Airport City Belgrade [ Poslovni kompleks | 186 000 m²]
- Začetnik teme relja
- Datum pokretanja
astrodule
Professional
MilisaV":2l3hu7ab je napisao(la):
Može ako znaš, a znaju samo malobrojni.
astrodule
Professional
Crtao je Relja te putanje na ovoj temi. treba samo prelistati unazad...
arsa.arsa
Intermediate
Sa sajta e-kapija:
Na poziv izraelskih kompanija "Afrika-Izrael" i "Tidhar", koje su vlasnici beogradskog biznis parka "Airport City", krajem prošle godine je grupa beogradskih novinara boravila u Izraelu, gde je imala prilike da se na licu mesta uveri u poslovičnu izraelsku efikasnost. Uz saznanja da su ovi investitori i dalje zainteresovani za proširenje poslova u Srbiji, još je zanimljivija bila procena da je na vidiku izlaz iz globalne krize na tržištu nekretnina.
Generalni direktor kompanije "Afrika-Izrael" za Evropu, Avi Barzilaj (Avi Barzilay) smatra da su već vidljivi znaci stabilizacije na tržištu, jer ekonomska aktivnost u svetu više ne opada.
- Neke zemlje već beleže ekonomski rast, u nekima dolazi do dramatičnih promena, ali to nije slučaj svuda. Dakle, ako treba odgovoriti konkretno, moj odgovor je: da, na tržištu nekretnina kriza prolazi - rekao je Avi Barzilaj.
Kao razlog za poboljšane prilike u Evropi, Barzilaj je naveo da su promene na tržištu nekretnina najbolje vidljive u Rumuniji, gde su prošle godine otvorili novi veliki šoping centar u Ploeštiju, a tragaju za sličnim prostorima za investiranje i u drugim rumunskim gradovima.
- Ako i u Srbiji pronađemo takvu mogućnost, naravno da ćemo je veoma brzo i realizovati. Očekujemo da se situacija u Srbiji preokrene u pozitivnu kako bismo nastavili da investiramo. Posle tri godine vidimo da tražnja na tržištu nekretnina ponovo raste, a takve promene počinju da se uočavaju i u Srbiji. U Srbiji raste i tražnja za poslovnim prostorom i tržnim centrima - ocenio je Avi Barzilaj.
Prema njegovim rečima, Srbija nije izolovana od evropskih i svetskih tokova tokova, pa ako dolazi do pozitivnih pomaka u svim delovima Evrope, onda se oni mogu očekivati i u Srbiji.
- Srbija nije toliko velika zemlja da bi sama diktirala trendove, pa će na kretanja uticati ono što se događa spolja, na evropskom tržištu. U Srbiji postoje brojne birokratske prepreke za investitore, to je istina, ali je isto tako činjenica da je birokratija globalni problem, što znači da slične prepreke postoje i u drugim zemljama. Mi smo razvili veliki projekat – Airport City u Beogradu i uspešno ga realizujemo. Ključ za investiranje je predvidljivost i onda ćete uspeti bez obzira na sve birokratske prepreke - istakao je Avi Barzilaj.
Prema njegovoj oceni, Beogradu nedostaju najkvalitetniji objekti A klase, što pokazuje statistika: tog prostora, po stanovniku, ima manje nego u drugim evropskim gradovima.
- A međunarodne kompanije koje dolaze u Srbiju uvek žele prvu klasu. Zato smo mi u Beogradu investirali u biznis park klase A i sada tražimo druge mogućnosti za investiranje u sličan kvalitet - naveo je Barzilaj.
Kada je reč o stanogradnji, u Izraelu je sasvim drugačija situacija nego u mnogim zemljama Evrope i sveta. Naime, u Izraelu nema dovoljno građevinskog zemljišta, a da bi se do toga došlo, potrebna je promena zakona koji bi omogućio pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Pošto promenazakona još nije na vidiku, cene nekretnina neprekidno rastu – za pet godina su gotovo udvostručene, pa sada kvadratni metar stana u Tel Avivu košta oko 5.000 evra.
- Svake godine nam je potrebno od 40.000 do 50.000 novih stanova jer se povećava broj stanovnika, porodice imaju u proseku više od troje dece, a gradnja stanova ne prati takav rast. Izgradi se oko 30.000 novih stanova godišnje. Druga otežavajuća okolnost je što su banke u Izraelu veoma konzervativne, pa rata kredita ne sme da prelazi 25 odsto zarade, a prosečna zarada je oko 1.700 evra. Zbog toga ljudi odlaze van velikih gradova, jer su stanovi na periferiji ili u manjim mestima jeftiniji - objašnjava Barzilaj.
Ali, dok se očekuje da će se za takve probleme uskoro naći neko sistemsko rešenje, izraelska ekonomija ne posustaje. Naprotiv, zauzima treće mesto na svetskoj listi po konkurentnosti. Avi Barzilaj smatra da je glavni razlog za to visoko mesto što se zemlja ne fokusira isključivo na stare, tradicionalne industrije, nego na razvojne i moderne. Tako je, naprimer, "haj tek" sektor veoma razvijen, pa je izraelski, posle američkog, drugi u svetu po snazi. Sa druge strane, Avi Barzilaj navodi i sledeće objašnjenje:
- Mi smo mala zemlja, stara samo 66 godina. U vreme osnivanja, Izrael je imao oko 600.000 stanovnika. Sada nas je preko osam miliona. Suština napretka je u viziji, a i odnosi sa drugim zemljama su nam važni. Imamo dobre odnose sa Amerikom, kao i sa mnogim zemljama u Evropi. Pored stabilnosti, za ekonomiju je važno i šta će se dešavati iduće godine. Nije toliko važna politička situacija koliko transparentnost i dobar pravni sistem, i onda je sve u redu. Ako država kao sistem funkcioniše, ništa drugo nije toliko važno. Međutim, ako postoji nestabilnost, ako se stvari menjaju svakoga dana, onda sve postaje problematično. Ekonomska politika i dobar pravni sistem – to je ključ uspeha", zaključio je Avi Barzilaj, generalni direktor kompanije "Afrika-Izrael" za Evropu.
Novobeogradski biznis park
Airport City u Novom Beogradu je grad u gradu, koji ima sve što je potrebno za uspešan projekat, smatraju predstavnici kompanije "Afrika-Izrael" – investitori ovog poslovnog parka. Domaćin srpskim novinarima u Izraelu bio je i direktor Airport City-ja, Adir El-Al. On je podsetio da je Beograd bio prvi iskorak u ovaj deo sveta, a da "Afrika-Izrael", pored gradnje u SAD i Rusiji, kao AFI Evropa gradi u osam evropskih država. Pored Srbije tu su još: Rumunija, Bugarska, Mađarska, Litvanija, Nemačka, Češka i Poljska.
Poseta vinariji "Red Pottery"
Beogradski novinari su posetili i Tal farmu, odnosno vinariju "Red Pottery", jednu od najpoznatijih, a mnogi smatraju i jednu od najboljih malih vinarija u Izraelu. Vlasnik Dov Tal i njegova supruga Orna govorili su o napornom radu, pokušajima da se opstane na zahtevnom tržištu, da se održi kvalitet, da se izveze što više kvalitetnog vina, ali i o subvencijama koje bi trebalo da budu veće, da bi se na duži rok omogućila stabilna i profitabilna proizvodnja. Ovaj predivni vinograd nalazi se u okolini Latruna, na putu Tel Aviv – Jerusalim.
Mesto koje je ucrtano na vinskoj karti postoji mnogo duže nego što postoji Izrael kao moderna država. U ovaj kraj, koji po svojim karakteristikama liči najviše na Toskanu i ima dugu tradiciju gajenja grožđa, početkom dvadesetog veka doselio se iz Turske pradeda gospodina Tala, i tu kupio zemlju. Danas u Izraelu samo desetak procenata zemlje pripada privatnicima. Tako se ni Tal farma nije širila kupujući, već uzimajući u zakup zemlju za proširenje vinograda. Vinogradarstvo i proizvodnja vina sada postaje zanimljivija i kao deo turističke ponude posebnog tipa. Proizvesti vino specifičnog ukusa i najvišeg kvaliteta – zajednička je opsesija zaljubljenika u ovaj posao na svim meridijanima sveta.
Na poziv izraelskih kompanija "Afrika-Izrael" i "Tidhar", koje su vlasnici beogradskog biznis parka "Airport City", krajem prošle godine je grupa beogradskih novinara boravila u Izraelu, gde je imala prilike da se na licu mesta uveri u poslovičnu izraelsku efikasnost. Uz saznanja da su ovi investitori i dalje zainteresovani za proširenje poslova u Srbiji, još je zanimljivija bila procena da je na vidiku izlaz iz globalne krize na tržištu nekretnina.
Generalni direktor kompanije "Afrika-Izrael" za Evropu, Avi Barzilaj (Avi Barzilay) smatra da su već vidljivi znaci stabilizacije na tržištu, jer ekonomska aktivnost u svetu više ne opada.
- Neke zemlje već beleže ekonomski rast, u nekima dolazi do dramatičnih promena, ali to nije slučaj svuda. Dakle, ako treba odgovoriti konkretno, moj odgovor je: da, na tržištu nekretnina kriza prolazi - rekao je Avi Barzilaj.
Kao razlog za poboljšane prilike u Evropi, Barzilaj je naveo da su promene na tržištu nekretnina najbolje vidljive u Rumuniji, gde su prošle godine otvorili novi veliki šoping centar u Ploeštiju, a tragaju za sličnim prostorima za investiranje i u drugim rumunskim gradovima.
- Ako i u Srbiji pronađemo takvu mogućnost, naravno da ćemo je veoma brzo i realizovati. Očekujemo da se situacija u Srbiji preokrene u pozitivnu kako bismo nastavili da investiramo. Posle tri godine vidimo da tražnja na tržištu nekretnina ponovo raste, a takve promene počinju da se uočavaju i u Srbiji. U Srbiji raste i tražnja za poslovnim prostorom i tržnim centrima - ocenio je Avi Barzilaj.
Prema njegovim rečima, Srbija nije izolovana od evropskih i svetskih tokova tokova, pa ako dolazi do pozitivnih pomaka u svim delovima Evrope, onda se oni mogu očekivati i u Srbiji.
- Srbija nije toliko velika zemlja da bi sama diktirala trendove, pa će na kretanja uticati ono što se događa spolja, na evropskom tržištu. U Srbiji postoje brojne birokratske prepreke za investitore, to je istina, ali je isto tako činjenica da je birokratija globalni problem, što znači da slične prepreke postoje i u drugim zemljama. Mi smo razvili veliki projekat – Airport City u Beogradu i uspešno ga realizujemo. Ključ za investiranje je predvidljivost i onda ćete uspeti bez obzira na sve birokratske prepreke - istakao je Avi Barzilaj.
Prema njegovoj oceni, Beogradu nedostaju najkvalitetniji objekti A klase, što pokazuje statistika: tog prostora, po stanovniku, ima manje nego u drugim evropskim gradovima.
- A međunarodne kompanije koje dolaze u Srbiju uvek žele prvu klasu. Zato smo mi u Beogradu investirali u biznis park klase A i sada tražimo druge mogućnosti za investiranje u sličan kvalitet - naveo je Barzilaj.
Kada je reč o stanogradnji, u Izraelu je sasvim drugačija situacija nego u mnogim zemljama Evrope i sveta. Naime, u Izraelu nema dovoljno građevinskog zemljišta, a da bi se do toga došlo, potrebna je promena zakona koji bi omogućio pretvaranje poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Pošto promenazakona još nije na vidiku, cene nekretnina neprekidno rastu – za pet godina su gotovo udvostručene, pa sada kvadratni metar stana u Tel Avivu košta oko 5.000 evra.
- Svake godine nam je potrebno od 40.000 do 50.000 novih stanova jer se povećava broj stanovnika, porodice imaju u proseku više od troje dece, a gradnja stanova ne prati takav rast. Izgradi se oko 30.000 novih stanova godišnje. Druga otežavajuća okolnost je što su banke u Izraelu veoma konzervativne, pa rata kredita ne sme da prelazi 25 odsto zarade, a prosečna zarada je oko 1.700 evra. Zbog toga ljudi odlaze van velikih gradova, jer su stanovi na periferiji ili u manjim mestima jeftiniji - objašnjava Barzilaj.
Ali, dok se očekuje da će se za takve probleme uskoro naći neko sistemsko rešenje, izraelska ekonomija ne posustaje. Naprotiv, zauzima treće mesto na svetskoj listi po konkurentnosti. Avi Barzilaj smatra da je glavni razlog za to visoko mesto što se zemlja ne fokusira isključivo na stare, tradicionalne industrije, nego na razvojne i moderne. Tako je, naprimer, "haj tek" sektor veoma razvijen, pa je izraelski, posle američkog, drugi u svetu po snazi. Sa druge strane, Avi Barzilaj navodi i sledeće objašnjenje:
- Mi smo mala zemlja, stara samo 66 godina. U vreme osnivanja, Izrael je imao oko 600.000 stanovnika. Sada nas je preko osam miliona. Suština napretka je u viziji, a i odnosi sa drugim zemljama su nam važni. Imamo dobre odnose sa Amerikom, kao i sa mnogim zemljama u Evropi. Pored stabilnosti, za ekonomiju je važno i šta će se dešavati iduće godine. Nije toliko važna politička situacija koliko transparentnost i dobar pravni sistem, i onda je sve u redu. Ako država kao sistem funkcioniše, ništa drugo nije toliko važno. Međutim, ako postoji nestabilnost, ako se stvari menjaju svakoga dana, onda sve postaje problematično. Ekonomska politika i dobar pravni sistem – to je ključ uspeha", zaključio je Avi Barzilaj, generalni direktor kompanije "Afrika-Izrael" za Evropu.
Novobeogradski biznis park
Airport City u Novom Beogradu je grad u gradu, koji ima sve što je potrebno za uspešan projekat, smatraju predstavnici kompanije "Afrika-Izrael" – investitori ovog poslovnog parka. Domaćin srpskim novinarima u Izraelu bio je i direktor Airport City-ja, Adir El-Al. On je podsetio da je Beograd bio prvi iskorak u ovaj deo sveta, a da "Afrika-Izrael", pored gradnje u SAD i Rusiji, kao AFI Evropa gradi u osam evropskih država. Pored Srbije tu su još: Rumunija, Bugarska, Mađarska, Litvanija, Nemačka, Češka i Poljska.
Poseta vinariji "Red Pottery"
Beogradski novinari su posetili i Tal farmu, odnosno vinariju "Red Pottery", jednu od najpoznatijih, a mnogi smatraju i jednu od najboljih malih vinarija u Izraelu. Vlasnik Dov Tal i njegova supruga Orna govorili su o napornom radu, pokušajima da se opstane na zahtevnom tržištu, da se održi kvalitet, da se izveze što više kvalitetnog vina, ali i o subvencijama koje bi trebalo da budu veće, da bi se na duži rok omogućila stabilna i profitabilna proizvodnja. Ovaj predivni vinograd nalazi se u okolini Latruna, na putu Tel Aviv – Jerusalim.
Mesto koje je ucrtano na vinskoj karti postoji mnogo duže nego što postoji Izrael kao moderna država. U ovaj kraj, koji po svojim karakteristikama liči najviše na Toskanu i ima dugu tradiciju gajenja grožđa, početkom dvadesetog veka doselio se iz Turske pradeda gospodina Tala, i tu kupio zemlju. Danas u Izraelu samo desetak procenata zemlje pripada privatnicima. Tako se ni Tal farma nije širila kupujući, već uzimajući u zakup zemlju za proširenje vinograda. Vinogradarstvo i proizvodnja vina sada postaje zanimljivija i kao deo turističke ponude posebnog tipa. Proizvesti vino specifičnog ukusa i najvišeg kvaliteta – zajednička je opsesija zaljubljenika u ovaj posao na svim meridijanima sveta.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.447
- Pohvaljen
- 3.046
Ima par lajkova jer ljudi vrlo cesto lajkuju u brzini po navici i defaultu ne obracajuci paznju na sustinu, a moguce je i da je to sto ti kazes..
Ali obrati malo paznju (ako ti padne na pamet) na njegove 'postove i fotoreportaze', oko 85% su besmislice i po sto puta vidjeni subjekti i objekti bez ikakve konkretne sustine bilo da su neke realne novine u pitanju ili ukazivanje na nesto, neki problem, neku situaciju itd, i ciji je jedini i osnovni smisao broj poruka i status na forumu. Lik ocigledno leci neke komplekse, pogledaj kad se prikljucio forumu a koliko ima postova do sad, znaci koma. Da sam na mestu moderatora ja ovo nebi tolerisao jer se ovaj forum besmislenim ne sustinskim postovima i reportazama polako pretvara u drustvenu mrezu i gubi svoju vrednost, smisao i kvalitet.
Ali obrati malo paznju (ako ti padne na pamet) na njegove 'postove i fotoreportaze', oko 85% su besmislice i po sto puta vidjeni subjekti i objekti bez ikakve konkretne sustine bilo da su neke realne novine u pitanju ili ukazivanje na nesto, neki problem, neku situaciju itd, i ciji je jedini i osnovni smisao broj poruka i status na forumu. Lik ocigledno leci neke komplekse, pogledaj kad se prikljucio forumu a koliko ima postova do sad, znaci koma. Da sam na mestu moderatora ja ovo nebi tolerisao jer se ovaj forum besmislenim ne sustinskim postovima i reportazama polako pretvara u drustvenu mrezu i gubi svoju vrednost, smisao i kvalitet.
Nebojsa
Advanced
- Učlanjen(a)
- 12.08.2011.
- Poruke
- 3.447
- Pohvaljen
- 3.046
Mukice, svet je vrlo komplikovan i kompleksan domaci zadatak za tvoje komunikacijske kapacitete, izrazavanje i sazimanje.
"ovo nije bila fotoreportaza, nego par fotki".... a u cemu je razlika, par fotki ne smeju biti reportaza?
sta reci, slatko sam se u trenutku nasmejao suocen sa gluposcu i naivnoscu jer nista drugo nisam ni ocekivao ..... kao i uvek
"ovo nije bila fotoreportaza, nego par fotki".... a u cemu je razlika, par fotki ne smeju biti reportaza?
sta reci, slatko sam se u trenutku nasmejao suocen sa gluposcu i naivnoscu jer nista drugo nisam ni ocekivao ..... kao i uvek
Гага
Professional
Па ништа, барем ће становници Веста, а и Ерпорт града имати базен на отвореном. Само још мало да прокрче ово шибље и ето га .
.S obzirom na ogromna kašnjenja, investitor bi trebao da plaća penale.
Napraviti sporazum sa njima da se umesto plaćanja kazni ukloni ona zgrada prema Rodiću koja stoji na putu koji bi spojio Omladinskih brigada i Tošin Bunar.Ionako im zvrji prazna.
Napraviti sporazum sa njima da se umesto plaćanja kazni ukloni ona zgrada prema Rodiću koja stoji na putu koji bi spojio Omladinskih brigada i Tošin Bunar.Ionako im zvrji prazna.
