На врх Авалског колоса крајем јануара
Употребну дозволу колос добија 22. децембра, али ће спектакуларно пресецање врпце бити организовано најраније крајем јануара 2010. године
Трокраки авалски колос биће свечано отворен после 22. јануара следеће године, сазнаје „Политика”. Употребна дозвола, коју ће торањ добити за седам дана, постаће до тада правоснажна што је после безмало три године градње последња карика која ће омогућити да овај симбол престонице поново угости посетиоце. За пресецање врпце „феникса” који су из пепела винули неимари предузећа „Ратко Митровић – Дедиње” планиран је велики спектакл на отвореном са падобранцима.
Без обзира што је досад неколико пута најављивано да ће горостас отворити врата до краја ове године јер су завршени грађевински радови, док не буду готове све контроле предвиђене законом, то се неће догодити, објашњава Александра Дамјановић-Петровић, помоћница министра животне средине и просторног планирања.
– Имали смо проблеме једино са громобранском инсталацијом, она је постављена и сада чекамо додатне сигурносне провере. Верујем да ће све бити у реду до 22. децембра, када ћу издати употребну дозволу. То је високоризичан објекат и опрез је неопходан у сваком сегменту посла јер је безбедност посетилаца на првом месту. Последња екипа комисије за противпожарну заштиту на Авали завршава посао – каже наша саговорница.
Торњем, чији је инвеститор Министарство животне средине и просторног планирања, дефинитивно ће руководити држава. На влади је да до краја месеца пресече да ли ће овај објекат висок готово 205 метара добити једног или више „шефова”.
– Размишљамо да ли да један државни орган буде задужен за техничку функцију торња, а други за туристичко-угоститељску. Оба предлога имају смисла, али је логичније да круна Авале буде под једном капом. Све садашње недоумице биће решене док торањ не добије употребну дозволу – истиче Србољуб Панић, помоћник директора Републичке дирекције за имовину.
Влада треба и да одлучи хоће ли ресторан изграђен на 120. метру отићи у руке приватника или ће њиме управљати нека државна институција. Панић подсећа да је најмања, али не и немогућа шанса да ресторан буде продат, већ је извесније да ће после расписивања конкурса у јануару он бити издат.
Иста судбина чека и простор величине чак 1.000 квадратних метара са два тоалета смештен у подножју торња, где ће се највероватније налазити садржаји који ће посету горостасу учинити још атрактивнијом.
– Идеја је да се подели на неколико локала и изда у закуп како би био економски исплатив али и у складу са основним функцијама торња. Зато је логично да се ту налази, на пример сувенирница да би ђаци који буду обилазили Авалу са ње понели и успомену. Коначну одлуку о томе шта ће бити смештено подно колоса, донеће влада – рекао је Панић.
-----------------------------------------------------------
Ветрови затварају торањ
Када зафијучу познати авалски ветрови или почне снежна мећава, посетиоци торња неће моћи да се попну на врх. Осцилације овог грађевинског горостаса који стоји на 500 метара надморске висине понекад могу да буду непријатне, па ће се гостима препоручивати да се чврсто држе подножја.
– Те осцилације нису опасне али могу да изазову осећај сличан морској болести. С обзиром на то да је видиковац полуотворен, нема вајде да се неко попне на 120. метар када дува ветар брзином од 150 километара на час. Чим брзина померања пређе границу угодности, специјални сензори ће се огласити. Торањ је способан да буде у функцији 365 дана у години, али сурово време то сигурно неће дозволити. Искуства у градњи показују да годишње и до 100 дана може да буде неповољно за пењање на врх колоса – објашњава Горан Миловановић, технички директор предузећа „Ратко Митровић”.