Autobuska Stanica BAS

[Steva]

Pošto ima interesovanja i za bus stanicu, možemo da nastavimo diskusiju o njoj koja je započeta u threadu o Prokopu.

Trenutna autobuska stanica zauzima relativno veliki prostor u starom delu grada, medjutim to i nije toliki problem koliko ta stanica guši saobraćaj u karadjordjevoj, savskoj kao i okolnim ulicama.
Autobusi su u srbiji glavna okosnica medjugradskog prevoza, a i medjunarodnog jel svakog dana polaze na stotine buseva ka Evropskim destinacijama.

Lokacija trenutne BAS kod žel stanice:

Sadašnja BAS bi trebalo po gupu da se prebaci na NBGD blizu žel stanice novi beograd u istom bloku gde će se izgraditi Belvil, ovde je lokacija buduće stanice (crveni krstić u sredini):

Link ka karti

Inače BAS ne treba da bude neki gigantoogromni objekat nego čisto da bude jednostavan i ima funkciju. Mnogi misle da autobuske stanice same po sebi treba da imaju kompleksnu infrastrukturu, dovoljna je osnovna ali efektna infrastruktura. Na NBGD.u to sve postoji, stanica bi bila direktno priključena novom petljom na Autoput kroz bulevare, tu je žel stanica NBGD za brz transfer do ostalih delova grada, autobusko i stajalište tramvaja je isto tu.

Evo nekih primera bus stanica, u Hamburgu je jako lepa:

A evo i iz Novog Sada, inače najnovija BAS u srbiji:

Iako je stanica nova, meni se ne svidja... pre svega zbog plave nadstrešnice i kupole

 

[Nenad]

Hvala Stevo na slikama iz Hamburga! To je ta stanica na koju sam mislio! Prilicno jednostavna, i potpuno otvorena i protocna, bez rampi, bodljikave zice i ostalog!

Novosadska stanica je malo fuserajski odradjena u zavrsnici - plavi plexiglas i kupola - alito su minerni detalji koji se daju ispraviti vrlo jednostavno! Bitno je da se infrastruktura sagradjena, kao i terminal!

Sto se tice lokacije novog BAS-a, mislim da nije problem to sto ce stanica biti u blizini stambenih blokova. Ako se to estetski uredi i malo odradi neka zvucna izolacija prema stambenim naseljima, onda ce svi biti happy! Zbog same vaznosti koja se u nasim krajevima pridaje autobuskom prevozu, oni kojima je medjugradska stanica blizu kuce ce tu cinjenicu videti pre kao prednost nego manu.

Sve u svemu, super za novu temu!

 

[neven]

Da stanica u Hamburgu i Novom Sadu lepo pokazuju kako treba da se radi i kako ne treba. Nadam se da ce beogradske vlasti biti malo senzibilnije za lepu arhitekturu i kvalitet kada se bude radila BAS.

 

[Milance]

I dalje se prati moda staklenaca iz 90ih godina. Onako seljacki moderno. Mogli su da posade dva lava ispred ulaza u tu stanicu i par patuljaka u bastu pa da se veselimo. Problem je sto mladi i jako talentovani ljudi - arhitekte ne dobijaju mogucnost ni poverenje da pokazu ono sto znaju i naprave nesto moderno i inovativno, kao npr. stanica u hamburgu. Za takve projekte nije potreban cak ni neki dodatni novac vec samo volja! Zeleni venac je isto tako vizuelno lose ispao. Ne mozemo govoriti - pa mnogo je bolji nego pre - jer to nije merilo!

 

[vrachar]

Hehe :lol: Na trenutak sam pomislio kako je hamburska AS zapravo ona iz Novog Sada... koja zabluda.

Sve u svemu, slozio bih se da novosadska stanica nije najsrecnije resenje, no u odnosu na BAS izgleda kao space shuttle. To bi itekako trebalo da podstakne ovdasnje celnike, arhitekte i javnost da se BAS konacno rekonstruise i uvede u 21. vek. Sta vise, bilo bi dobro premestiti je negde blize autoputu, kako bi se izbegle konstantne guzve koje prave autobusi.

 

[Влада]

Ево још "занимљивости" око НС станица
http://www.danas.co.yu/20070303/vojvodina1.html#2

Nova međumesna stanica ATP Vojvodina danas počinje da radi
Prevoznici sami biraju stanicu

Novi Sad - Stara autobuska stanica se ne zatvara i nastavlja s redovnim radom iako su se pojavile oprečne informacije da će od danas da radi samo nova stanica ATP "Vojvodine", saznajemo od Dragana Dragovića, šefa Službe staničnih usluga MAS "Novi Sad’’.
- Od Ministarstva za kapitalne investicije ili od grada nismo dobili nikakav službeni dopis, niti naznaku o zatvaranju stanice, tako da nastavljamo rad po redovnom redu vožnje i prodaju karata za naredne dane - istakao je Dragović. - Do sada nijedan ugovor s autoprevoznicima nije raskinut, tako da imamo obavezu ispunjavanja redovnih staničnih usluga.
Od Ivane Ivetić PR-a ATP "Vojvodina" saznajemo da će nova stanica danas zvanično početi s radom. Ona je naglasila da ATP "Vojvodina" ima ugovor s gradom do 2020. godine kao jedina zvanična MAS u gradu i da će prevoznici morati toga da se pridržavaju.
Predsednik sindikata saobraćaja Milanko Grbić potvrdio je da je ATP "Vojvodina" preksinoć pismenim putem obavestila sve prevoznike da od danas voze sa stanice kod mlekare i da sadašnja glavna autobuska stanica prestaje da radi. Ako se to dogodi prevoznici će sutra blokirati Novi Sad, najavio je Grbić.
Iz Gradske kuće saopštavaju da MAS u vlasništvu GSP-a i dalje nastavlja da radi normalno i da neće biti zatvaranja, a kada je reč o stanici ATP "Vojvodina", da je to privatna stanica i da s nje može da vozi ko želi.
Da li će i kakve probleme imati putnici zbog toga što će raditi obe stanice ostaje da se vidi.
M. Trkulja

 

[dragan]

Citat iz bloga grad.arh.Đ.Bobića :

Autobuska stanica se nalazi u područiju Savskog amfiteatra i u nekom predhodnom vremenu tu je nameštena, ko zna zašto i po kom rezonu.
Nije joj tu mesto, ne samo što privlači stotine autobusa u sam centar grada i pravi neverovatan krkljanac i guši Karađorđevu ulicu (jednu od najlepših u gradu) već zauzima prostor za kontakt Terazija sa savskom obalom.

Inicirao sam izradu plana kojim će se aut. stanica premestiti na Novi Beograd, kod železničke stanice gde joj je mesto ne bih li ispravio ovaj zatečeni urbanistički greh (koliko ih samo ima u gradu) i iduće godine ćemo započeti taj poduhvat.
Prostor sadašnje aut. stanice je deo centra grada i jedan od važnih prostora za ostvarivanje vizije dolaska grada do reke.

http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=2883#p2883

 

[Михаило]

Дај Боже... Садашњи положај станице не може да буде гори. :o

 

[neven]

Nadam se da ce projekat nove stanice ici na internacionalni konkurs, a ne na unutarstranacki konkurs SRS-a kao u slucaju Novog Sada.

 

[dedinje]

Vidim da postoji opšte slaganje da nova autobuska stanica bude na Novom Beogradu pored zel. stanice. Mislim da je to najbolje rešenje. To otvara i izvanredne šanse da se najzad uredi Karađorđeva ulica, jedna od najlepših u Beogradu. Prema jednom starom predlogu Beograd bi imao 3 međugradske stanice. Jedna kod pančevačkog mosta za autobuse iz Banata. Druga kod autokomande za autobuse iz pravca Niša. I treća, ova koja se sad predlaze za autobuse koji dolaze iz pravca zapada. Međutim, to je predlog iz vremena ex-Yu. Da li će Beograd imati jednu ili dve autobuske stanice? Bilo bi dobro da druga bude negde u rejonu autokomande. Ali, rano je o tome pričati kada je pitanje i kad će ova na Novom Beogradu biti izgrađena.

 

[guimaraes]

Ma ne mora nigde da bude, samo neka je izbace odavde Salim se naravno, mislim da je najlogicnije da bude na NBGD i da ce najverovatnije biti jedna, centralna stanica.

 

[jelenabg]

Zar se nije stalno provlačila priča kako će se nova autobuska stanica graditi upravo kod Prokopa (meni je nekako najlogičnije da autobuska i železnička budu blizu jedna druge)?
Slažem se da Beograd mora imati bar dve stanice i to po jednu sa obe strane Save, a ako bog da, jednog dana i treću - na banatskoj strani .

 

[Михаило]

Не знам, али чини ми се да за тим неће бити потребе. Изградњом УМП-а ће бити повезани Нови Београд, прокоп и панчевачки мост, тако да ни једном аутобусу неће бити проблем да стигне на било коју страну где год се станица налазила.
Наравно, једна линија градског превоза која би ишла овом трасом би веома брзо повезивала ове крајеве града, тако да и са тог аспекта мислим да је сасвим довољна аутобуска станица на једном месту, где се локација на Новом Београду издваја као најбоље решење, због простора, положаја, већ изграђене инфраструктуре (саобраћајне, водоводне, канализационе итд), близине аутопута, будућег УМП-а...

Нисам никакав стручњак у овој области, чиста лаичка логика

 

[Steva]

Не знам, али чини ми се да за тим неће бити потребе. Изградњом УМП-а ће бити повезани Нови Београд, прокоп и панчевачки мост, тако да ни једном аутобусу неће бити проблем да стигне на било коју страну где год се станица налазила.
Наравно, једна линија градског превоза која би ишла овом трасом би веома брзо повезивала ове крајеве града, тако да и са тог аспекта мислим да је сасвим довољна аутобуска станица на једном месту, где се локација на Новом Београду издваја као најбоље решење, због простора, положаја, већ изграђене инфраструктуре (саобраћајне, водоводне, канализационе итд), близине аутопута, будућег УМП-а...

Нисам никакав стручњак у овој области, чиста лаичка логика

Upravu si, i ne samo to nego će i ulaz/izlaz sa UMP.a biti direktno uz lokaciju za buduću bus stanicu na NBGD.u

 

[jelenabg]

Za sada će biti dovoljna ta jedna, ali se nadam da će se Beograd ipak razvijati (kao i ostatak zemlje) i da će zatrebati još jedna. Uostalom, kako ide sa Prokopom, neće skoro tu biti izgrađena autobuska stanica.

 

[dedinje]

Kako moza autobuska stanica koja bi "pokrivala" stari Beograd biti kod prokopa? Pa tamo jedva ima mesta za zelezničku stanicu. Odmah iznad nje su soliteri, bulevar kneza A.K. i Hajd park. Ne misli neko valjda da se seče drveće u Hajd parku zbog autobuske stanice. Takođe stanica ne moze biti ni tamo gde su oni Ste Co restorani. Tu uopšte nema prostora. Ona mora biti istočnije ako ne kod Autokomende onda blize plavom mostu ili Dušanovcu. Tamo je inače ogroman broj ruznih kuća, skladišta, starih garaza, raznih ruševina itd. što će sve biti rašćišćeno. Mislim na onaj desni deo uz autoput kad se ide iz pravca gazele iza dušanovačke pijace.

 

[Igor]

iliti Marinkova Bara Potpuno je neverovatno da taj kraj jos uvek tako ruralno izgleda.

 

[jelenabg]

da ne pominjem da stanovnici starog beograda ne gledaju baš blagodarno na to da će morati da idu na nbg stanicu.

I ja sam htela nešto slično da napišem . Pričamo o stanovnicima grada čija je neostvarena želja (mada im treba čestitati na istrajnosti i upornosti u pokušaju da je ostvare) da auto sa jedne strane parkiraju u spavaću sobu, a sa druge u kancelariju . Sigurno bi se stvorio "front" koji bi zahtevao stanicu i sa ove strane Save.

 

[dedinje]

Kad razmislim, priznajem da je Login mozda u pravu i da bi autobuska stanica (za stari Beograd) mogla stati tamo gde su Ste Co restorani ali to podrazumeva njihovo rušenje a oni svojim zelenilom i fontanama osvezavaju taj autoput kojim tutnji sve što ima točkove. Inače, uklanjanjem pivare dobiće se dosta prostora ali opet pitanje je da li bi stanica tu mogla da se smesti. Opet se postavlja pitanje parkinga, taksija a tu je i stanica hitne pomoći. Mogla bi stati u delu oko oblakovske ulice (između zvečanske i autoputa) ali to bi značilo mnogo rušenja simpatičnih jednospratnih porodičnih kuća koje lepo izgledaju (za razliku od onog krša kod Marinkove bare).

 

[dragan]

Kada se izgradi nova autobuska stanica na N.Bgd. mogu

da se izgrade samo stajališta na više mesta u starom delu grada

gde bi ulazili/izlazili putnici kojima to odgovara .

 

[Milance]

Interesantno je to da se u Nemackoj na primer veoma malo daje na autobuski prevoz a mnogo vise na zeleznicki koji kao sto dedinje rece ima mnogo vise prednosti. Iskreno mislim da bi tj. da ce i nasa zemlja ici tim pravcem i da ce se sredjivati pruge i kupovati novi vozovi cime bi zeleznica dobila onaj znacaj koji joj po meni i pripada. Time bi se rasteretio toliki autobuski saobracaj a to bi znacilo da je jedna autobuska stanica potpuno dovoljna da "zasiti" potrebe Beograda. U Minhenu postoji autobuska stanica koja je potpuno van grada i koja je jako slabo posecena. Tu uglavnom stizu autobusi iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Rumunije - znaci juzne evrope. Ukoliko neko stigne u 2 ujutru na nju nema vise prevoza kojim bi mogao da se preveze do centra grada. Za zapadnu evropu skoro i da nema autobuskog prevoza.

 

[Steva]

Interesantno je to da se u Nemackoj na primer veoma malo daje na autobuski prevoz a mnogo vise na zeleznicki koji kao sto dedinje rece ima mnogo vise prednosti. Iskreno mislim da bi tj. da ce i nasa zemlja ici tim pravcem i da ce se sredjivati pruge i kupovati novi vozovi cime bi zeleznica dobila onaj znacaj koji joj po meni i pripada. Time bi se rasteretio toliki autobuski saobracaj a to bi znacilo da je jedna autobuska stanica potpuno dovoljna da "zasiti" potrebe Beograda. U Minhenu postoji autobuska stanica koja je potpuno van grada i koja je jako slabo posecena. Tu uglavnom stizu autobusi iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Rumunije - znaci juzne evrope. Ukoliko neko stigne u 2 ujutru na nju nema vise prevoza kojim bi mogao da se preveze do centra grada. Za zapadnu evropu skoro i da nema autobuskog prevoza.

To dosta govori o razvijenosti železnice, a u Srbiji ona nimalo nije razvijena, tja niti će se tako brzo razviti, kod nas se tek sada pruge "dižu" na 120 kmh najviše, a i to je jako malo s obzriom na brojna usporenja... velika kašnjenja i cenu... potrajaće dosta dugo dok se to sredi, a dotada treba imati kulturnu autobusku stanicu Čak i cenom su autobusi jako konkurentni, ja sam pre 2 godine platio (normalnu) povratnu kartu od BG do Banja Luke za 20 evra pa mislite.

 

[jovanovm]

Ne bi trebalo da sledimo primer Nemačke baš u svemu. Pre par meseci sam bio na govoru jednog diplomca mog univerziteta koji radi za američki Department of Transportation. Radio je na analizi železničkog prevoza u istočnoj Evropi, i poredio je sa zapadnom. Naime, po njemu, železnički prevoz se ne isplati za prevoz putnika, već samo za prevoz robe. Govori kako su žel. preduzeća u zap. Evropi (Francuska, Nemačka) u velikim gubicima, dok su veoma profitabilna u SAD, upravo zbog toga što u Americi ne postoji putnička železnica, već se infrastruktura koristi za prevoz robe. Mislim da bi trebalo da sredimo primer razvijenih država južne Evrope, kojoj regionalno i kulturno pripadamo, posebno Grčke, Španije, Turske, gde je autobuski prevoz veoma dobro razvijen. Mi danas ne znamo sa sigurnošću koji će se delovi Srbije ekonomski razvijati, i na koji način. Na primer, infrastruktura putničkog prevoza bi trebalo da se gradi ka mestima sa razvijenim uslužnim sektorom, a robnog ka mestima sa razvijenom industrijom. Ta diferencijacija još ne postoji u Srbiji, a ekonomski napredak sada tek počinje da donosi prve rezultate u tom smeru.
Naravno, postoji ekološki momenat: jednostavnije je proizvoditi električnu energiju iz obnovljivih izvora nego biti zavistan od benzina, koji sigurno zagađuje okolinu. Nažalost, kod nas se dosta elek. energije proizvodi na prljav način, tj. termoelektranama, a ne čistije (nueklarna energija, solarna, vetar, itd.), dok je već izvesno je svetski trend ka razvoju alternativnih pogona za drumska vozila i da će oni biti u široj upotrebi uskoro. Mislim da treba razvijati železničku infrastrukturu za prevoz robe, a drumsku za prevoz putnika. Lako je zameniti dizel autobuse sa vodoničnim, pa čak i električnim, a teško, i skuplje, transformisati električnu mrežu ili menjati lokomotive. Takođe, autobuske kompanije se brže razvijaju u privatnom sektoru, nego železnica, jer je jednostavnije stvoriti konkurentnu atmosferu. Na kraju, jeftinije je pokrenuti autobusku kompaniju, zahteva manje investicija, i brže ostvaruje veći profit, koji se prenosi na cenu karte (zato je autobuski prevoz jeftiniji). Puteve mogu da koriste i automobili.

Ukratko: železnički transport za gradske sredine (gde se isplati zbog velikog broja putnika za kratko vreme), a autobuski za međugradske.

 

[Steva]

Ne bi trebalo da sledimo primer Nemačke baš u svemu. Pre par meseci sam bio na govoru jednog diplomca mog univerziteta koji radi za američki Department of Transportation. Radio je na analizi železničkog prevoza u istočnoj Evropi, i poredio je sa zapadnom. Naime, po njemu, železnički prevoz se ne isplati za prevoz putnika, već samo za prevoz robe. Govori kako su žel. preduzeća u zap. Evropi (Francuska, Nemačka) u velikim gubicima, dok su veoma profitabilna u SAD, upravo zbog toga što u Americi ne postoji putnička železnica, već se infrastruktura koristi za prevoz robe.

Ne znam da li se dobitak nemačkih železnica od 2,5 milijardi evra u 2006 smatra gubitkom, procenjena dobit nemačkih železnica za 2007u godinu je 2,1-2,5 milijardi eur. Najveći deo odatle dolazi od prevoza putnika koji je veruj mi strašno aktivan, kroz stanicu u Frankfurtu dnevno prodje skoro 400 000 putnika, pa misli šta je to. Isto važi i za Francusku. A železnice izmedju SAD i Evrope nisu za poredjenje, to su dva različita sveta što se transporta tiče.

Mislim da bi trebalo da sredimo primer razvijenih država južne Evrope, kojoj regionalno i kulturno pripadamo, posebno Grčke, Španije, Turske, gde je autobuski prevoz veoma dobro razvijen.

Da autobuski prevoz je i tamo razvijen, ali sve više gubi važnost, sve ove zemlje koje si naveo grade ogromne mreže brzih pruga, pogotovu prednjače Španija i Turska koje grade pruge velikih brzina na više hiljada km. Autobuski prevoz je sve ne samo udoban, jedina prednost njemu je što je jeftin.

Mislim da si precenio značaj železnica u Evropi nja osnovu razgovora tog diplomca, mogu da zamislim da je on dosta subjektivno pisao zbog tkz. "American way of life" gde se forsiraju automobili, autobusi i avioni U Evropi putnički pružni saobraćaj ima itekako budućnost i polako se realizuju planovi transnacionalnih brzih pruga i sve razvijenije zemlje u Evropi ulažu ogromna sredstva u rentabilne sisteme putničke železnice.

 

[dedinje]

Potpuno se slazem sa Milančetom, zeleznički saobraćaj je nazalost dosta bio zanemaren u Srbiji. Sad se situacija nešto popravlja, sređuju se pruge a neke od onih koje su bile ukinute se ponovo otvaraju. Ja sam ljubitelj vozova pa mozda nisam objektivan ali putovanje vozom (modernim) i autobusom se ne moze uporediti. Pa da pomenem samo tako banalne a zivotne stvari kao što je WC. U vozu mozete ustati, prošetati. Moderni vozovi i kod nas na nekim deonicama voze 120 km/h a uskoro će voziti i 160. Često putujem do gradova koji su udaljeni 200 do 350 km od Beograda i koristim nekad autobus a nekad voz. Pouzdano znam da je vozna karta mnogo jeftinija barem kod nas ne znam kako je u svetu. Vozovi su neuporedivo sigurniji kad su u pitanju saobraćajne nesreće. Dupli zeleznički kolosek zauzima neuporedivo manje prostora nego autoput sa 2 x 3 trake. To nije svejedno, u pitanju je hiljade kvadrata plodnog zemljišta. Elektrificirani vozovi nimalo ne zagađuju okolinu niti prave buku. O tome bi mogli pričati ljudi koji imaju kuće pored autoputeva.