Поштовани форумаши, ако сам погрешио тему молим вас да ме упутите. Хтедох питати за савете... Наиме, путујемо први пут авионом с двоје двогодишњака (и ми, и они). Карте смо купили раније од Монтенегро ерлајнса, путовање је почетком јула. Игром случаја пртљаг иде друмом, тако да нас ту никаква мука не очекује.
Да ли смо обавезни учинити неки корак (чекирање, штагод) пре но дођемо на београдско летилиште, или све онде радимо? Ако имате икакав савет за пут и чекање са овако малом децом... слободно.
Два савета с моје стране:
1. дођите довољно раније - бар 2 и по сата пре времена лета. Биће гужве, боље да губите време по аеродрому чекајући авион, него да се нервирате да ћете закаснити. Понесите играчке и воду.
2. пустите децу да се деру у авиону, и не обазирите се на друге путнике (најискреније!).
За овај други савет сам дужан мало детаљније објашњење:
- авион је херметички затворена конзерва која има своју атмосферу различиту од спољне. Ваздушни притисак у авиону је другачији (мањи или већи) у односу на окружење - мањи него на земљи, већи него у околној атмосфери када је авион на висини.
- док се подешава ваздушни притисак у авиону, све путнике, и мале и велике, помало заболе уши. Велики путници то истрпе (јер је занемарљиво), мали путници се уплаше, не разумеју шта се дешава, и не могу да антиципирају куда ће то да иде (да им неће пући глава од тога). Због тога почињу да плачу и да се деру. Најгоре што родитељи могу да ураде у том тренутку је да покушају да их ућуткају. Пустите их да се деру - од драња ће им се изједначити притисак (слично као од зевања) и биће им лакше (и престаће да се деру). Може им помоћи и ако им дате нешто да пију (воду или сок). У сваком случају, немојте да вас је срамота од осталих путника што вам се деца деру - ако вас неко попреко погледа, њих треба да буде срамота, а не вас.
- има још један разлог због којег ће да се деру - пропадање. Пропадање авиона је неизбежно, као што је неизбежно да наиђете на талас ако пловите чамцем. Таласи су некад већи, некад мањи, али их увек има, као и пропадања. Од тога се сви помало штрецну, а деца се јако уплаше, зато што им то окине врло базични (старији од људске врсте) страх од изненадног губитка подлоге. Ако их држите у рукама и мазите, биће им лакше али, опет, не покушавајте да их ућуткујете.
Срећан пут!