Има и ситуација када игла не може да падне, једноставно нема места за више путника или има само за једног колико год неки хтели да уђу. Приметно је да је, барем на оним линијама које иоле нормално функционишу, култура чекања следећег возила на јако ниском нивоу. Сви некуд јуре, журе, многи (не сви) кнапирају јер их, човече, мрзи да проведу још пола сата на радном месту пре него што им почне радно време, ма живот би ризиковали само да се угурају у тај бус иако је следећи за 5 минута... Искрено, ја сам један од оних који се никада не гура у препуне бусеве, увек гледам да кренем раније, па у тим ситуацијама сачекам следећи. И никада не улазим пре него што сви сиђу! Никад нећу заборавити сцену када сам пре 2 године, за време радова на Славији, излазио из препуне 33-јке у Војводе Степе на путу у средњу. Тек што сам изашао из возила, маса са станице креће да се по сваку цену угурава у Тамнавин ИК-103 (новији је био, 2015. годиште, одлично се сећам), малтене ме угуравајући назад у бус! Да сте ви само чули како сам се раздрао: ,,ПОЛАКО, ПОЛАКО, ПОЛАКО, ПОЛАКО, ПОЛАКО!!!", и сећам се да је нека жена, девојка (више се ни не сећам) прокоментарисала нешто себи у браду, по свему судећи, на мој рачун. Невероватно је, просто је невероватно колико нам основне културе фали. Преко мртваца би прегазили, али буквално, само да би ушли у бус, просто их мрзи да крену 20 минута раније од куће.