Šapić je za televiziju B92 rekao i da grad planira velika ulaganja u obnavljanje voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća, tako što će naredne godine biti kupljeno 500 novih autobusa i 100 tramvaja.
On je rekao da više od 40 godina nije kupljen nijedan novi trolejbus, kao i da se razmatra da li će se oni više kupovati, ili samo autobusi na gas koji takođe ne zagađuju vazduh.
„Ući ćemo u ozbiljan oporavak voznog parka“,
CNG zagađuje kao i trola pogonjena "prljavom strujom", i to uslovno generalno manje (NOx ponajviše) od ekvivalentnog dizela, međutim da bi zagađenje bilo svedeno na minimum mora se povesti računa o kom tipu CNG-a je reč. Trebalo bi da koriste isključivo biogas. A pre toga Šapić ne sme da zaboravi punionice u ostalim pogonima kao njegov prethodnik.
Čuj sad 500 autobusa (a već od prethodno najavljenih 500 nabavljeno 100) i 100 tramvaja. Dodatnih 100 je dovoljno za zamenu trola, i još da ima lufta. To je red veličine ulaganja minimum 200mil za tramvaj, i ako toliko bude i za autobus izašlo bi 400k po komadu što prevazilazi i Solarisovu ponudu. Ako se uzmu dobri tramvaji za po 2,5mil/kom onda bi za istu sumu bilo moguće nabaviti i Citaro G i Capacity L, ili možda podeliti troškove na 100 jeftinijih zglobnih Conecta i 100 skupljih Capacity L, a ostatak dodeliti "mejnstrim" Solarisima. A realno Solaris bi nam za 200mil ponudio oko 600 Urbina 18 IV CNG što bi više nego podmirilo srednjoročne potrebe grada za autobusima (sa pomenutim viškom 200 više od prethodno planiranih).
Naravno da nije sve u broju, pa bi tako 100 Capacityja čudo napravilo od 17, 23, 31 i 95 (eventualno i rotirane 65 i 77 jer ne može da se lomata oko groblja, a veće je opterećenje na zapadnom delu 65), a još toliko Conecta umesto istog broja solo na slabijim linijama. Tačno je da je Šapić u "gas fazonu", ali ne treba izopštiti prednost većih vozila koja ne postoje u toj varijanti iz tehničkih razloga (preslabi motori). Što se unifikacije tiče, kad otpišu dotrajalo šarenilo ostaće samo tri zglobna proizvođača i pet modela (dva Solarisa, dva Mercedesa i jedan BMC dok i on ne bude bio zamenjen nekim od pomenutih). Takođe više zglobova bi ublažilo fragmentovanost solo voznog parka u smislu potiskivanja dotrajalih raznovrsnih modela (ako izuzmemo poneki Ikarbus ostali bi praktično samo glavnina u vidu Higera i BMC) i na taj način istovremeno podiglo kvalitet prevoza i efikasnost eksploatacije (manji broj novijih modela na održavanju bi doveo do racionalnijeg raspolaganja sredstvima prenošenjem postojćeg parazitskog troška na pouzdanija, prostranija vozila).
Sa 600 zglobnih Solarisa bi zamenili i trole, međutim imajući u vidu specifične potrebe kako autobuskih tako i pojedinih trolejbuskih i autobuskih linija ipak bi bilo bolje nabaviti IMC trole, hibride ili oportunity charging kapacitetnija vozila za dao troškova planiranog za autobuse i tramvaje. Zapravo može se zaključiti da koncept sistema i mreže linija ne predstavlja ništa manji problem od zamene voznog parka. Uvek su potrebna neka manja ili veća prilagođavanja novim uslovima. Stim u vezi, srednjoročno se ne može očekivati značajno poboljšanje ignorisanjem primene holističkog pristupa. Za to je potrebna ideološka promena.