Nije ni to fino. U proteklom periodu mi je nailazilo dosta ovih starijih IK201 i Japanaca i ništa od toga nije u takvom stanju da uz bazično redovno održavanje ne može da dočeka sledeću doglednu nabavku zglobnih vozila, a ponešto je i u zavidnom stanju za svoje godine i očigledan stepen nebrige. Vozilo koje je na ulicama 20 godina svakako ispunjava neke formalne kriterijume za otpis, ako ništa onda pređenom kilometražom, ali tom logikom može da se ukloni više od pola voznog parka. Da, nešto mora da se rashoduje, ali daj prvo da vidimo da rešimo nagomilane probleme s neadekvatnim redovima vožnje i nabavljenim vozilima nedovoljnog kapaciteta.
Sve vesti vezane za dolazak tih novih buseva su kao iz paralelnog univerzuma. Nigde ni reči o tome da će se povećati broj vozila na preopterećenim linijama, da će se uraditi neke korekcije trasa, da će se neke solo linije pretvoriti u zglobne, da će ljudi u prigradskim naseljima dobiti češći prevoz... Samo o ekološkoj normi. Čovek bi pomislio da je Beograd rešio sve probleme u gradskom prevozu i da mu je ostalo još samo da sredi tu ekološku normu par desetina buseva. Obaška što su ti stariji busevi ionako rezervni, da mahom rade u špicu i ne izlaze vikendom, pa će njihovo uklanjanje imati jedan junački tumbleweed ekološki efekat u gradu koji se inače sistematski obračunava sa zelenilom i u kom je na nedeljnom nivou vidljiv porast broja privatnih automobila.
Prosečna starost voznog parka i dalje važi kao jedini pokazatelj kvaliteta prevoza kod nas, iako se radi samo o jednom, i to manje bitnom elementu. Evo da se nadovežem sa današnjim događajem. U 20:30h posle utakmice Zemunci na Autokomandi nagrnuli na 3073 ka Zemunu.
Na stajalištu bilo nekoliko stotina ljudi. Iako registrovan na 159 primio je ne manje od 180 putnika (pri gustini stajanja od 7p/m2, skupa skoro kao KT4 tramvaj!). Vrata su ludački lupala pri čemu su se umesto izletanja preko graničnika samo izdeformisala. Jedno krilo u odnosu na drugo štrčalo dobrih 7cm. Posle nekoliko pokušaja uspeo je da zatvori sva vrata pritom ležeći na 20cm od asfalta (gornji deo točkova bio ispod oplate). Pretpostavljam da je došlo do deformacije/krivljenja rukohvata na vratima. Nijedno staklo nije puklo.
Interesantno da određeni broj Solarisa ima iskrivljene šipke što ukazuje na to da do tako ekstremnih opterećenja (loša po vozilo, kvalitet usluge i imidž prevoznika) dolazi mnogo češće nego što mislimo, ne samo na Karaburminim linijama, što ujedno oslikava očajno stanje čitavog sistema. Polako se prevazilazi norma od 6p/m2 na sve većem broju polazaka, a izostaju i nova vozila (tu priča o starosnom proseku pada u vodu). Regionalni ekonomski tigar, a gužve ništa manje nego u vreme hiperinflacije kada smo bili regionalna šugava mačka s glistama pride.
Takva ekstremna opterećenja trpe isključivo vagoni metro tipa u najmnogoljudnijim gradovima sveta. majući to u vidu, moje saučešće gasnim BMC-ima. Ima ta gomila gvožđurije da se raskupusa za par godina.
A paradoksalno, sudeći prema najavama metro i železnicu čeka komotnih 4p/m2. Ova slika od danas, juče, prekjuče (kao pre deceniju-dve) pokazuje u kolikoj se meri zapostavlja namera pružanja prevozne usluge najosnovnijeg nivoa kvaliteta. Stara vozila se šalju na otpad iz operativnih i političkih razloga (smanjenje troškova eksploatacije, puštanje novih u pogon uoči izbora) pri čemu se unapređenju usluge ne pridaje poseban značaj. Dugoročnim planovima se skreće sa priče o blagovremenom rešavanju postojećih problema. Metro je neophodan, ali to ne znači da ćemo proći kroz reprizu saobraćajnog pakla 90-ih dok se isti konačno ne otvori, odnosno da ćemo sedeti skrštenih ruku dok ne ostvarimo predviđene razvučene nabavke. Bolja usluga ne obuhvata obavezno i nov vozni park, naprotiv, može se ponuditi starijim, kvalitetnijim, remontovanim, dobro održavanim, i dovoljno velikim voznim parkom u kombinaciji sa mrežom linija prilagođenoj novim uslovima, ali to očigledno nadležnima nije bitno. Ko šiša "tamo neku nebitnu Budimpeštu Bogu iza nogu".
