Bilo bi zanimljivo saznati koliko li je Bugarska dobila za autoput prema Turskoj, jer objektivno, na tom potezu nakon Plovdiva, njima nije bio potreban.
Nakon raskršća kod Zagore, na tom potezu je od 4 vozila, jedno domaće. Kod isključivo kamiona i više.
Na putu ka Zlatiboru dogodiće se, pored velikog broja mrtvih u narednom periodu (kao i u prethodnim) da će put doći u do granice kada će postati nefunkcionalan, kada će se na njemu više stajati nego kretati. Ni sada nismo daleko od toga u vršnim danima praznika, tokom letnje sezone. Počeće da ga izbegavaju prvo strani, a onda sve češće i domaći vozači. To će onda značiti i manje para od putarine na A2. Za sada se svima ap čini kao najlakši i najbrži put, ali kako bude rastao broj onih sa negativnim iskustvima čekanja i guranja u kolonama i po nekoliko sati, povećavaće se broj onih koji će tražiti alternative, ne samo putevima, nego i samom Zlatiboru.
Već sad strogo pratim stanje na putu do Požege i Čačka, i kad treba da odem do ta dva mesta, ili biram doba dana ili idem alternativnim - lošijim, sporijim (ali ispašće protočnijim) putevima koji troše više goriva...
Ovo zapadno ćoše Srbije nije trenutnim, odlazećim, vlastima nikad bilo bitno. Nije rezervoar glasova, pa shodno tome ništa i ne dobija, osim obećanja. Da pola ljudi direktno ili indirektno, nije povezano sa Zlatiborom, ovde bi se prosilo za hleb.
I kad se završi do Požege (samo će se zvati DO POŽEGE) fokus gužvi će se samo pomeriti na drugi put, na kome će nastajati i veći kolapsi nego sada.