Na BH strani u ovoj priči postoje ogromni problemi.
Prvo - trasa. RS gura da put ide preko srpskih etničkih prostora, pravcem ka Rogatici, Sokolcu, pa dalje ka Sarajevu, čime bi kompletan put praktično bio na teritoriji Republika Srpske. Federacija gura varijantu preko Goražda. Ova trasa ide većinom preko muslimanskog etničkog prostora. Teško da tu ima prostora za bilo kakav dogovor. Prva trasa prolazi kroz teži, planinski teren, ali dobro pokriva pasivne krajeve RS koji bi eventualno mogli da se ekonomski podignu izgradnjom moderne saobraćajnice. Druga varijanta ide dolinama, lakša je donekle za izgradnju, ali RS od nje nema neke vajde.
Drugo - pare. Ni RS i Federacija nemaju novca da ovo finansiraju, ni direktno, niti u formi otplata kredita. U oba slučaja radi se o slabije naseljenim područjima iz kojih stanovništvo masovno migrira. Tu poseban problem ima RS, mada ni Federacija nije daleko.
Treće, a vezano je za prvo - politika. BIH je nemoguća država gde nema saglasnosti ni oko osnovnih stvari vezanih za funkcionisanje države. Osnovni generator nestabilnosti je muslimanska politička elita u Sarajevu koja ciljano opstruiše sve što može da se opstruiše u državi vođena suludom pretpostavkom da će paraliza dovesti do intervencije međunarodne zajednice i unitarizacije Bosne, starog ratnog cilja koji oni u ratu nisu uspeli da ostvare. Sasvim je realno da že bilo kakav zajednički poduhvat sa Srbijom biti i pasivno i aktivno opstruisan od sarajevske čaršije. Setite se samo mosta u Bratuncu koji stoji završen i ne može da se koristi jer muslimani uporno odbijaju da daju saglasnost za izgradnju graničnog prelaza.
Sve u svemu - do Kotromana možda jednog dana, a dalje - teško.
To dovodi u pitanje i svrhu izgrade autoputa od Požege dalje na zapad, osim eventualno kraka do Užica koji bi imao velikog smisla.