"To je već postojalo u praksi, kaže advokat Miloš Igić, pošto već skoro dve godine postoji i Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
„On je donet početkom 2020. kao leks specijalis i 90 odsto eksproprijacija se već sprovodi po tom zakonu.
„On predviđa mnogo kraće rokove", kaže Igić, iz advokatske kancelarije „Knežević, Čepić, Igić".
Ako se usvoje predložene izmene, vlasnik imovine imaće rok
od pet dana da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju.
Po prijemu izjašnjenja, nadležni organ odmah, a najkasnije
u roku od 15 dana, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti.
„Te izmene su gotovo kozmetičke, jer i danas ti postupci ne traju koliko, inače, traju postupci u Srbiji - dosta se brzo završavaju", dodaje Igić.
Šta su konkretne promene?
Najveći problem je, ocenjuje advokat, odredba koja se odnosi na isplaćivanje naknade za nelegalizovane objekte.
To bi mogla biti crvena zastavica na putu.
Ona predviđa da „vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta."
To je, kaže Igić, neustavno, jer
Ustav Srbije predviđa da pravo svojine nekome može biti oduzeto samo u javnom interesu i uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
„Ako objekat na tržištu, na primer, vredi 1000 evra po kvadratu, a vama je za izgradnju potrebno 600 evra, dosad je zakon regulisao da dobijete tih hiljadu.
„Sada imamo problem jer će se ljudima isplaćivati naknada niža od tržišne, ako se ove izmene usvoje", ističe on.
Napominje da nekad ljudi nisu ni u mogućnosti da ozakone nekretnine.
„Ako vi imate kuću koja nije legalizovana, to ne mora biti ni vaša krivica, jer onog trenutka kad je donet planski akt da će nešto negde graditi vi automatski ne možete da legalizujete taj objekat jer se nalazi na budućem putu ili rudniku", opisuje Igić."
U suštini se sve svodi samo na finansijski deo, kao što sam već spomenuo...odnosno da država malo više odreši kesu
