[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=825114#p825114:3cndls7a je napisao(la):
branik » Ned Feb 21, 2021 8:08 am[/url]":3cndls7a]Loše, nego šta je nego loše. Putnik koji se iole zanimao za autobus, morao je da primeti i oseti i dosta toga što smo Žika i ja naveli - mirise gasova i tečnosti koje cure, prikolicu koja besomučno mlati, ljuljanje... Takav putnik bi razumeo da zato nije kriv vozač, već konstrukcioni nedostaci vozila. Nije mi se jednom desilo da popijem gomilu psovki i uvreda zbog
neispravnosti ili nedostatka vozila.
Nekada su vozila sa velikom pažnjom birana za Beograd. Uzimana na probu, ali dugotrajnu, praćena, pa davani predlozi i zahtevi za unapređenje. Tako je nastala čuvena beogradska specifikacija koja je sanosa digla na vrh. Pokušano je to i sa IK, ali osnova je bila slaba, pa nije donelo mnogo (džabe su bili i firmirani motor i menjač, upravljač i osovine kad su ugrađivani u kotaricu).
Raspored sedišta samo delimično može da se menja na zahtev kupca. Njega diktira konstrukcija poda gde se mogu pričvrstiti i raspored opterećenja vozila.
E, sad dolazimo do velikog problema - nivoa našeg prevoza koji je ispod svakog standarda.
Evropa je počela da spušta pod osamdesetih i tome pridala veliki značaj, poštujući svoje građane - putnike, ali i unapređujući prevoz ubrzavanjem izmene putnika. Koliko vozila se oslobodi dobitkom vremena na ulasku i izlasku putnika? Ikar(b)us je u tu priču ušao tek sredinom devedesetih i to na nivou prototipa. Nije bilo ni sluha za narudžbine, pa će Beograđani morati da se penju preko ona famozna 3 stepenika još dvadesetak godina (više od radnog veka jedne generacije vozila).
Sa druge strane, većina današnjih vozila ima naglasak pri dizajniranju enterijera ne ka kapacitetu, već ka udobnosti manjeg broja putnika - standardi prevoza su se promenili jer voze se sedeći putnici i tek poneki stojeći; voze se ljudi u kolicima i misli se na dostojanstvo svih. Kako izgleda bg prevoz, znamo. A kako se kod nas kupuju vozila - gde šta na svetskoj pijaci nađeš. Privatnicima je bitna startna cena, a gradskim ocima vrv nešto drugo, što nije funkcionalnost. Svakako, u oba slučaja vođeni su ličnim intereresom.
Zato smo imali slučaj da se kupi skoro 200 vozila na neviđeno, da se kupuje šarenilo marki i tipova (u oba sektora)... Bitno je neka spolja šljašti, nek se vidi da je nov. A to što nema mesta, što putnici ne mogu da se mimoiđu, što napunjen ne može ni da krene, nije bitno. Posebno nije bitno kad kupuju solo, a izbacuju zglobne. To je velika poruka putnicima. Kad se nekad posle gomile frustracija vozač izgalami i nazove putnike stokom, bude kažnjen, kritikovan po medijima... A šta se desi kad Grad uporno tako tretira građane? Desi se ona Vesićeva slika iz kabineta i ona rođendanska torta kojima na novi način šalje poruku da je njemu više nego lepo i da ga boli sve što može da ga zaboli za te građane na čijim leđima sedi.
Zato, raspored sedišta u autobusima nije kriv što je nama loš prevoz. Nedostaje metro, nedostaju desetine i stotine autobusa većeg kapaciteta, bolja mreža linija... Kad bi bilo toga, retko ko bi i bi primetio taj raspored sedišta, putnici bi se vozili 10-15' a ne po 30-60' pa bi i ta eventualna neudobnost bila maje primetna.
Znači, nije krivo ogledalo što je lice ružno. Autobusi se prave u skladu sa zahtevima vremena, a mi smo ostali u osamdesetim, samo smo mnogo siromašniji. A kako stvari stoje, bićemo uskoro i još siromašniji i još će veći jaz biti između vozila i našeg saobraćaja.
Svako vozilo koje se kupuje u većoj količini bi trebalo da dolazi na probu i da prođe eksploataciju na najzahtevnijim linijama. Međutim, onda dođeš na neki relevantni forum i naletiš na deset strana o tome da li je pod plavi ili siv, da li su šipke žute ili narandžaste, a ni reči o organizaciji putničkog salona. U tom smislu, Đilas koji pita narod da bira boju sedišta u tramvajima ili Vesić koji pita narod da po slici bira kompoziciju za loše trasirani metro ništa nisu pogrešili - daju narodu baš ono što traži. Ili barem onom delu naroda koji boji javno mnjenje. Mislim, suština industrije marketinga je da ljude ubediš da im je bitno ono što im je nebitno i da im treba ono što im ne treba. Ljudima ne smeta da im neko sva stakla na vozilima bezobrazno prekrije zamarajućim i nedovoljno providnim reklamnim folijama i ja sam sad već u fazonu da se umesto stakla udari lim, jeftinije je za održavanje. Pritom se ne radi o kozmetici - u pitanju je problem nivoa da ne znaš gde da siđeš, posebno uveče. Smeta i vozačima.
Nisu sve stvari izbor naručioca, ali neke jesu - zato je nama stiglo oko 400 autobusa sa šiberima koji nisu odgovarajući za beogradske uslove i prave ozbiljan problem na onim temperaturama između klime i grejanja (što je raspon od skoro 15 stepeni i to su ujedno u našoj klimi najčešće temperature). Ja recimo tu ne mogu da dišem, a u IK-201 nikad nisam imao problem. Tu je neki prozor uvek, gde god da stanem. I to u blizini lica, a ne da ladi plafon.
Kao što si i sam napisao, mi u razmaku od par meseci imamo nabavljenih 200 vozila od dva proizvođača. Tim modelima je zajedničko samo to što se zovu solo. Razlika u njihovom kapacitetu je minimum 15-ak putnika. Jedan ima manjak sedišta, a drugi je pretrpan. U jednom su sedišta super udobna (i nepotrebno tapacirana), u drugom vrhunski neudobna. Jedan ima normalne klizne šibere u relativno optimalnom broju, drugi ima ove na kipovanje u nedovoljnom broju i nije jasno čemu onakvi uopšte služe. Jedan ima rukodržače na jednoj, drugi na drugoj visini. Pritom, oba modela autobusa rade na linijama istog tipa - gradskim. Te autobuse kao da su kupovale dve firme. Iz dva grada koji nemaju ni približno isti broj stanovnika. Iz dve različite klimatske zone. Za putnike različite prosečne konstitucije.
Tačno je da konstrukcija busa diktira raspored sedišta u izvesnoj meri. Ta izvesna mera je takva da je naručilac u vreme visokih Ikarbusa mogao da uzme vozilo sa rasporedom 2+1 na prvoj osovini, recimo. Mislim, pošto već koridor smeta Žiki koji inače u drugim prilikama zastupa stav da bi putnici od prvih vrata trebalo da se kreću samo u jednom smeru, jedan po jedan. Druga stvar, ta visoka sedišta mogu da budu niža i onda će njihov raspored, položaj i širinu razmaka diktirati međuosovinsko rastojanje i položaj vrata. Čak nema potrebe ni da pretpostavljamo - prve serije tih autobusa jesu bile sa spuštenim sedištima. Zašto su sedišta dignuta ne znam, ali znam da sam zahvalan što jesu, jer je to omogućilo standardizaciju razmaka između njih. Takođe, kod drugih naručilaca viđali smo i drugačiji raspored sedišta, pa nema potrebe ni tu da nagađamo da li može ili ne može.
Nezadovoljstvo rasporedom ili visinom rukodržača opet nije nešto što je nečiji hir (o tome je skoro pisao solecar, čini mi se). Loše raspoređeni će recimo povećavati prostor koji putnik zauzima glumeći rumunsku gimnastičarku i time efektivno smanjivati kapacitet vozila. Tu je mogućnost povrede i sebe i drugoga kada zauzimaš neki istegnut i, jezikom fudbalskih arbitara rečeno, neprirodan položaj ruku. Da ne pominjem kako je kada treba da se pripremiš za izlazak i dođeš do vrata dok se bus još kreće. Neprijatnost kada nekome držiš ruku maltene na glavi ili on tebi je još u kategoriji blagih primedbi. Ja nemam luksuz ulaska na početnoj i u redovnim okolnostima mahom stojim, a vozim se dugo, s presedanjem. I žao mi je, ali nema šanse da me neko ubedi da dostojanstvenije stojim u današnjim busevima nego u IK-201. Niti sam jedini koji tako misli.
Mane koje nisu posledica konstrukcione datosti mogle su se ispraviti u daljem razvoju i proizvodnji. Bar smo mi imali taj luksuz da nam je fabrika u Beogradu. Zašto nisu - to je druga tema.
Na kraju si odlično rekao - autobusi se prave u skladu sa zahtevima vremena. Današnje vreme je pre svega vizuelno i kupcu možeš da prodaš bilo kakvo sranje ako ga našminkaš u skladu sa trendovima. Autobusi treba da se prave u skladu sa zahtevima putnika i saobraćajnim uslovima grada u kom rade. Putnik je isti kao pre 40 godina, nije mu izrasla ni treća ruka, niti je dobio sposobnost da lebdi, u proseku nije ni dramatično viši, ni niži. Takođe, niko normalan ne može da spori potrebu za niskopodnim vozilima. Međutim, to kako će biti izvedena ta niskopodnost jeste sporno, posebno u solo vozilima koja više ni šta ne liče. Ne može oprema do u beskraj da guta putnički prostor, pa da se to kompenzuje kojekakvim budženjima.
OK, ovo je bilo predugo, pa ću ostati dužan Žiki ovoga puta.
