Šta je novo?
Od:
Filteri

Autoput Horgoš-Požega ... koncesija

Sumnjam u tu cifru zestoko, doznake ne mozes da racunas u investicije (kao sto ih mrkonjic ocigledno racuna), a i sa njima se tesko moze prebaciti ta cifra od 55 milijardi.
 
Oko € 10 milijardi je uslo preko FDI. Mislim da je Mrka u svom cuvenom afektu malo nabiflao cifru.
 
On je rekao ušlo je, a ne investirano je. Cifra je itekako tačna.
 
Pa sumnjam da je tacna, ali sta mi kao drustvo imamo kapitalno od tih doznaka i jos nekih drugih nacina pribavljanja sredstava iz inostranstvastva. Realno treba da se govori samo o parama koje su dobijene: privatizacijom, ino kreditima, greenfield investicijama, brownfield investicijama, strateskim partnerstvima i to bi bilo to (mislim). Kada se te stavke saberu, nema sanse da smo prebacili tih famoznih 55 milijardi.
 
Ja sam samo tumačio ono što je on rekao, a to je u principu tačno, a naravno da se slažem da je on to nerealno prikazao kao investicije. Onako iz glave mislim da je računica sledeća:

Strane direktne investicije: 10-12 (privatizacija, greenfield i slično)
Krediti: 20-40 (ovo je skroz napamet, zaduživanje banaka, privrede, države, javnog sektora....)
Donacije: 2 (na primer)
Doznake: 15-20 (ovo niko ne zna tačno ali se procenjuje na nekoliko milijardi godišnje)

Njegova računica je verovatno bila u fazonu, u zemlju je na ovaj ili onaj način ušlo tolko para, a moglo je da se iskoristi na puteve. I u pravu je.

Na primer ova količina doznaka je najviše odlazila na krpljenje i podsticanje uvoza robe široke potrošnje. Na taj način je maloprodaja i trgovina u Srbiji rasla po 20% godišnje, a proizvodnja 2,3%. Da je bilo pameti u privlačenje ozbiljnih para iz rasejanja investiralo bi se u pametnije stvari. Ovako......
 
Koncesionar za izgradnju "Horgoš-Požega" raskinuo ugovor
16:35 BEOGRAD, 16. decembra - Koncesionar za autoput Horgoš-Požega, "Sever Jug Autoput" raskinuo je danas ugovor o izgradnji auto-puta, saopšteno je danas iz tog konzorcijuma. Koncesionar, zajedničko preduzeće Vlade i austrijske firme "Alpina por", je predložio formalnu medijaciju, odnosno da se započne proces posredovanja koji će trajati 60 dana.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.rs
 
BEOGRAD, 16. decembra 2008. (Beta) - Koncesionar za izgradnju autoputa Horgoss-Pozzega Sever-Jug autoput objavio je danas da je raskinuo ugovor za izgradnju tog autoputa.

U saopsstenju se navodi da je koncesionar odluccio da pokrene medijaciju odnosno postupak za ressavanje sporova sa Vladom Srbije,
possto, kako se navodi, Vlada Srbije nije predlozzila "adekvatno ressenje za obe strane".

"Ukoliko se proces medijacije koji traje 60 dana ne bude uspessno okonccao, ugovor che biti preispitan u skladu sa arbitrazznim
pravilima Medjunarodne privredne komore (ICC) u Parizu poccetkom 2009. godine", dodaje se u saopsstenju. Preduzeche za koncesiju Sever-Jug Autoput osnovali su koncesionari Alpina i Por. "Cilj je da se sporazumno razresse pitanja koja proisticcu iz odluke Vlade Srbije da preispita uslove ugovora o koncesiji za autoput Horgoss-Pozzega donete prosslog leta", navodi se u saopsstenju. U saopsstenju se navodi da je Nacionalni savet za infrastrukturu Srbije u julu 2008. godine "doneo odluku da se ne realizuje projekat
izgradnje autoputa" i da koncesionari od tada vode neformalne pregovore sa Vladom Srbije.

Nacionalni savet za infrastrukturu je 15. jula odbacio zahtev koncesionara da drzzava Srbija da dodatne garancije veche od 200
miliona evra za frekvenciju saobrachaja, da se rok za izgradnju autoputa produzzi za ccetiri godine i da se koncesija produzzi sa 25
na 30 godina. "Savet je zakljucio da ti zahtevi bitno menjaju osnovni ugovor, ccime se susstinski trossak prenosi sa koncesionara na drzzavu Srbiju. Zakljucceno je da ti dodatni zahtevi nisu u interesu nasse zemlje i gradjana i da nema osnova da taj ugovor stupi na snagu", navedeno je u saopsstenju Saveta.

Koncesionari su u saopsstenju o raskidu ugovora naveli da im Vlada Srbije nije dala jasnu odluku o predlozima koje su dostavljali za
sporazumni raskid koncesije i da se zato ccini da je "formalan pravni raskid ugovora jedina opcija". "Smatramo da smo pravedno izraccunali trosskove povezane sa odlukom vlade da ne posstuje sve uslove ugovora. Vlada je do danas pokazala nespremnost da prihvati alternativne predloge", navodi se u saopsstenju koncesionara. U saopsstenju se isticce da se koncesionari nadaju da che sa Vladom Srbije postichi sporazum i da che se izbechi arbitrazza koja je, kako se navodi, skupa i oduzima puno vremena. "Uprkos formalnom pravnom postupku, uvereni smo da joss postoji moguchnost da se taj spor sporazumno ressi u korist korisnika puteva u Srbiji i ostvari napredak u saradnji sa vladom u istinskom duhu partnerstva i saradnje", naveli su koncesionari.

Predstavnica Alpine Helena Alute izjavila je u decembru da koncesionari trazze od Vlade Srbije da im nadoknadi 12,9 miliona evra
i dodala da su to realni trosskovi koji su proizassli iz potpisanog ugovora. Vlada Srbije nije nudila koncesionarima naknade, vech je, prema navodima medija, ponudila da im vrati 10 miliona evra bankarske garancije i da za 2,5 miliona evra otkupi dokumentaciju za izgradnju autoputa koju su koncesionari napravili.

Ministar zzivotne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulich izjavio je 28. oktobra da che ukoliko istekne koncesioni ugovor 31.
decembra, a sporazum ne bude postignut, ugovor o koncesiji automatski biti raskinut i da che Srbija uzeti 10 miliona evra bankarske
garancije koju su polozzili koncesionari. "Ako ne dodje do sporazumnog raskida koncesije, verovatno se neche mochi izbechi medjunarodna arbitrazza i neizvesno je kako bi u tom sporu prossla Srbija", istakao je Dulich i dodao da je za obe strane najbolje ressenje sporazumni raskid ugovora.

Koncesionari su u danassnjem saopsstenju istakli da ugovor ne daje samo prava vech i obaveze i da u jednoj od klauzula "uvodi obavezu pregovaranja u dobroj nameri radi realizacije dogovorenog projekta, ukljuccujuchi uzimanje u obzir ozbiljne globalne ekonomske situacije koja je dovela do potrebe za ponovnim pregovorima".
 
Koncesionar zatražio obeštećenje
Beograd -- "Alpina" i "Por” zahtevaju međunarodnu arbitražu u Parizu protiv Vlade Srbije i traže 71 milion evra odšetete zbog koncesije za izgradnju autoputa.

Kompanija “Sever-Jug autoput” koju su osnovale austrijske "Alpina" i "Por", objavila je danas da je pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu podnela zahtev za arbitražu protiv Vlade Srbije, u vezi sa izgradnjom autoputa Horgoš-Požega, u kome traži obeštećenje od 71 milion evra.

"Konzorcijum je povukao ovaj potez sa žaljenjem, ali ga vidi kao neizbežan, pošto je pristup za koji se koncesionar oduvek zalagao bio da se nađe fer i adekvatno rešenje", navedeno je u saopštenju.

Zahtev je zasnovan na troškovima preliminarno procenjenim na najmanje 71 milion evra i sastoji se iz dva osnovna dela: kompenzacije za pripremne radove, koji su već sprovedeni sa dobrom voljom, i gubitak profita, navedeno je u saopštenju.

Pokretanje procesa arbitraže ne bi trebalo da se sagledava u suprotnosti sa spremnošću koncesionara da doprinese razvoju infrastrukture u Srbiji, koja je uvek bila u skladu sa najvišim svetskim građevinskim i poslovnim standardima, naveo je u saopštenju.

Koncesionar takođe navodi da vidi Srbiju kao jedno od najznačajnijih tržišta u jugoistočnoj Evropi i spreman je da da doprinos daljem unapređenju infrastrukture Srbije.

Koncesionar za autoput Horgoš-Požega, austrijske firme "Alpina" i "Por" 16. decembra prošle godine jednostrano je raskinuo ugovor o koncesiji. Predložena je i formalna medijacija, odnosno započinjanje procesa posredovanja i dogovoranja, podseća se u saopštenju.

Kako je navedeno u saopštenju , "tokom leta 2008, postalo je očigledno da nema spremnosti srpske vlade da se dođe do rešenja, pa se koncesionar fokusirao na pregovore i pokušao da osigura najbolji ishod".

Pre nego što je pristupio arbitraži, konzorcijum je započeo medijaciju u decembru 2008, i ti "pregovori su vodili konzorcijum i Vladu do nekoliko razgovora, a poslednji su održani krajem februara", navedeno je u saopštenju.

Od februara, koncesionar nije primio nijedan pisani odgovor, zahtev ili komentar od Vlade Srbije, povodom nekoliko predloga koje je "Sever-Jug Autoput" podneo, navodi se.

"Jedina aktivnost koju je Vlada Srbije preuzela je bio pokušaj da se povuku sredstva bankarske garancije vredne 10 miliona evra, bez bilo kakvog objašnjenja. Sud u Beču odbio je pokušaj povlačenja sredstava", kaže se u saopštenju.

"Kako je garancija izdata i pregovarana u Beču, sud u Beču je nadležan za pregovore o garanciji. Srpska vlada je sad dovela koncesionara u neželjeni položaj, da započne arbitražu po pravilima Međunarodne trgovinske komore", piše u saopštenju.

"Sada je na arbitrima da odluče o ovom pitanju i ustanove na koji način će se proces arbitraže odvijati u Parizu", zaključio je koncesionar.

Bez zvanične reakcije Vlade

Iz Vlade Srbije za sada nije bilo reakcija na ovu vest, a stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za B92 da Vlada ima šansu da dobije spor ako se za njega dobro pripremi.
Kovačević je ocenio da bi zahtev koncesionara za izgradnju autoputa Horgoš-Požega za međunarodnom arbitražom trebalo da bude odbijen jer Ugovor o koncesiji nije ni stupio na snagu.

"Ako smo dobro obavešteni i ako je ugovor o koncesiji koji je vlada objavila važeći, onda mislim da će biti odbijen zahtev za arbitražom jer u tom ugovoru piše da kada se ne daju garancije koje su bile potrebne, smatra se da ugovor nije ni stupio na snagu", rekao je Kovačević.

"Može se dogoditi da ima nešto što mi ne znamo, ali ako je ugovor koji je vlada objavila važeći, onda nemaju izgleda da dobiju na arbitraži", naveo je on.

"Ako se, naravno, dogodilo da je menjan taj ugovor, a nije objavljeno kako je menjan i ako je došlo do nečeg drugog, onda presuda može biti drugačija", kazao je Kovačević.

Komentarišući visinu zahteva za obeštećenjem od 71 milion evra, on je ukazao da se "obično kod sudova i arbitraže stvara psihološki pritisak uvećavanjem zahteva".
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=05&dd=04&nav_category=9&nav_id=358867
 
Kako stvari stoje, uskoro ce vlada da otvori humanitarni fond gde cemo uplacivati dobrodtovrne priloge za otplatu raznih odsteta i propalih poslova :bash: A sta ce biti sa Veljom? Verovatno ce da se posveti unuku Marku...
 
Људи једно мало питањце.
Јел има негде да се нађе тачна маршута куд ће овај ауто-пут да прође, планови или слике или написано а не само Остружница-Пожега. Интересује ме дал ће прећи преко мог плаца или неће. Дал ће бити неке парице или не. Ако тражим од ове државе паре ал ћу се обога(Љ)тим до мојега. :grand: ово сам ја кад заврше ауто-пут и мени исплате за 2 хектара. Ајд живели и ако не испалте :vops:
 
Картограф, свака част за твој труд и прављење карте ал ме интересује део до обреновца неколико питања:
1. како си замислио део од фабрике Зеленгоре на Умци.
2. Сам пролазак кроз Умку.
3. Клизижте на Дубокој.
4. Барич део око Прве Искре.
5. Прелаз преко обреновачког пута код села Мислођин
6. Мост на Колубари код Обреновца.
то је само део питања у вези овог дела пута. Тај пут добро познајем јер ми је тазбина тамо па сам добро упознат са стањем на лицу места. Ја сам имао предлог да се код Ресторана Лав између Остружнице и Умке пређе на другу обалу Саве па да се поново врати код села Мислођин. По мом мишљењу јефтиније је саградити два моста преко Саве него само санирати клизиште јет оно је покретно. Што кажу на Умци кад продају кућу ,, ПРОДАЈЕМ КУЋУ МАЛО ПРЕШЛА,,
 
dragan44":324nynpf je napisao(la):
Картограф, свака част за твој труд и прављење карте ал ме интересује део до обреновца неколико питања:
1. како си замислио део од фабрике Зеленгоре на Умци.
2. Сам пролазак кроз Умку.
3. Клизижте на Дубокој.
4. Барич део око Прве Искре.
5. Прелаз преко обреновачког пута код села Мислођин
6. Мост на Колубари код Обреновца.
то је само део питања у вези овог дела пута. Тај пут добро познајем јер ми је тазбина тамо па сам добро упознат са стањем на лицу места. Ја сам имао предлог да се код Ресторана Лав између Остружнице и Умке пређе на другу обалу Саве па да се поново врати код села Мислођин. По мом мишљењу јефтиније је саградити два моста преко Саве него само санирати клизиште јет оно је покретно. Што кажу на Умци кад продају кућу ,, ПРОДАЈЕМ КУЋУ МАЛО ПРЕШЛА,,
Kliknite za proširenje...
Ja sam samo nacrtao mapu po planu i projektu Alpine (mapa + tekst projekta). Za sve ostalo ces morati njih da pitas.
 
Nece biti petlje u trbusanima,ja do sada mislih da ce biti.Naseldnik sam nekog malog placa od 5ara u tom mestu(to je kod Cacka).Autoput ce prolaziti tuda pa me zanima sta mislite,da li ce povecati cenu placa bar malo jer ovako je smesna toliko mizerna da ni ne vredi prodavati.
 
Џаба све то, некоме је очиледно интерес да се аутопут претера на леву обалу. :rolleyes:
 
Da,i plus ce nepotreban most da prave,zeznu vodoizvoriste i hektare oranica i da ostave klizista...
 
Saniranje klizista je ogromna cifra - to je verovatno jedini faktor koji trenutno odlucuje. Zbog toga se i krece sa realizacijom gradnje od "sredine", tj. od Lajkovca. Nastavice se do Obrenovca, a deo do Beograda ce verovatno sacekati ili bolju finansijsku situaciju ili sta ja znam sta...
 
Па ако сам добро схватио, чак и са санирањем клизишта то је јефтиније него мост и инфраструктура на супротној обали. Да не понављам ово што је Вучко рекао. Плус, до Умке већ постоји пут.
 
Pokazace konacno resenje. Put do Umke postoji, ali je adaptacija komplikovana jer su ljudi gradili mal te ne na bankinama.
U svakom slucaju, bice interesantan rasplet.
 
Nadam se da ce praviti preko Umke pa nek ruse ljudima ko im je kriv sto su gradili nelegalno.Da li je zbog klizista ibarska magistrala na nekim mestima prakticno skroz uz savu?
 
Мислим да је у неком ширем документу стајало да је траса преко Умке скупља свега пар процената, али да су ефекти (као што и у овом сажетку пише) неупоредиво већи. Што би се рекло - две муве једним ударцем: и 10 километара краћи пут и санација једног од највећих клизишта у Србији. Е, сад, ако је неко од буџа власник пар стотина хектара сремске равнице, па би волео да их великодушно уступи држави за пар милиона еврића...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh