U jesen prošle godine, kad je opalo lišće pa je najzad postalo moguće nešto videti, išao sam da pogledam da li je išta ostalo od zaštitnih bedema, kula ili drugih struktura na vrhu isturenog, oštrog ugla severoistočnog priobalnog bedema. To je bio prvi i najistureniji deo tvrđave do koga se dolazilo iz pravca ušća Save u Dunav. To je dakle ova zapuštena i inače neprohodna šikara iznad zgrade:
Prva stvar koja se vidi kad se čovek popne na priobalni bedem je ovaj apsolutno spektakularni prizor. Bedem je toliko širok da na njegovom vrhu bez problema raste dvostruki red ogromnih platana između kojih se provlači fantastični zeleni tunel. Čisto da vidite kako ti bedemi danas MOGU da izgledaju ako ih urede pametni i pošteni ljudi, a korumpirani onda zaborave i ne diraju.
Međutim ugao bastiona je na suprotnoj strani. Kad se prođe na desno, pa kroz topovske zaklone i do unutrašnej strane bedema, to izgleda ovako.
Pokušaj probijanja duž ivice ovog zida:
Kad se pogleda ka ulici, vidi se da je ovde ostalo puno prilično očuvanih struktura koje se naziru kroz zemlju i rastinje koje ih prekriva
Očuvan je znatan deo zaštitnog zida na vrhu bedema, na obe strane od isturenog ugla bastiona.
Takođe, ustalasani oblik zemlje otkriva je u pitanju samo tanka zemljana prekrivka i da su odmah ispod nje prilično očuvani delovi bedema ili zidova objekata iznad njih.
Takođe, svuda su razbacani delimično obrađeni delovi kamena, što je takođe bivši deo bedema.
Ukratko, ovo je i zbog svog najisturenijeg položaja ka dve reke i zbog očigledno očuvanih delova objekata na vrhu bedema zaista posebno važan deo Beogradske tvrđave, pa je neophodno nastaviti započetu rekonstrukciju i konzervaciju i na ovom delu bedema.
