka evropska drzava, dakle ne samo Jugoslavija vec i Poljska Madjarska Rumunija Holandija Belgija....

Takvo stanje traje do pojave mlaznog motora i naročito pojavom elektronike.
 
Orion - pa štos je u tome što vazduhoplovna industirja podstiče tehničku kulturu u zemlji, stručne i obrazovane ljude, školovanje, zahteva infrastrukturu od koje i svi ostali imaju koristi, zatim odreeni stepen nezavisnosti vojske od nabavki materijala u inostranstvu, remonte... a Kraljevini Jugoslaviji, tj Srbiji je sve to bilo preko potrebno. U sastav Kraljevine SHS su ušle teritorije i stanovništvo koje su bili ispred Srbije u svemu tome: infratsruktura, železnica, fabrike, škole, pomorstvo, avijacija (broj ljudi, broj aviona).

Brege 19 je vrlo brzo zastareo, možda čak i u toku proizvodnje, ali u to vreme avio industrija u svetu je jako brzo napredovala.
Tu se već radi o politici i upravljanju vojskom i vojnom industrijom , tj šta su "glavonje" mislile i radile (i šta su bili čiji interesi). U spomenutoj knjizi M.Filipovića je to sve lepo opisano.
Interesantno je, npr, da je u to vreme vazduhoplovtsvo bilo snabdeveno stotinama lakih bombardera i izviđača Bregea i Poteza, a da se broj lovaca sveo na par desetina. Iz današnjeg ugla takvo upravljanje izgleda suludo, ali takve su bile okolnosti.
Danas, oni koji upravljaju podižu vikendice u zabranjenom pojasu ispod savskog nasipa, i još hoće da ih legalizuju. I to je suludo, ali se ipak dešava...
 
@marat

Nije mi bio cilj da poredim vazduhoplovnu tehniku vec generalno tehnoloski razvoj u istorijskom kontekstu, svako ima pravo na svoju analogiju.Verujem da bi danas vodece evropske drzave bile u stanju da naprave dobar avion, npr. eurofighter je stvar vise strateske politike nego nemogucnosti npr. Nemacke da ga sama napravi, opet stvar istorijskog konteksta ali recimo da je ozbiljno ucestvovanje u razvoju takvog aviona analogno samostalnom razvoju 20ih.
Dakle hteo sam da naglasim kojom je brzinom Srbija hvatala prikljucak za ostatkom evrope, a pre svega da skrenem paznju na jedan deo istorije kog bi u nekom obimu trebalo da poznaje svako ko drzi do opsteg obrazovanja.

@relja
U sastav Kraljevine SHS jesu usle infrastrukturno naprednije teritorije ali i to su bile oblasti sa ruba AU monarhije tako da razlika u odnosu na Srbiju nije bila zbog njihovog napredka vec zbog iscrpljenosti Srbije. Mislim da je generalno postojao neki entuzijazam nezamisliv u danasnje vreme. Npr. Milutin Milankovic je bio ukljucen u samu gradnju fabrike, covek koji je vodio drustveni zivot na visokoj nozi, bio dobro placen, vratio se u Srbiju da zivi i radi (zanimljivo da je ovo presudilo da se bavi naucnom oblascu kojom se bavio a time i postizanje samog uspeha).
Ni to prosirenje nije bilo dovoljno, presudilo je to sto se formirala sama francuska kolonija u Kraljevu, to je mozda druga fascinantna stvar, trebalo je motivisati vrhunske strucnjake u avioindustriji da se sa porodicama presele u Kraljevo. Sam izbor aviona je verovtno bio ovakav, zvanico su brege 14 bile najbolji avioni 1. sv. rata, bili tada pod francuskim uticajem i verovarvno je zbog toga pao izbor na brege 19. Kasnije se stvorio sposoban kadar pa je i bilo nebitno da li su brege zaostale ili nisu, jednostavno bi pratili tehnoloski trend, nazalostr taj kadar je zbrisan u jednom zlocinu.
 
@ orion, je ne vidim ništa neobično u otvaranju fabrike, niti u izboru grada. Položaj je, po tadašnjim shvatanjima, bio povoljan za odbranu, putevi su i ovako bili potrebni, Čačak i Kraljevo su već imali vojne zavode...Izbor tipa aviona kojie se proizvodio si sam objasnio, francuski inženjeri i majstori su bili nepohodni za ono što danas zovemo "transfer know-how-a".

Danas sve to deluje neverovatno, ali hajde da gledamo objektivno: naše današnje okolnosti su nenormalne, država zapošljava samo u sopstvenoj administraciji i guši bilo kakvu slobodnu inicijativu za proizvodnju. A krajnje je normalno da država neguje vazduhoplovnu i namensku industriju za svoje potrebe i za izvoz, kao i da neguje svoje najbolje naučnike, profesore, inženjere (kojima, ruku na srce, i ne treba više od uslova za rad i za neki skroman život).
Samo što smo mi navikli da već četvrt veka svakodnevno doživljavamo nenormalne stvari.
 
CityJet_Boeing_737-300_JetPix.jpg

relja sta je ovo :?:
 
па морали су негде да лете авиони током смањеног обима саобраћаја. или када загусти за лову
 
Tankesen ,nisam znao ,da su mogli da ih iznajmljuju ,to poslije pada spoljnjeg zida sankcija
 
Bilo je toga i ranije , u stara vremena je prednjačio Aviogeneks
Rentiranje ima oba pravca u svakoj kompaniji :)
 
a3yqused.jpg



Spomenik u selu brajkovac, opština lazarevac

Послато са GT-N7100 уз помоћ Тапатока
 
dsc09072.jpg

dsc09074.jpg

dsc09075.jpg

dsc09076.jpg

dsc09077.jpg

dsc09078.jpg

dsc09079.jpg

dsc09080.jpg

dsc09081.jpg

dsc09082.jpg

dsc09083.jpg

dsc09084.jpg

dsc09085.jpg

dsc09087.jpg

dsc09088.jpg

dsc09089.jpg

dsc09090.jpg

dsc09091.jpg

dsc09092.jpg

dsc09093.jpg

dsc09094.jpg

dsc09095.jpg

dsc09096.jpg

dsc09098.jpg

dsc09099.jpg

dsc09100.jpg

dsc09101.jpg

dsc09102.jpg

dsc09103.jpg

dsc09104.jpg

sad dvije slike iz godisnjaka za 1936 auvio kluba kraljevine jugoslavije
dsc09106.jpg

dsc09107.jpg

sada clanak iz novaina o orlu
dsc09108.jpg

dsc09109.jpg

dsc09110.jpg
 
dsc09071.jpg

Inzinjer avio motora Stanislav Marijanovic ako se nevaram stoji ispred marsala
 
Na danasnji dan, 17. juna 1927. godine osnovano je prvo Srpsko društvo za civilni saobraćaj "Aeroput". Prva linija je otvorema 15. februara 1928, a let je obavljen na relaciji Beograd-Zagreb, avionom "Potez - 29" sa 5 putničkih sedišta i brzinom od 175 km/h.
10304343_1499481770265921_3851082832937565364_n.jpg
 
Vrh