Radi se na toj njihovoj verziji preko Goražda, konkretno prva faza tunela Hranjen (5,5km). Prva faza obuhvata samo probijanje tunela i primarnu betonsku oblogu, i to košta malo više od 40M€. Rok za prvu fazu je 3 godine. U drugoj fazi će dovršiti tunel i izgraditi još oko 10km (ako se ne varam) polu profila brzog puta.
U Federaciji izgradnja ide dosta sporo, nemaju više lakih deonica, dobijaju kredite za deonice od po 3-4km, pa im onda izbor izvođača na svakom tenderu traje bar godinu dana itd. Tako na primer na koridoru Vc ni jedna deonica nije otvorena od 2014. godine, a završene su Svilaj-Odžak (10,6km) i Drivuša-Klopče (2,23km), a ista je izgleda i sudbina deonice Buna-Počitelj (7,2km), koja će biti završena sledeće godine, a neće moći da se koristi dok se ne završe i deonice Mostar jug-tunel Kvanj i tunel Kvanj-Buna, za koje ni tenderi za izgradnju nisu raspisani.
S druge strane, interesantno je uporediti cenu autoputeva u Federaciji sa našim. Tamo recimo deonica Klopče-Donja Gračanica (5,8km) na obilaznici oko Zenice košta malo više od 100M€, a na njoj se nalaze tuneli Pečuj (oko 1km) i Ričice, vijadukti Babina rijeka, Pehare i drugi, a ostatak trase je u kosinama. Tunel Zenica od 2,5km košta 60M€ bez PDV-a, a most Počitelj preko Neretve dužine 1km i visine 100m košta 28M€ bez PDV-a. S druge strane deonica Buna-Počitelj (7,2km) kroz ravnicu košta 25,6M€