Чопори паса нападају
Више од 40 Београђана дневно пријави насртај луталица. –Позиви стижу углавном из новобеоградског Блока 45, насеља Алтина, Бежанијске косе и Миријева
Није чудно што суграђани стрепе и сумњају у безазленост паса луталица када се верује да их у Београду има више од 5.000, а у Србији око 50.000. Подаци су поражавајући с обзиром на то да се, у односу на 2007. годину, број четвороножаца повећао за четвртину. Чопори паса све чешће нападају суграђане па се на дежурни телефон Ветеринарске станице „Београд” дневно јави више од 40 људи. Позиви стижу углавном из новобеоградског Блока 45, локације „популарне” за напуштање и остављање животиња, насеља Алтина у Земуну, Бежанијске косе и Миријева, познатог по најучесталијем тровању паса. Ни житељи осталих делова града нису сасвим безбедни. Поготово су угрожена места на којима пси могу наћи храну – гробља, близина болница и предшколских установа.
У престоници су прошле године евидентиране 2.582 особе са озледама од уједа паса, од којих су 20 одсто деца узраста до шест година.
Велики број пријављених повређених особа је забрињавајући јер постоји могућност преношења беснила које носи неизбежан смртни исход. Иако је последњи случај ове болести код човека забележен у нашој земљи 1976. године, реч је о озбиљном проблему због тога што заражених паса, лисица и других животиња има све више.
Заштитници животиња за проблеме које стварају пси окривљују неодговорне грађане и власт, док ненаклоњени љубимцима све чешће „узимају ствар” у своје руке. Због тога је, како каже Елвир Буразеровић, председник Организације запоштовање и бригу о животињама „Орка”, ризик по здравље и живот људи због учесталог неовлашћеног постављања опасних отрова на јавним површинама с намером да усмрте псе, „скочио” чак за 70 одсто.
– Случајеви злостављања животиња повећани су за 38 одсто, а са друге стране због само делимично спровођенестратегије решавања проблема паса луталицаувећан је број повреда људи на 25 одсто– тврди Буразеровић.
Одлучено је да решавање проблема паса луталица преузму локалне самоуправе под палицом Секретаријата за комуналне и стамбене послове, али надлежни још нису почели да делују.
Владимир Терзин, саветник градоначелника у области ветерине, признаје да се успорило са применом стратегије.
– У 2007. години обележено је и вакцинисано 4.000 напуштених паса, микрочиповано 7.000 власничких кучића, урађен план за изградњу гробља и прихватилишта за кућне љубимце. Али, свега 2.500 паса кастрирано је лани. Истина је да мање радимо, али ће до краја месеца град преузети Ветеринарску станицу „Београд” под своје окриље, тако да ћемо убрзати акцију. До тада обављамо ревакцинисање 1.500 напуштених кучића тако што их хватамо, проверавамо здравствено стање, вакцинишемо и враћамо на улице – рекао је Терзин.
Миливоје Лазић, директор Ветеринарске станице „Београд”, истиче да ће се ситуација побољшати, поготову што се тиче угрожених зона у којима има највише паса луталица.
– То што су чопори у одређеном периоду концентрисани у једном делу града, не значи да су ту стално. Често мењају место, тако да се један чопор може видети у више градских општина – истиче Лазић.
Треба знати да луталице настају само на два начина – напуштањем и размножавањем. Због тога се, сматра Терзин, проблем решава одговорним власништвом, масовном стерилизацијом,информисањем и образовањем грађана.
– Следеће године увешћемо порез на животиње, а то значи да ће власници нестерилисаних кучића морати да плате казну. Верујем и да ће проблем нестати када чин напуштања животиња уђе у кривична дела и за починиоце буду прописане ригорозне казне – тврди Терзин.
Љ. Перовић
[објављено: 26/05/2009]