Ti si
@Užice retko bolestan ćovek
Svaka čast na otvaranju ove teme, a bogami i na ideji da slikaš sve stanice kroz koje si prošao.
Od sada dodajem novu maksimu -
autobuska stanica je ogledalo lokalne samouprave.
Takođe ona može biti i odličan pokazatelj duhovnog stanja u mestu. Znate ono kako je neko mesto jednostavno depresivno - e pa ove slike pokazuju koja su to mesta - potpuno ubijena u pojam. Nije ni čudo što svi beže u Beograd ili neki drugi veći grad.
Daću kontraprimer Belorusije, gde je dosta jasno definisana uloga javnog prevoza, i socijalni minimum koji se tiče i dostojanstvenih uslova čak i u najbednijoj opštini.
- Ne samo da svaka autobuska i železnička stanica izgleda pristojno, nego i stajališta. Retko se dešava da stajalište nema nadstrešnicu.
- Uvek postoji red vožnje, a.
- Definisani minimum je obično jedan polazak ujutru, jedan uveče. Za decu postoje žuti školski autobusi.
- Cene karata za garantovane polaske državnog prevoznika su kontrolisane iz prestonice.
- Minimalni autobuski prevoz se ne preklapa sa železnicom.
- Peronske karte, odnosno prodaja ničega, van Balkana ne postoji!
Ovo čak nije ni preskupo, samo je pitanje volje države da nešto tako preduzme. U siromašnoj opštini, ako zaposliš petoro ljudi na maloj autobuskoj stanici to je 5 garantovanih radnih mesta. Istovremeno, dostojanstveni uslovi za narod tamo, uvek ima nekog da da informaciju, i minimalni preduslov za razvoj turizma. Čak autobuska i železnička blagajna/informacija mogu biti objedinjeni, a samim prisustvom ljudi objekat sačuvan od vandalizma i propadanja. Da li bi održavanje staničnih zgrada finansirala opština, ili republika, ili bi republika pomagala samo siromašnim opštnama, drugo je pitanje. Minimalni javni prevoz do svih opština i prevoz đaka jednoznačno treba da pokrije republički budžet. Više polazaka mogu da organizuju sami prevoznici komercijalno, ili da opština pomogne.