Izvinjavam se na pogrešnoj informaciji. Preneo sam vest sa novinarskih portala ali očigledno da vesti nisu tačne.Biće otvorena od srede 07.juna.
Izvinjavam se na pogrešnoj informaciji. Preneo sam vest sa novinarskih portala ali očigledno da vesti nisu tačne.Biće otvorena od srede 07.juna.
Морала би да буде одмакнута 760 м (растојање између двеју оса), што онда подразумева и потпуно независни систем рулних стаза, и све остало о чему смо писали већ овде.Meni i dalje nije jasno zbog čega nije moglo da se nađe rešenje da ta pista bude dovoljno udaljena od postojeće kako bi mogle da rade paralelno.
Због рулнице за напуштање стазе при великој брзини, које су већ тада антиципирали. Ево како то изгледа (слика из ИКАО Анекса 14, Вол. 1):Je l slučajno što su 1962. ostavili tako veliki razmak između piste i rulnice? Ovde ima mesta da se napravi još jedna pista, baš ogroman razmak..
'ајд' по хиљадити пут - ово је рационално решење. Исто тако, има га по свету кол'ко хоћеш, питање је само да ли можеш да га препознаш. Ево ти примера: Шарл де Гол аеродром у Паризу - има две основне писте, и чак две "уметнуте", односно, уз сваку "основну" писту постоји по једна "уметнута". Међутим, у сваком тренутку могу да се користе само две писте (али морају да се перу, чисте и одржавају све четири). У Чикагу исто, бар две би могао да крстиш као "уметнуте", јер не могу да се користе истовремено кад и најближа паралелна, али су ту да осигурају исто оно што ће и уметнута у Београду да осигурава - континуитет оперативности аеродрома.На сва звона концесионар се хвали овим мега рационалним решењем а у образложењу тога промиче му цена одржавања писте која је урађена и опремљена као и стандардна писта највишег ранга а то све само да би се након реконструкције старе користила искључиво у ванредним околностима.
Да је ово смислено, рационално решење имали бисмо барем 10ак сличних решења по свету. Биће да је концесионар урадио рачуницу где му је ово 3-4 пута јефтиније него нова писта јужно због скупе експропријације, потребе за новим платформама и рулницама а сва нерационалност овог решења и потреба за реконструкцијом пада на наша плећа дугорочно, случајно, таман након истека концесије.
Па, сад си уб'о у сриду. Људи су узнемирени јер уметнута писта није довољно кул, и ја се ту потпуно слажем, све дотле док дискурс остаје у естетским оквирима, заиста, уопште није кул.@Meyraf
Знаш како мени изгледа... Изгледа ми да то решење има онај мали сувишак рационалности, који га чини нерационалним. Или бар неестетским
А куље је било да имамо две регуларне, јбг, него "две као једну", баш јесте. Тако бисмо имали неке ствари спремне и за будућност.
Твој аргумент је неконзистентан управо са аспекта јавног интереса. Јавни интерес се не дефинише бројем писта - он се дефинише комбинацијом функционалних и финансијских захтева, и у случају београдског аеродрома, ово је била дилема у дефинисању јавног интереса:А то да је ово рационално по буџет концесионара је очигледно. У томе је заправо и проблем. Јавни интерес је овде занемарен.
Врло рационално, пошто постојеће две писте у Батајници свакако не могу да се користе независно за цивилни саобраћај (растојање између оса мање од 400 м), па бисмо опет имали само једну оперативну писту, само дужине 2500 метара, дакле, скоро као у Краљеву, без могућности продужења, а да не иселиш пола Батајнице и Нове Пазове. То се зове пуцањ себи у ногу у трезном стању, а не рационално пословање.Чак ми се и ротација цивилни-војни аеродром, између Батајнице и Сурчина, посебно с обзиром на инфраструктуру (до батајничког аеродрома постоји пруга) чини као рационалнија ствар од свега овога што радимо.
Nesto mi tih 760 m mnogoМорала би да буде одмакнута 760 м (растојање између двеју оса), што онда подразумева и потпуно независни систем рулних стаза, и све остало о чему смо писали већ овде.
Растојање од 760 м између оса је неопходно због турбуленције у трагу, тј. тек преко те удаљености турбуленција која остане иза нпр. А330 који полеће на једној писти не може да угрози лакши авион (нпр. А320) који слеће на другој писти.
Имаш овде занимљиво штиво о турбуленцији у трагу (како настаје, како се креће кроз ваздух и при тлу, како и колико опстаје), а овде о удесима изазваним губитком контроле и / или структурним оштећењима ваздухоплова након наиласка на турбуленцију у трагу.Nesto mi tih 760 m mnogo