Povodom
Zbog čije odluke će autoput Beograd-Južni Jadran koštati Srbiju 200 miliona evra skuplje
Budućnost na klizavom terenu
Odluka Republičke revizione komisije da trasu auto-puta Beograd-Južni Jadran gradi levom obalom Save, izazvala je burne proteste građana. Strogo kontrolisani mediji skoro da nisu obratili pažnju na ovaj događaj, a reč je o projektu od strateške važnosti za Srbiju. Tabloid je dobio je pismo građanskog aktiviste, dr Slavice Dacić, u kome je detaljno obrazložila razloge protesta i upozorila na opasnost da će ovakva trasa auto-puta doneti na stotine miliona evra gubitaka, uništavanje poljoprivrednog zemljišta i druge, još nesagledive posledice. Redakcija objavljuje njeno pismo uz neznatna skraćenja.
Dr Slavica Dacić
Vlada Republike Srbije ali i sva sredstva informisanja, ostala su potpuno nezainteresovana na proteste građana Umke kod Beograda i na ono i šta su tražili od najviših državnih institucija, a tiče se projekta koji je od najvišeg nacionalnog interesa. Naime, razlog za šest dosadašnjih protesta je jedna Odluka Republičke revizione komisije da se trasa autoputa Beograd - Južni Jadran, na administrativnom području Beograd , na relaciji Beograd -Obrenovac, gradi levom (sremskom stranom ) obalom Save, umesto ranije prihvaćene opcije desne obale Save (preko Umke).
Zahtev građana Umke bio je i ostao, da se preispita Odluka Republičke revizione komisije u smislu poštovanja Zakona koji ovu oblast regulišu i društvene opravdanosti izabranog Planskog rešenja, ponovo otvori javna stručna diskusija i donese Odluka koja je u interesu naroda i države, kao i da organi odlučivanja posete Umku i na licu mesta se upoznaju sa posledicama višedecenijskog nemara, vezanog za nerešavanje problema klizišta Umka-Duboko, koje je veliki bezbednosni problem kako za Umku, tako i za čitavu zapadnu Srbiju i Srem.Takođe je više puta tražen prijem kod Prvog potpredsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vlada RS nije odgovorila na poslate zahteve , niti su predstavnici Vlade RS posetili Umku da bi se upoznali sa razlogom protesta i problemima koji su navedeni u zahtevima,niti je gospodin Vučić našao vreme da primi predstavnike građana Umke. Moja obaveza, kao jednog od organizatora navedenih protesta je da građanima Srbije kažem istinu koja nije vezana za jedan hrast, jedno dete, jedan propali gigant, već da upozorim čitavu Srbiju na posledice Odluke republičke revizione komisije, koja će finansijski dotući Srbiju uz ostavljanje nerešenog bezbednosnog problema klizišta Umka-Duboko, nekom dalekom budućem vremenu. Naravno, ukoliko bude bilo budućnosti.
Da je to tako potvrđuju i zvanični dopisi Srpskog društva za puteve „Via Vita„ upućeni najodgovornijim državnim funkcionerima u kojima se kaže: "...ulaganje u varijantu Surčin - Obrenovac, umesto u varijantu Ostružnica-Obrenovac, predstavljalo bi ekonomski zločin za Srbiju..." Postoje brojna i ranija zvanična obraćanja ovog Udruženja, kao i Udruženja građevinskih inženjera Srbije, Inženjerske akademije Srbije svim relevantnim organima odlučivanja u Srbiji po pitanju opravdanosti izbora planskog rešenja za izgradnju autoputa na relaciji Beograd-Obrenovac. Zajednički imenitelj svih zvaničnih obraćanja ovih institucija je da je varijanta desne obale Save jedina varijanta, koja bi bila stručno, tehno- ekonomski i društveno opravdana.
Kako je onda moguće da Republička reviziona komisija donese Odluku koja glasi da je varijanta leve obale Save na osnovu višekriterijumskog vrednovanja dominantno povoljnija?To je pitanje kojim će se svakako morati pozabaviti nadležni organi države, ako zaista stoje na platformi odgovorne ekonomske i bezbednosne politike. Onaj ko je potpisao Odluku da se izabere Plansko rešenje varijante leve obale Save( a zna mu se i ime i prezime) morao je da zna sledeće: da je u tom slučaju potrebno izgraditi most od oko 1580 m koji će koštati najmanje 100 miliona evra državu Srbiju, da je potrebno oko 2 miliona metara kubnih zemlje za nasip na sremskoj strani(verovatno o tome, sada neko naknadno razmišlja), da će oko 180 ha plodnog zemljišta, najboljih oranica biti trajno zauzeto i kontaminirano(pošto nema ko da se bavi proizvodnjom zdrave hrane, pa šta će nam i plodne oranice), da je potrebno obezbediti zaštitu vodo-izvorišta sa kojih se snabdeva Beograd i Obrenovac(izuzetno skupa investicija), da najveći saobraćajni tranzit ne ide sa leve nego sa desne strane i da će i u slučaju izgradnje autoputa sa sremske strane, opet ići desnom stranom (kraće, brže i ne plaća se putarina).
U ovako osiromašenoj zemlji zbog 30-40 miliona evra pribeći će se merama štednje i smanjenja penzija i plata na jednoj strani, a na drugoj strani dozvoliće se još jedna ekonomska „egzekucija" koja će ovaj narod koštati na stotine i stotine miliona eura. Priča će svakako biti slična dobro poznatoj priči o mostu na Adi i ceni koštanja, ako ne i gora. Do ovakvih podataka došla sam uvidom u zvanična pisana mišljenja i dokumenta koja su po pitanju izbora trase autoputa Beograd - Obrenovac dala napred pomenuta udruženja, Inženjerska akademija Srbije, uvidom u Stav Instituta za puteve po pitanju projekta varijante desne obale Save, uvidom u geotehničke aspekte varijantnih rešenja autoputa E-763 na administrativnom području Beograda. Poruka naručiocu izrade studijsko projektne dokumentacije od strane Instituta za puteve je da „svako donošenje odluka o gradnji autoputa na ovom potezu bez izrade nedostajućih studija za varijantu desne obale Save biće ishitreno i doneto bez dokazane i obrazložene stručne i druge opravdanosti..." (misli se na Saobraćajnu studiju i Studiju opravdanosti). Ukupni izdaci za izgradnju autoputa na relaciji Surčin -Obrenovac (leva obala Save) koji je za 9,5 km duži, umesto autoputa Ostružnica- Obrenovac (desna obala Save) biće za oko 200 milion evra veći.
Pored navedenih većih direktnih izdataka, izdaci u tridesetogodišnjem periodu eksploatacije autoputa Surčin - Obrenovac biće za 300 miliona evra (i preko 50 miliona evra samo po osnovu vremena putovanja putnika u istom periodu). Takođe, preko 10 miliona evra trškovi če biti uvećani po osnovu održavanja autoputa i dela postojeće putne mreže, oko 15. miliona evra po osnovu troškova saobraćajnih nezgoda na delu postojeće putne mreže biće uništeno preko 120 hektara poljoprivredne zemlje.
Ekonomska realnost izbora Planske varijante autoputa Surčin - Obrenovac je i ta da se ostavlja nerešeno klizište Umka - Duboko koje se radi informisanja javnosti već polako urušava u Savu i pitanje trenutka je kada će milioni i milioni zemlje pregraditi korito reke Save i izazvati katastrofu nesagledivih razmera. Troškovi sanacije klizišta iznose do 80 miliona evra. Preko 500 objekata će se na potezu klizišta urušiti, a samim tim ostaje humanitarni i ekonomski problem porodica koji žive na klizištu, koje imaju građevinske dozvole. Njihove kuće nestaju svakog dana tako da su prepušteni na milost i nemilost kako organima lokalne samouprave , tako gradu Beogradu i što je ironija niko nema odgovor kako da se reši egzistencijalno pitanje ovih ljudi.
Dalje, ne rešava se plovidbenost reke Save koja mora biti sa skladu standardom EU, ostaje put M19 i M 22 u nebezbednom stanju, pri čemu su ogromna budžetska sredstva potrošena i dalje se troše za tzv. sanaciju puta na ovom potezu, što u suštini predstavlja obično pranje novca i sredstava. Ostavlja se i nerešeno pitanje kanalizacije i kanala ovog prigradskog naselja koje bez rešavanja problema klizišta ne može rešiti pitanje kanalizacije (a živimo nadomak Beograda u 21. veku). Da ironija bude veća ova država je mnogim građanima Umke dala rešenja o iseljenju, a nekima dala rok i da sruše svoje kuće. Ono što im nije dala to je kuda sa porodicama i do kada. Zato poruke koje je uputio Predsednik opštine Obrenovac gospodin Čučković još više vređaju građane Umke, jer ne samo da je izostala solidarnost i razumevanje za probleme koji nisu samo problemi građana Umke (zaboravljen je Barič, Mala Moštanica, Mislođin koji imaju isti problem, tako da je pitanje čije interese gospodin Čučković zastupa) nego je upućen zahtev da se s protestima prekine jer građani Obrenovca i okoline ne mogu da stignu na posao, fakultete, škole...
Običnim građanima Obrenovca i okoline koji su bili izloženi čekanju izvinjavam se ukoliko su bilo čim bili „izmaltretirani"sa porukom da pitaju svog Predsednika opštine šta je interes njihove lokalne samouprave po pitanju izbora trase autoputa Beograd- Obrenovac i da se suoče sa svim napred navedenim posledicama Odluke Republičke revizione komisije, koja će u podjednako biti pogubna za Obrenovac, kao i po Umku. Ukoliko se čitava priča pojednostavi, Plansko rešenje autoputa Ostružnica - Obrenovac ne samo da je jeftinije, isplatljivije, već rešava pitanje opstanka ne samo Umke već i Zapadne Srbije, a na drugoj strani imamo skuplje i manje isplativo rešenje, sa ostavljanjem svih nerešenih pitanja za neka buduća vremena, novim ekonomskim nametom i sa katastrofalnim posledicama.
Republička reviziona komisija je dala svoju ocenu.Ta ista komisija je 2008. godine dala pozitivnu ocenu varijante desne obale (Ostružnica- Obrenovac). Ta varijanta je bila sastavni deo koncesionog ugovora Horgoš - Požega. Šta i ko je uticao da se ta odluka promeni- to je zadatak kako za relevantne istražne organe tako i za sredstva informisanja. Odluka je na Vladi RS. Pošto nada poslednja umire želim da verujem da je stav Vlade da odgovorno i pravedno donosi odluke koje će biti u interesu naroda koga zastupa.
Ministar Velimir Ilić je na sastanku po ovom pitanju, rekao da je varijanta preko Srema „zakucana" i da se po tom pitanju ništa ne može sada uraditi! Rekao je da se i njegovi Čačani pitaju kako će da ulaze u Beograd i da se Lazarevac prvi pobunio zbog ovakve odluke. Dao je čak obećanje o raspisivanju tendera za sanaciju klizišta, 45 dana iza koncesije za autoput. Prošlo je i 45 dana, prošao je i rok za koncesiju, ostaje pitanje ko „zakucava"odluke ovakvog strateškog značaja , a da vojsku nije pitao, čak ni za mišljenje, kao i poruka svima da ništa nije" zakucano".
. Salu na stranu, bice raspad, niti mogu da sire Obrenovacki, niti ce se baviti ibarskom vise ikad...
