[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=741844#p741844:1nt3gyyo je napisao(la):
Igor » 25 Мај 2020 03:46[/url]":1nt3gyyo]Aerodrom je dosta specifično mesto gde se ljudi često osećaju zbunjeno i nisu sigurni gde treba i šta treba da rade. Zamišljam sebe u Kini gde pored silnih znakova na kineskom pokušavam da pronađem meni prepoznatljiva slova tj natpis na engleskom. Jedno je sigurno paralelna upotreba latinice i engleski ispisanih naziva je nepotrebna dok bi latinica mogla da ustupi mesto ćirilici u tom slučaju. Pitanje je samo gde i u kojoj meri.
Будите без бриге ако се запутите у Кину, јер су тамо сви натписи - како на аеродрому, тако и на путевима и свуда где се крећу туристи - наперодо на кинеском и енглеском (или романизовани).
Овде заиста не видим никакву суштинску дилему. Сви натписи у Србији (и Српској), увек и свуда, морају бити на српском језику и ћирилици, и исписани на начин који јасно даје предност званичном језику и писму наше земље. Напоредо с тим, на аеродрому, у центру већих грдова и уопште тамо где има туриста, нешто мањим словима треба истаћи и латиничну верзију/превод на енглески, али и неке друге језике, попут кинеског. Лично се противим давању претераног значаја било ком појединачном страном језику, и зато сам присталица тога да се на натписима истиче више њих.
Игоре, разумем да ово излази ван оквира дискусија, али молим да се мој одговор на ову латинофашистичку папазјанију од „аргумента” не уклања.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=741843#p741843:1nt3gyyo je napisao(la):
indigo » 25 Мај 2020 03:34[/url]":1nt3gyyo]Ja sam veliki ljubitelj cirilice i ponosan sam sto koristimo i cirilicu i latinicu.
Уз дужно поштовање, рекао бих да Ви нисте истински љубитељ ћитилице, и да је Ваша декларација љубави није ништа друго до крајње прозиран параван којим настојите прикрити своје крајње проблематичне ставове.
Само они који саучествују у маргинализацији ћирилице могу се поносити писмом које нам је у више наврата силом наметано, и чије ширење је симбол свих српских пораза, заблуда и страдања. Ваш „понос” - под претпоставком да је стваран - није ништа друго до заблуда човека који је насео на пропаганду оних којима је двописменост само корак на путу ка латиничној једнописмености.
Medutim, ono sto mi se cini da mi u toj nasoj ljubavi ka cirilici zanemarujemo. Zapadna Evropa, Kina, Indija (to je vec 3+ milijarde ljudi) ne znaju cirilicu, sta vise imaju averziju prema istoj (zbog Rusije, ili anti ruske propagande, kako ko zeli da gleda).
Идеја да ми треба да кројимо своју језичку и културну политику - ма, и сам идентитет! - у складу с потребна и ирационалним предрасудама неких тамо туриста (који би, јелте, разумели „чувај се пса”, да само није на ћирилици, јер Кинези, Немци и слични, иначе, одлично баратају српским) и осталих полу-фантомских категорија странаца, и да се одричемо свега онога што некоме тамо није по вољи, представља један посебан вид лудила, карактеристичан за оне код којих су аутошовинизан и колонијална свест надвладали здрав разум.
Настрану то што је тврдња коју износите у основи нетачна, и плод Вашег незнања, тј. Вашег посматрања света кроз присму западњачке пропаганде и монокултуре: није тачно да Кинези и Индијци имају аверзију према ћирилици, и исто важи и за већину разумних људи за Запада. Ставови шовиниста су ирелевантни.
Штавише, просечног туристу управо и привлаче оно што је другачије и својствено средини коју посећује, а језик и писмо су део тога. Која је сврха путовања, ако вас свуда дочекају исти језик, исто писма, иста лица, исти обичаји, иста архитектура, иста храна..?
Ne kazem da treba da krijemo cirilicu. Ali eto i razloga zasto je ne treba forsirati.
Не кажете ли, баш? А шта тачно значи „не форсирати”, ако не управо - крити?
Нема ту никаквог валидног „разлога”, а још мање разумног решења било каквог стварног проблема. Не може одрицање од самога себе бити решење за нетрпељивост и мржњу коју други испољава према вама. То је поптуно поремећен начин посматрања ствари, који је плод још поремећенијег вредносног склопа. То је размишљање некога ко је спреман да прода веру, и то не чак ни за вечеру, већ просто за наклоност некога ко му није благонаклоњен. То је размишљање мазохисте који пати од стокхолмског синдрома.