Šta je novo?
Od:
Filteri

Autoput Horgoš-Požega ... koncesija

HEKTAR NA TRASI AUTOPUTA BEOGRAD-POŽEGA 5.000 EVRA
Ub - Vlasnici zemljišta na trasi budućeg autoputa Beograd-Požega dobijaće 5.000 evra po hektaru, kažu u opštinskoj upravi Uba i dodaju da će ta cena važiti za deonicu autoputa Horgoš-Požega, od petlje Ostružnica, kod Beograda, do Požege u ukupnoj dužini od 148 kilometara. "Vlasnici nezadovoljni ponuđenom cenom moći će da pokrenu sudski spor, ali neće moći da spreče početak radova i planiranu dinamiku gradnje", rečeno je Beti. Širina eksproprisanog pojasa, u prvoj fazi, iznosi 50 metara namenjenih samom autoputu, što znači da bi se dodatnom eksproprijacijom morala obzbeđivati podloga za infrastrukturu poput optičkih telefonskih kablova, eventualnih elektroenergetskih kablova i budućeg gasovoda za šest opština Kolubarskog okruga. Dobri poznavaoci prilika u tom kraju tvrde, međutim, da se cena hektara poljoprivrednog zemljišta u opštinama Kolubarskog okruga kreće između 5.000 i 15.000 evra izuzimajući delove u blizini ugljenokopa Tamnava u lajkovačkoj i ubskoj opštini.
Na pisarnici ubske opštine juče je zavedeno prvih 320 od ukupno 649 predmeta vezanih za eksproprijaciju, koji su stigli iz Ministarstva za infrastrukturu Srbije. Poslove eksproprijacije vodiće posebno preduzeće Vlade Srbije "Sever-jug", a operativni deo na terenu moraće da odrade lokalne opštinske uprave i njihove urbanističke službe, koje će iz Beograda dobijati direktna zaduženja. Načelnica Opštinske uprave Ub Zorica Markoš kaže da ne zna kolika će biti ukupna eksproprisana površina na području te opštine, ni koliko je duga trasa budućeg autoputa kroz Tamnavu.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
Eksproprijacija će koštati 40 mil.€
Beograd -- Eksproprijacija zemljišta za deonicu autoputa od Beograda do Požege bi trebalo da košta do 40 miliona evra.

Državni sekretar za infrastruktru Srbije Mihailo Marković, koji je predstavnik Vlade Srbije u ugovoru o koncesiji za autoput Horgoš-Požega, nije mogao da precizira kolika će biti naknada po oduzetom hektaru pošto će zavisiti i od zasada ili objekata koji su na zemljištu.

Vlada Srbije, kao koncedent, dužna je da do marta završi eksproprijaciju zemljišta na kojem je planirana gradnja u 2008. godini.

"Do sada su uručena 2.282 predloga rešenja za eksproprijaciju, odnosno naknade za oduzeto zemljište potrebno za izgradnju autoputa, kojim su obuhvaćena 363 hektara u 20 katastarskih opština", kazao je on.

Marković je naveo da je predviđena širina autoputa uz prateću infrastrukturu 70 metara, a da je deonica od Beograda do Požege duga 145 kilometara.

Pre početka radova na deonici od Beograda do Požege predvidjeno je da koncesionar dokaže da je obezbedio novac za koncesiju i preuzme izgrađene deonice autoputa u Vojvodini.

Rok za to je 31. mart 2008. godine, naveo je Marković i dodao da je planom predviđeno da se u prve dve godine u putpunosti završi pun profil autoputa Horgoš-Novi Sad (108 kilometara leve trake) i 52 kilometra autoputa od Ostružnice do Lajkovca.

Vlada Srbije potpisala je u martu sa firmama FCC iz Španije i Alpina iz Austrije ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. U međuvremenu FCC je ustupio svoj udeo od 50 odsto autstrijskom PORR-u, ali je ostao u poslu kao vlasnik 80 odsto kapitala Alpine.

Ugovor o koncesiji je prema procenama kompanije Alpine u Srbiji vredan oko 1,7 milijardi evra, od čega je 900 miliona vrednost izgradnje autoputa.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=12&dd=17&nav_id=276820
 
Autoput Horgoš - Požega - najveći infrastrukturni projekat u 2007.

Slepo crevo ili nova šansa Srbije
Zapadna Srbija dobila je 30. marta 2007. nadu da se neće više satima "klackati" Ibarskom magistralom na putu ka glavnom gradu. Tog dana, u Vladi Srbije potpisan je najveći infrastrukturni projekat godine - izgradnja autoputa od Horgoša do Požege. Ugovorom je predviđeno da do 2012. austrijske firme Alpine majreder i Por izgrade drugu traku postojećeg puta od Novog Sada u dužini od 106,9 kilometara i potpuno novi put od Beograda do Požege, dug 148 kilometara. Tako će čuvena Ibarska, koja svakog dana do očaja dovodi beskrajni karavan automobila i kamiona, dobiti mlađeg brata, brata koji bi ovom kraju mogao da pruži novi podsticaj za razvoj i koji bi dao tri izlaza Srbiji ka svetu - drumom preko Horgoša, morem preko Jadrana i vazduhom preko beogradskog aerodroma.


Razlike u platama

Razlike u platama stanovnika duž autoputa su značajne. Dok je u opštini Surčin u trećem kvartalu ove godine prosečna neto plata iznosila 43.253 dinara, dotle je u Srbobranu u istom periodu prosečna neto plata vredela 18.896 dinara. Najbolje na trasi zarađuju stanovnici beogradskih opština. Surčinci su prvi po prosečnoj plati u zemlji, a tu su i stanovnici Zemuna gde je prosečna plata od 35.121 dinar deseta po veličini u Srbiji. Kada je reč o vojvođanskim opštinama na trasi autoputa najbolja prosečna plata je u Novom Sadu (32.750 dinara) koja je 18. po visini u Srbiji. Sledi Kanjiža sa 19. pozicijom, dok su plate u Staroj Pazovi, Subotici, Inđiji i Vrbasu po visini od 33. do 42. mesta (26.000 - 28.000 dinara). Nešto lošije prosečne plate su u Malom Iđošu (na poziciji 100) i Bačkoj Topoli gde je prosečna plata od 21.253 dinara na 115. mestu u državi. Kada je reč o opštinama južno od Beograda, prednjači Lajkovac sa prosečnom platom na devetoj poziciji u Srbiji (35.339 dinara). Međutim, ostale opštine na trasi autoputa poprilično zaostaju, pa je tako prva sledeća najviša prosečna plata ona u Čačku gde je isplaćeno u proseku 23.499 dinara (78. pozicija) dok najslabije stoje Ub i Lučani (oko 22.000 dinara).


Trasa autoputa dugog 323 kilometra prolaziće kroz najmanje 21 opštinu u kojima, prema poslednjem popisu iz 2002. godine, živi 1.452.654 stanovnika, odnosno petina građana Srbije. Prema podacima Agencije za privredne registre u tim opštinama posluje 24.884 preduzeća (četvrtina svih srpskih preduzeća) i 57.097 preduzetnika (27,3 odsto). Prema poslednjem popisu, 998.885 stanovnika u opštinama duž puta radno je sposobno, ali podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je u 2005. u proseku bilo zaposleno 429.649 građana, ili manje od polovine, što se za dve godine sigurno nije bitnije popravilo. Takođe, od ukupnog broja registrovanih preduzeća trenutno je aktivno 23.278, a kada je reč o preduzetnicima - njih 45.290.


Plan izgradnje

U Vojvodini autoput će proći trasom postojeće deonice puta E-75 kroz opštine Kanjiža, Subotica, Bačka Topola, Mali Iđoš, Srbobran, Vrbas, Temerin, Novi Sad, Inđija i Stara Pazova. Na prolasku kroz Beograd protezaće se preko opština Zemun, Surčin, Čukarica i Obrenovac, a južno od Beograda povezaće opštine Ub, Lajkovac, Ljig, Gornji Milanovac, Čačak, Lučani i Požega. Očekuje se da deonica do Lajkovca bude gotova do sredine 2011. godine, a do Takova do kraja 2011. godine. Deo puta do Trbušana bio bi završen do kraja 2012, dok bi do Požege put stigao tek krajem 2014. godine. Najjeftiniji za gradnju biće deo kroz Vojvodinu, s obzirom na to da kilometar puta preko ravnog terena košta od 1,5 do tri miliona evra. S druge strane, zbog brdovitog terena kilometar puta u zapadnoj Srbiji dostizaće cenu i do 12 miliona evra, a biće potrebna gradnja i niza mostova i tunela.


Resorni ministar više puta naveo je da će čak 28 delatnosti biti uposleno na izgradnji autoputa. Ruke trljaju domaće građevinske firme i nekoliko stotina radnika koji će biti direktno angažovani na izgradnji, ali i svi oni koji se posredno nađu u ovom poslu. U austrijskoj Alpini procenjuju da će izgradnja nedostajućih deonica puta koštati oko 900 miliona evra, a kompletan posao čak 1,7 milijardi evra i da će im se isplatiti tek pred kraj koncesionog perioda od 25 godina. Čudno zvuči, zadovoljni mogu da budu i oni koji će ostati bez svojih zemljišnih parcela preko kojih će preći autoput. Oni će dobiti 5.000 evra po svakom oduzetom hektaru, odnosno podeliti oko 40 miliona evra. Srećnije od njih mogle bi da budu njihove komšije čija bi zemlja mogla da vredi daleko više od 5.000 evra po hektaru kada asfalt prođe pokraj njih.

VOJVODINA NA ČELU KOLONE

Razlike koje će novi put spojiti su i kulturološke i demografske i privredne, pa i političke. Dok su razlike u kulturi i navikama stanovnika severno i južno od Beograda očigledne, daleko su manje važne za isplativost i funkcionalnost autoputa od razlika u pogledu naseljenosti uz autoput. Naime, čak 736.111 stanovnika živi u deset vojvođanskih opština ili nešto više od 50 odsto ukupnog broja stanovnika uz autoput. U četiri beogradske opštine je 30 odsto, a u južnom delu autoputa samo 20 odsto od 1,45 miliona žitelja opština kroz koje prolazi put. Sličan je odnos i kada je reč o broju radno sposobnih, a još je nepovoljniji u pogledu broja zaposlenih. U 2005. čak 60 odsto zaposlenih u opštinama duž autoputa Horgoš - Požega bilo je u vojvođanskim opštinama, dok je južno od Beograda radilo svega 15 odsto od ukupnog broja ili nešto više od 63.000 radnika.
Kao i kada je reč o odnosu stanovnika i zaposlenih, prevaga vojvođanskih opština je i na polju aktivnih preduzeća. U Vojvodini je smešteno nešto malo manje od 60 odsto aktivnih preduzeća duž autoputa, dok je južno od Beograda svega 12,1 odsto od ukupnog broja aktivnih firmi. I u kategoriji preduzetnika na čelu kolone je Vojvodina, gde posluje 52,5 odsto aktivnih preduzetničkih radnji registrovanih u opštinama kroz koje prolazi autoput. U opštinama južno od Beograda nalazi se 19,3 odsto od 45.290 aktivnih radnji. U pogledu privrednog razvoja takođe su prisutni bitni kontrasti. Dok su Novi Sad, Inđija, Zemun, Čačak, ili Gornji Milanovac solidno razvijene opštine s poznatim privrednim imenima kao što su Metalac, Takovo, Koka - Kola, Bol pekidžing, Potisje, Panonska banka, DDOR, MK komerc, Pionir, Sever, Galenika, dotle su na trasi i opštine koje su nerazvijene ili nedovoljno razvijene poput recimo Malog Iđoša, Srbobrana, Bačke Topole, Uba, Ljiga, Lučana... U opštinama Mali Iđoš, Bačka Topola, Stara Pazova, Ljig, Srbobran, Ub i Lajkovac stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom, dok kod ostalih, naročito najvećih opština, primat drži industrija.

POLITIKA

U pogledima na politiku stanovnici duž budućeg autoputa poprilično su podeljeni. Stranke vladajuće koalicije zajedno učestvuju u vlasti u sedam opština, dok su u četiri opštine na severu Vojvodine najzastupljenije stranke mađarske manjine.
Srpska radikalna stranka učestvuje u vlasti u osam opština, od čega u šest zajedno sa Demokratskom strankom Srbije, a u dve i sa G17 plus. U pet opština u vlasti učestvuje i Socijalistička partija Srbije, a u osam Pokret snaga Srbije.

ENIGMA MONTENEGRO

Kako je prvobitno planirano, autoput Horgoš - Požega samo je deo većeg autoputa do južnog Jadrana. Zbog toga se očekuje skoro zaključenje ugovora i o izgradnji deonice od Požege do crnogorske granice. Naravno, da bi put imao smisleni završetak potrebno je da i Crna Gora izgradi deonicu od mora do granice sa Srbijom. Procenjuje se da bi preostali deo kroz Srbiju zbog veoma teškog terena koštao najmanje 1,5 milijardi evra, a kroz Crnu Goru barem dve milijarde.
Međutim, u Crnoj Gori se još nisu odlučili za taj poduhvat iako se od zvaničnika tamošnje Vlade može čuti da je autoput ka Srbiji jedan od infrastrukturnih prioriteta. Tek u avgustu je izabran konsultant za izradu studije izvodljivosti izgradnje autoputa do granice sa Srbijom koji ima osam meseci da oceni da li je reč o dobroj investiciji. Ukoliko bi crnogorska strana odustala od tog posla, tada ni gradnja druge deonice autoputa od Požege do granice ne bi imala smisla, a krak do Požege više bi ličio na "slepo crevo" duboko u teritoriji zapadne Srbije, koje bi nam donelo samo skuplje putarine.
Ako se ispostave kao tačne i pretpostavke da je na mnogim deonicama protok vozila daleko manji od potrebnog za isplativost autoputa, sumnje da je zaista reč samo o putu resornog ministra do svojih birača prerasle bi u nešto više.
Mnogima nije jasno ni zbog čega je put stao baš u Požegi, kada je u neposrednoj blizini veći grad - Užice.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
Autoput Horgoš - Požega: Užice
Od izvora tri putića
U vreme kada je ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega potpisan i iz severne srpske pokrajine zatraženo da ugovor bude raskinut jer je štetan, u zapadnom delu iste zemlje "koncesioni" paraf dočekan je sa oduševljenjem i velikim nadama. I ne samo to, čelnici Lige za Užice, lokalpatriotskog udruženja sklonog da u užičkom kraju potpomogne interese Nove Srbije (stranke resornog ministra Velimira Ilića), zapretili su da će, ukoliko ugovor o koncesiji bude raskinut, inicirati proteste.
"Ako se poništi ugovor o izgradnji autoputa do Požege, Liga za Užice pokrenuće proteste u centralnoj Srbiji, u kojoj živi oko četiri miliona stanovnika, i valjda ćemo uspeti da odbranimo naše interese", zapretio je tada Milomir Mandić, portparol Lige, i dodao da je taj put u interesu cele Srbije, te da je njegov poseban značaj u podsticaju razvoja poljoprivrede i turizma u užičkom regionu. Mandić je kritičare Ilićevog projekta nazvao "neodgovornim političarima", a potom čestitao Užičanima i građanima Srbije potpisivanje ugovora i poručio da je to, posle izgradnje pruge Beograd - Bar, najveća investicija u novijoj istoriji Srbije.
Radovi bi trebalo da počnu u martu i kako stvari stoje izvesno je da će savremeni asfalt i sve što ide uz njega u dogledno vreme stići do Požege, ali još uvek nije izvesno kojom će trasom nastaviti dalje! To je i novi razlog za srpske sukobe jer su se zahuktala lobiranja iz ivanjičkog i užičkog kraja oko koridora budućeg autoputa od Požege do Jadrana.
U junu, pre dve godine, ministar Ilić obećao je Užičanima da budući autoput ka Jadranu "u bilo kojoj varijanti neće zaobići Užice", odnosno da će od Požege ići preko Užica, Zlatibora, Nove Varoši, do granice sa Crnom Gorom. Kasnije je obelodanio i drugu varijantu - od Požege, prema Arilju i Ivanjici, preko Peštera do Boljara, odnosno granice. Potom je u opticaj puštena i treća varijanta, "nešto između", odnosno koridor kojim bi put išao između te dve varijante. U Čačku krajem iste godine, na sastanku s narodnim poslanicima iz užičkog kraja i predstavnicima opština koje se zalažu za "užičku varijantu", pomenuta je treća opcija. Prema svedočenju Miroslava Martića, narodnog poslanika DS i tadašnjeg predsednika užičke opštine, na tom skupu Velimir Ilić je ponovio da budući autoput od Požege do Crne Gore "ni u kojoj varijanti neće mimoići Užice" i time je, kako je rekao, "otklonjena bojazan da će Užice ostati u zapećku ove važne saobraćajnice". Iako je prema procenama trasa preko Ivanjice i Peštera nešto jeftinija i kraća, kao prednosti "užičke varijante" tada su isticani broj stanovnika, veličina teritorije, ekonomski i turistički potencijali, ali i izvozno orijentisana privreda.
Kasnije je Ilić sve ređe izgovarao rečenicu da "autoput neće mimoići Užice", ali je ponudio kompenzacionu utehu najavom o izgradnji autoputa u sasvim suprotnom pravcu, ka Republici Srpskoj! Prema njegovim tadašnjim najavama u planu je izgradnja autoputeva od Požege na još dve strane - ka Užicu i dalje do Višegrada, a drugi bi trebalo da poveže Požegu sa Čačkom, Kraljevom, Kruševcem i Pojatama.
Ipak, još uvek, bar zvanično, nije poznato kuda će ići trasa autoputa posle Požege, a predloge o tome trebalo bi da ponudi državna komisija posle studije sve tri varijante. Zoran Adžić, pomoćnik ministra za infrastrukturu za zapadnu Srbiju, navodi za Danas da se na području požeških sela Lopaši i Prilipac povremeno, kada to vremenski uslovi dozvoljavaju, obavljaju geodetska merenja. Osim toga, on navodi da bi se ovim putem, ali i obilaznicom oko Užica čija je izgradnja u toku, ali i kasnijom upotrebom aerodroma Ponikve u civilne svrhe, zaokružila saobraćajna infrastruktura od izuzetne važnosti za užički region. S druge strane, zbog eventualnih ekoloških problema postoje i protivnici varijante da autoput prolazi preko Zlatibora u blizini Užica. Oni podsećaju da je Užice od Požege na samo dvadesetak kilometara, te da to ne bi trebalo da bude problem Užičanima da se prevezu do budućeg autoputa.
I dok traju lobiranja za neku od pomenutih varijanti, seljaci u okolini Požege sigurni su u svoju dobit. Već trljaju ruke i broje novce od planirane prodaje hektara svojih imanja, preko kojih bi trebalo da prođe autodžada. Neki od njih su počeli da sade i plemenite biljne kulture, ne bi li na taj način dodatno zaradili, ali prema nezvaničnim saznanjima Danasa i država "zna za jadac", pa će trasu budućeg autoput proglasiti za javno dobro.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: http://danas.co.yu/20071231/vikend3.html#2
 
Ko je isao za Grcku autoputem kroz Makedoniju, pamti deonicu Skopje - Veles. Naime, autoput se sastoji od dve odvojene trase od koje je jedna - Skopje Veles, stari dvosmerni put sa dve trake, ostrijih krivina, ali sada jednosmeran . Drugi smer Veles-Skopje ide istocnije, nesto vislje i pravi je profil auto puta .
Posle Pozege, put bi trebalo napravit kao dve odvojene trase sa po dve trake, nastaviti na zlatiborski put koji ide na tri trase do Nove Varosi, a zatim opet napraviti jos jedan, jednosmeran put do Crne Gore, paralelan postojecem, moze biti i udaljen nekoliko kilometara...Ovo nije pravi auto put, ne moze se voziti brzo kao na pravom putu, ali jednosmernost, sa dve trake omogucuje preticanje kamiona i brzine od 70 do 110 kmh. Isto bi valjalo da urade i Crnogorci, posle Bjelog polja, sa druge strane Bjelasice i da se trase spoje pred Podgoricom kad udju u dolinu.
Prvo, put koji ima dve trake i koji prati konfiguraciju terena, ima i ostrije krivine, mnogo je jeftiniji i opravdava investiciju za saobracaj manjeg intenziteta no potrebnog za auto-put. Drugo, mnogo je zanimljiviji za voznju.
Ja sam ovim putem vozio zilion puta. Ovo mise cini najbolje resenje.
Postojecom magistralom , kad se vracam iz Podgorice, moze da se vozi vrlo brzo, cak i uz kanjon Morace, posle Mojkovca moze i brze. Nesto sporije je u kanjonu Lima, ali da nema kamiona koje stalno pretices, stigao bi do Zlatibora ocas posla.
 
Hm.. Znam da će se troškovi svakako preliti na nas, ali mi smo dali koncesiju na 30 godina !!! Ee hoću pravi put kojima mogu bezbedno da vozim i 150km/h.
Ako i bude nešto skuplji neka, ovo sigurno nećemo praviti još jednom.
 
AUTOPUT HORGOŠ-POŽEGA PRESECA ISTORIJSKI KOMPLEKS U TAKOVU
Gornji Milanovac - Trasa budućeg autoputa Horgoš-Požege prolazi kroz istorijski kompleks u Takovu i preseca memorijal Drugog srpskog ustanka, ocenili su predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji su posetili to područje kako bi tvrdili mere za zaštitu kulturnih dobara vezanih za početak Drugog srpskog ustanka 1815. godine. Reč je o znamenitom mestu Takovski grm i spomenicima kulture - Crkvi brvnari i kući kneza Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući, "koji predstavljaju kulturna dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju". Budući autoput, kako se ističe u izveštaju, odvaja Crkvu brvnaru gde su se pričestili srpski ustanici i Takovski grm gde su se potom, sa Milošem Obrenovićem, okupili na Cveti. Na tom prostoru planirana je izgradnja petlje za "šumadijsku magistralu" koja bi od Mladenovca, preko Topole, Rudnika i Gornjeg Milanovca, trebalo da se uključi na autoput, čime se još više deli ovaj kompleks.
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: danas.co.cu
 
Nabavio sam ovaj spisak mesta i udanjenosti .

SECTOR 1: BEOGRAD(OSTRUŽNICA) – LJIG

SECTION 1: OSTUŽNICA – UMKA .............km 0+000 - km 6+750.00
SECTION 2: UMKA -OBRENOVAC............ km 6+750 - km 14+416.00
SECTION 3: OBRENOVAC – UB ................km 14+416 - km 40+729.00
SECTION 4: UB - LAJKOVAC ......................km 40+729 - km 52+295.00
SECTION 5: LAJKOVAC - LJIG................... km 52+295 - km 76+273.00

SECTOR 2: LJIG – POŽEGA

SECTION 1: DONJI BANJANI – BOLJKOVCI...km 75+595 - km 86+316.67
SECTION 2: BOLJKOVCI - TAKOVO...............km 86+316 - km 98+888.00
SECTION 3: TAKOVO – PRELJINA....................km 98+888 - km 115+700.25
SECTION 4: PRELJINA - PRIJEVOR.................km 115+700 - km 123+972.78
SECTION 5: PRIJEVOR - LUČANI.....................km 123+972 - km 139+484.15
SECTION 6: LUČANI – POŽEGA........................km 139+484 - km 146+662.44

Imam i kartu u AutoCAD-u, ali dwg. fajl ..
.............................................................................
Inače, direktan insajd iz PORR-a ... nikom ni reči, a pogotovu Velji. :)
Mogu jedino sa skidam delove kao ovaj :

snap11eu7.jpg
 
Propade koncesija za autoput Horgoš-Požega?


Projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega na rubu je propasti, saznaje "Press" iz dobro obaveštenih izvora u vrhu Vlade Srbije.

Naime, glavni finansijer celog projekta Dojče banka planira da se povuče iz posla zbog nestabilne političke situacije u Srbiji.

Tako bi koncesionara, konzorcijum austrijskih firmi "Alpina Mejreder" i "Por", stavila pred svršen čin da za samo mesec dana nađe novog finansijera ili da raskine ugovor o koncesiji.

Ugovorom o koncesiji planirano je da do 31. marta ove godine bude završena takozvana druga razvojna faza projekta. Ona podrazumeva da Vlada Srbije završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar mora da zatvori finansijsku konstrukciju.

Pressov izvor iz vrha Vlade Srbije, međutim, navodi da Dojče banka razmišlja o tome da se povuče iz projekta, čime bi projekat izgradnje autoputa potpuno propao.

"Do pre samo desetak dana bilo je izvesno da će radovi početi u dogovoreno vreme, početkom aprila. Međutim, zbog nestabilne političke situacije u zemlji, Dojče banka je rešila da se povuče iz projekta.

Koncesionar je sada u velikom problemu jer nema dovoljno vremena da nađe drugog finansijera", otkriva sagovornik Pressa, i naglašava da Dojče banka, inače, posluje samo u politički stabilnim zemljama.

Direktorka marketinga u "Alpini Beograd", predstavnika koncesionog preduzeća u Srbiji, Miljana Backović nije želela da komentariše povlačenje Dojče banke iz projekta.

Međutim, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić potvrdio je za da je pre nekoliko dana održan sastanak u Vladi s predstavnicima koncesionara i Dojče banke, na kome su glavni finansijeri tražili dodatne garancije za posao u Srbiji.

"Direktor Dojče banke me je uverio da se neće povući iz posla, ali je zbog aktuelne političke situacije u zemlji tražio dodatne razgovore s koncesionarom.

Naime, Dojče banka traži da koncesionar nju označi kao prioritet prilikom naplate putarine. Inače, koncesiono preduzeće će ubirati novac od putarina i određenu sumu će uplaćivati u državni budžet. Šta će raditi sa ostatkom novca koncesionar sam odlučuje", objašnjava Ilić.

On dodaje da do sada nije pravljena nikakva lista prioriteta za isplatu novca od putarine.

"Ne verujem da će koncesionaru predstavljati problem da Dojče banci prvoj isplati novac od putarine. Nama to takođe nije problem sve dok imamo garancije da će određena sredstva biti uplaćivana u budžet.

Na sastanku koji smo održali pre nekoliko dana niko nije imao primedbu na predlog Dojče banke. Ostalo je da se ona i koncesionar dogovore o svemu", zaključuje Ilić.
 
^^Izgleda da cemo da pozanjemo plodove vodjenja jezive politike vec sada. Prebrzo je doslo ovo i ne valja nikako.
 
^^^ Uzdrzao bih se od komentara dok ne dodju informacije od ozbiljnijih ljudi ili iz nekih drugih novina. U ovom tekstu informacije dolaze od lista Press i Velimira Ilica, a izjave ona ta entiteta imaju isto toliko informativne vrednosti kao i lavez kuceta lutalice koje se muva oko moje lokalne mesare na Miljakovcu II. :)
 
Izgradanja autoputa od 1. aprila
On ( V.Ilić) tvrdi da će radovi početi na vreme, 1. aprila i da spekulacije o problemima sa
glavnim finansijerom - Dojče bankom, nisu tačne.

"Možda Dojče banka samo traži neki dodatni razgovor sa predstavnicima vlade, da je nekako
stavimo na prioritet naplate svojih uloženih sredstava, a što nije nesto sporno, inače radovi će početi",
kaže ministar Ilić.

Predstavnici koncesionara "Alpina Beograd" , iako tvrde da je sve spremno i da će radovi početi 1. aprila,
nisu želeli da govore za B92.
Rečeno je da im je iz centrale savetovano, da zbog velike prašine koja se digla oko ugovora, ne izlaze
više u javnost i ne daju izjave medijima.
Kliknite za proširenje...
B92 : http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=01&nav_id=287221
 
ДОЈЧЕ БАНКА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД КОНЦЕСИЈЕ ХОРГОШ - ПОЖЕГА
БЕОГРАД – Дојче банка саопштила је данас да ће наставити да сарађује са Владом Србије и концесионарима у реализацији аутопута Хоргош - Пожега.

„Остајемо привржени овом пројекту и радимо на стварању услова који ће обезбедити успех овом стратешком пројекту од националног значаја за Србију”, наведено је у саопштењу београдског представништва Дојче банке.

Позивајући се на изворе из Владе Србије, поједини београдски медији су протеклих дана пренели да Дојче банка, као главни финансијер изградње аутопута Хоргош - Пожега, планира да се повуче из тог посла због нестабилне политичке ситуације у Србији.

Oceli ti bageri vise da pocnu da dime ?
 
Interesuje me kuda prolazi buduci auto put od Lajkovca do Ljiga odnosno koliko je metara udaljen od obale reke Ljig (na ovim sektoru/deonici)? Da li bi neko mogao da mi posalje kartu ili skicu plana auto puta od Lajkovca do Ljiga preko interneta? Pozdrav, Dragan
 
Danas: Raskid ugovora o koncesiji?
Beograd -- Izgradnja autoputa Horgoš - Požega nalazi se pod velikim znakom pitanja zbog oklevanja Dojče banke, piše list Danas.

Taj beogradski dnevni list navodi, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika Vlade Srbije, da glavni finansijer Dojče banka okleva da finansira taj posao zbog političke nestabilnosti u Srbiji.

Izvor lista je rekao da Dojče banka ne želi da finansira projekat u prvoj godini realizacije i predlaže da koncesionari Alpine Majreder i Por sami snose troškove izgradnje puta u tom periodu. Vladin zvaničnik ocenio je da bi zbog toga od strane Ministarstva za infrastrukturu mogao da usledi predlog Vladi da uvede koncesionara u posao bez garancija Dojče banke što Demokratska stranka i G17 plus sigurno neće prihvatiti, što bi značilo raskidanje koncesije.

Kako je ranije precizirano, ugovor će stupiti na snagu kada koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju odnosno sklopi sve potrebne aranžmane s bankama, a rok za zatvaranje finansijske konstrukcije je 31. mart. To takođe znači da, ukoliko bi Dojče banka u potpunosti odustala od projekta, koncesionar ne bi imao vremena da pronađe drugu banku koja bi se pojavila kao glavni finansijer.

U centrali kompanije Alpine Majreder juče su nam rekli da nisu čuli za informaciju da Dojče banka ne želi u prvoj godini izgradnje autoputa da učestvuje u finansiranju tog projekta niti za predlog da troškove i rizik u tom periodu snose koncesionari. U toj kompaniji podsećaju da je pre nekoliko dana Dojče banka zvanično potvrdila da ne odustaje od tog posla.

"Za sada nismo doneli odluku da napustimo Srbiju odnosno da se povučemo iz već ugovorenog posla", naglašavaju u austrijskoj kompaniji.

Dojče banka je početkom prošle nedelje saopštila da neće odustati od finansiranja izgradnje autoputa Horgoš-Požega. To saopštenje usledilo je nakon pisanja pojedinih listova da se ta banka povlači iz posla zbog nestabilne političke situacije u Srbiji.

Pisanje listova da se Dojče banka povlači demantovao je i ministar za infrastrukturu Velimir Ilić koji je potvrdio da je bilo sastanka sa predstavnicima Dojče banke i koncesionara na kojem je ta banka tražila dodatne garancije i da prva dobija novac od naplaćene putarine.
Kliknite za proširenje...
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=03&dd=12&nav_id=288864

Ne znam da li je ovo opet naklapanje i koliko ima istine ali ako se na kraju to obistini onda lose!
 
Dojce banka je bila jasna. Izjave 'neimenovanih zvanicnika' je u ovom slucaju totalno nebitna i verovatno jos jedna politicka igra. Ako bude razmisljala da se povuce iz posla Dojce banka ce to i objaviti.
 
dragan1":1b952dq7 je napisao(la):
...koliko je metara udaljen od obale reke Ljig (na ovim sektoru/deonici)? ...
Kliknite za proširenje...
Pozdrav, imenjače.

Tako detaljnu kartu nemam, ali to možeš približno saznati po tome

koje su parcele otkupljene - ako si u prilici da to saznaš.
 
Umesto bankarskih vlada prihvatila garancije koncesionara, kaže Mihajlo Marković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu
Alpina finansira izgradnju autoputa Beograd - Požega
Beograd - Iako u Ministarstvu za kapitalne investicije tvrde da će radovi na izgradnji autoputa Beograd - Požega početi 1. aprila kao što je ugovorom o koncesiji predviđeno, još uvek nije jasno da li će planovi biti ugroženi zbog stava glavnog finansijera, Dojče banke, da u prvoj godini ne učestvuje u projektu koji bi trebalo da bude realizovan do 2012. godine.
- Dojče banka nije dala povod za spekulacije da neće finansirati koncesiju mada nije ni zvanično potvrdila na koji način će se uključiti u realizaciju projekta. Činjenica je, međutim, da koncesionar, konzorcijum austrijske Alpina mejreder i PORR, ne traži drugog finansijera. Naprotiv, već je ponudio plan finansiranja i naglasio da će iz svojih sredstava izmiriti sve obaveze predviđene ugovorom o koncesiji za prvu godinu. Zbog toga, za Vladu Srbije ne postoji problem učešća Dojče banke u prvoj godini izgradnje, jer sve garancije predviđene ugovorom daje koncesionar - izjavio je za Danas Mihajlo Marković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu koji je i zastupnik vlade kao koncedenta u tom poslu.
LSV protestuje zbog ugovora o koncesiji
Stara Pazova - Funkcioneri, aktivisti i simpatizeri Lige socijaldemokrata Vojvodine napravili su juče zastoj na naplatnoj rampi autoputa Novi Sad - Beograd kod Stare Pazove, u znak protesta zbog ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Oni su sa oko sto privatnih automobila, iz kojih se vijore stranačke zastave, napravili zastoj na naplatnoj rampi tako što putarinu, koja iznosi 240 dinara, plaćaju u apoenima od po jedan dinar. "Na ovaj način želimo da pokažemo da Vojvođani teško prevaljuju svaki dinar preko svojih ruku i da ne dopuštamo da nas i dalje pljačkaju. Ovo je nenasilni otpor pljački", rekao je lider LSV Nenad Čanak novinarima.
JP Putevi Srbije saopštilo je da ovakvi oblici organizovanog ponašanja koje ometa normalno odvijanje saobraćaja na koriodru 10, nisu adekvatan način ostvarivanja političkih ili bilo kojih drugih interesa, jer pre svega, ugrožavaju bezbednost saobraćaja i pričinjavaju štetu svim učesnicima u saobraćaju. Iz tog preduzeća pozvali su Bojana Kostreša i funkcionere LSV da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za besplatan prolazak putevima pod naplatom. Beta i R.D.
Kliknite za proširenje...
On podseća i da je preduzeće Sever-jug autoput, formirano za realizaciju koncesije, imenovalo Dojče banku za glavnog aranžera u finansiranju projekta, ali da bi sredstva bila plasirana, potrebno je da budu dostignuti međunarodni standardi.
Rizičan kompromis
- Zbog stava Dojče banke da u prvoj godini ne učestvuje u finansiranju projekta, vlada je prihvatila da garant za taj period bude sam koncesionar. To je za Alpinu kao koncesionara, ali još više za vladu, veliki rizik. Srbiji nije potreban posao u kome će koncesionar odmah početi da naplaćuje putarinu na delu puta od Novog Sada do Beograda, a da pri tom nije izvesno da li će radovi na izgradnji deonice od Beograda do Požege, što je, inače, prioritet, biti završeni. Siguran sam da će Alpina, ukoliko bude morala, potražiti novog finansijera, jer je za Austrijance to isplativ posao, ali je simptomatična tolika spremnost srpske vlade na kompromis - rekao je Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Kliknite za proširenje...
- U ispunjenje tih standarda uključen je veliki broj saradnika i stručnjaka pravne, tehničke i finansijske struke, a reč je o složenoj proceduri u kojoj naručilac posla ne može uticati na vreme potrebno za proveru bankabilnosti projekta - rekao je Marković, i podsetio da će prvo startovati pripremni radovi koji će trajati do kraja maja, odnosno 60 dana.
Stručnjaci, međutim, nisu tako samouvereni kada je reč o realizaciji prve posleratne koncesije u Srbiji. Oni smatraju da, osim političkih prepreka, kao što je nestabilnost vlasti i protivljenje vojvođanskih funkcionera, problem predstavlja i to što je već prilikom sklapanja ugovora sa koncesionarom, došlo do značajnih odstupanja od uslova pod kojima je raspisan tender. Iako je ugovor već potpisan, on još uvek nije u potpunosti dostupan javnosti, a zna se i da je prošle nedelje vlada prihvatila novu korekciju, pa je odobrila dogovor koncesionara i Dojče banke da u raspodeli koncesionih prihoda, prioritet imaju potraživanja prema banci.
- Bilo bi bolje da vlada nije prihvatila to "krpljenje" koncesije i da je odmah potražila novog partnera, što bi svaka druga država u svetu učinila. Međutim, sve više postaje naša praksa da prvo utvrdimo uslove tendera, a potom ih, prilikom sklapanja ugovora, menjamo. To ne doprinosi našem ugledu u poslovnom svetu i strani investitori sve češće ukazuju na taj problem - rekao je za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja. M. N. Stevanović
Kliknite za proširenje...
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.co.yu/20080320/ekonomija1.html#6

Ali, plaćati putarinu kovanim novcem od jednog dianra... :lool: Zamislite da Jelašić nije povukao 50p... :laugh:
 
„Alpina“ i „Por“ traŽe nove ustupke za Horgoš - PoŽegu
Pada koncesija za autoput
Autor: Svetlana Vuković | 21.03.2008 - 19:35

Realizacija koncesionog ugovora o gradnji autoputa Horgoš-Požega postala je krajnje neizvesna nakon što su danas koncesionari „Alpina“ i „Por“ zatražili nove ustupke.

Oni su od Vlade Srbije zatražili da prihvati njihovu ponudu po kojoj bi bili u obavezi da daju bankarsku garanciju samo za prvu godinu gradnje, a ne za celokupnu finansijsku konstrukciju. „Alpina“ i „Por“ bi u prvoj godini sami finansirali troškove gradnje, a onda bi se, ako bi se pokazalo da ide sve po planu, u idućoj godini uključila „Dojče banka“ kao aranžer finansijskog aranžmana za te tri naredne godine.

Mihajlo Marković, zastupnik Vlade Srbiju u koncesionom preduzeću i pomoćnik ministra infrastrukture, izjavio je danas „Blicu“ da je na sastanku sa koncesionarima, kojem su prisustvovali i nadležni iz „Dojče banke“, dogovoreno da oni upute pismo Vladi Srbije u kojem će navesti sve svoje planove.
- Vlada bi trebalo da se izjasni već na svojoj narednoj sednici u četvrtak, 28. marta. Ja sam optimista jer ovde je reč o jednom od najvećih naših infrastrukturnih projekata - navodi Marković.

Na opasku da ovakav zahtev koncesionara predstavlja najdirektnije odstupanje od koncesionog ugovora, Marković je izričit da to nije tačno. Po njemu, reč je samo o tehničkim usklađivanjima koja moraju da prođu kroz verifikaciju Vlade Srbije, ali suštinski se ništa ne menja.

Stručnjak za inostrana ulaganja Milan Kovačević izričit je, međutim, da je na delu suštinska promena i to sa nesagledivim posledicama.
Opširnije u izdanju za petak, 21. mart 2008.
Kliknite za proširenje...
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=34839
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh