Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.414
- Pohvaljen
- 2.324
два вандредна слетања у Београду из медицинских разлога. прво Таи Ервејз са 350 (прво слетање тог типа авиона у Београд), а после САС са 737
filozof
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 03.05.2010.
- Poruke
- 183
- Pohvaljen
- 463
U nastavku fotografije i moji utisci sa leta Beograd-Prag-Peking i nazad avio kompanijom Hainan Airlines.
Ptica je Airbus A330-300
Pogledajte prilog 6
Iz Beograda za Prag avion je bio poluprazan. Možda maksimalno 1/3 kapaciteta.
Pogledajte prilog 5
Enterijer pomalo podsjeća na dekoraciju nekog kongresa KP Kine
. Sve u svemu, meni se svidjeo.
Pogledajte prilog 4
Sasvim dobar sendvič se dobije na letu Beograd-Prag.
Pogledajte prilog 3
U Pragu se svi iskrcamo, oni koji nastavljaju za Peking dobiju transit kartončiće. Pauza u Pragu je oko sat vremena. Za Peking je iz Beograda nastavljalo maksimalno 30-40 putnika, možda oko 15% kapaciteta letilice. Ostali su izašli u Pragu.
Naša ptica na Vaclav Havel aerodromu:
Pogledajte prilog 2
Na relaciji Prag-Peking druga slika, avion je bio pun.
Pogledajte prilog 1
Služe se dva solidna obroka, bolje nego dosadašnje iskustva sa više kompanija za USA.
Sve u svemu zadovoljan sam uslugom kompanije Hainan, ozbiljni su, a to bi bila i jedna zamjerka stjuardesama, malo su previše ozbiljne, poneki osmjeh ne bi škodio. Mada pretpostavljam da je razlog kulturološke prirode, a ne posljedica lošeg raspoloženja/nezadovoljstva.
Ono što me je razočaralo je jako mali broj ljudi koji koristi ovu liniju. Linija sa ovakvim load faktorom iz BGa nikako ne može biti profitabilna, pa su najave da će BG imati direktnu liniju za PEK nažalost nerealne. Možda situaciju najbolje oslikava podatak da je od punog aviona na povratku, do Praga, za Beograd nastavilo samo nekih 30 ljudi od kojih smo samo nas troje bili Srbi. Ostali su bili Kinezi. Nadam se da će se ovo promeniti i da će linija zaživjeti.
Ptica je Airbus A330-300
Pogledajte prilog 6
Iz Beograda za Prag avion je bio poluprazan. Možda maksimalno 1/3 kapaciteta.
Pogledajte prilog 5
Enterijer pomalo podsjeća na dekoraciju nekog kongresa KP Kine
. Sve u svemu, meni se svidjeo.Pogledajte prilog 4
Sasvim dobar sendvič se dobije na letu Beograd-Prag.
Pogledajte prilog 3
U Pragu se svi iskrcamo, oni koji nastavljaju za Peking dobiju transit kartončiće. Pauza u Pragu je oko sat vremena. Za Peking je iz Beograda nastavljalo maksimalno 30-40 putnika, možda oko 15% kapaciteta letilice. Ostali su izašli u Pragu.
Naša ptica na Vaclav Havel aerodromu:
Pogledajte prilog 2
Na relaciji Prag-Peking druga slika, avion je bio pun.
Pogledajte prilog 1
Služe se dva solidna obroka, bolje nego dosadašnje iskustva sa više kompanija za USA.
Sve u svemu zadovoljan sam uslugom kompanije Hainan, ozbiljni su, a to bi bila i jedna zamjerka stjuardesama, malo su previše ozbiljne, poneki osmjeh ne bi škodio. Mada pretpostavljam da je razlog kulturološke prirode, a ne posljedica lošeg raspoloženja/nezadovoljstva.
Ono što me je razočaralo je jako mali broj ljudi koji koristi ovu liniju. Linija sa ovakvim load faktorom iz BGa nikako ne može biti profitabilna, pa su najave da će BG imati direktnu liniju za PEK nažalost nerealne. Možda situaciju najbolje oslikava podatak da je od punog aviona na povratku, do Praga, za Beograd nastavilo samo nekih 30 ljudi od kojih smo samo nas troje bili Srbi. Ostali su bili Kinezi. Nadam se da će se ovo promeniti i da će linija zaživjeti.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.858
„Nikola Tesla“ u aprilu opslužio više od 400 hiljada putnika, U prva četiri meseca više od milion
Usluge beogradskog aerodroma u aprilu je koristilo 447.688 putnika, što predstavlja povećanje od 8% u odnosu na isti mesec prethodne godine, kao i najveće procentualno povećanje u poslednjih šest meseci, saopšteno je sa „Tesle“.
Zabeleženo je i 4.853 poletanja i sletanja, što je povećanje od 4%, dok povećanje prometa robe i pošte u odnosu na april 2017. godine iznosi 34%, kažu sa aerodroma i dodaju:
– U prva četiri meseca 2018. godine usluženo je ukupno 1.445.206 putnika, što je 5% više nego u istom periodu prošle godine. Ostvareno je ukupno 17.031 poletanja i sletanja, dok je ukupan promet robe i pošte uvećan 29%. –
Kako navode, ovogodišnji novi dnevni rekord zabeležen je 27. aprila kada je usluženo 18.095 putnika.
https://tangosix.rs/2018/03/05/nikola-t ... od-milion/
Usluge beogradskog aerodroma u aprilu je koristilo 447.688 putnika, što predstavlja povećanje od 8% u odnosu na isti mesec prethodne godine, kao i najveće procentualno povećanje u poslednjih šest meseci, saopšteno je sa „Tesle“.
Zabeleženo je i 4.853 poletanja i sletanja, što je povećanje od 4%, dok povećanje prometa robe i pošte u odnosu na april 2017. godine iznosi 34%, kažu sa aerodroma i dodaju:
– U prva četiri meseca 2018. godine usluženo je ukupno 1.445.206 putnika, što je 5% više nego u istom periodu prošle godine. Ostvareno je ukupno 17.031 poletanja i sletanja, dok je ukupan promet robe i pošte uvećan 29%. –
Kako navode, ovogodišnji novi dnevni rekord zabeležen je 27. aprila kada je usluženo 18.095 putnika.
https://tangosix.rs/2018/03/05/nikola-t ... od-milion/
руски Ред Вингс је избацио ред летења Москва Домодево-Београд, од 12. јуна 3 пута недељно са 320
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
Ne znam da li je pre bio predlog, ja nisam video za ovakvo resenje pruge ka aeodromu.
Moja ideja je bila da se napravi pruga, koja se moze koristiti, pored gradske i kao deo regionalne zeleznicke mreze. Dakle da se uklopi u novi Bg zeleznicki cvor, da mu bude samo nadogranja, ali koja ima smisla u celokupnom zeleznickom saobracaju.
Izgradnja pruge samo kao vid gradske zeleznice, po mom misljenju ne moze nikad da opravda potrebna ulaganja, u smislu malog broja putnika u odnosu na kapacitete zeleznice. Takodje sam Aeodrom, pogotovu sa planovima za veci rast putnika, mora da se nametne kao dominantni u regionu, pa samim tim da putnicima domacim i iz regiona, bude sto pristupacniji. Gradnjom samo gradske zeleznice do aeodroma, izostavlja sve ostale gradove u drzavi ali i regionu bez direktnog pristupa, kao najkomfornijeg.
veliki broj primera iz inostranstva, pokazuje da je najbolje ukoliko je zeleznicka stanica na aeodromu direktno povezana i uvezana na glavne zeleznicke koridore, pa je samim tim pristup velikom broju gradjana ne samo u gradu vec i u drzavi, pristup daleko laksi ali ujedno i ekonomicniji bez opterecivanja dodatno gradske ili neke druge infrastrukture.
Stoga je moja ideja, da se od stanice Zemun, uradi krak ka aeodromu duzine oko 12km, sa prlazom stanici Surcin sa juzne strane, tako da se od stanice Surcin do Batajnice koristi postojeca zeleznicka obilaznica, koju je naravno potrebno remontovati oko 9km.
Pogledajte prilog 1
Na taj nacin, vozovi koji dolaze iz pravca severa, posle stanice Batajnica skrecu ka stanici Surcin, posle koje je direktna veza sa aeodromom Beograd, i dalje ka stanici Zemun, Novi Beograd, Prokop i Rakovica. Za vozove sa juga, ali i iz pravca Banata, posle stanice Prokop, nastavljaju ka Nbgd, Zemun, dalje skrecu i imaju direktnu vezu sa aeodromom, Surcin i Batajnica. Na taj nacin apsoutno svi najvazniji magistralni zeleznicki pravci u zemlj su povezani sa stanicom na aeodromu Beograd, omogucavajuci lak i jednostavan pristup velikom broju gradjana.
Recimo, ako bi postojala zel veza izmedju Panceva i Novog sada na svakih sat vremena, plus ostali medjunarodni, regionalni i lokalni vozovi, takva pruga bi donela veliku ekonomsku korist kako zeleznicama tako i samom aeodromu pa i drzavi.
Glavna razlika izmedju ovakvog resenja i resenja iz GUP-a, je u tome sto je u Gup-u predvidjeno da pruga bude udaljenija od aeodroma (osim ona za cargo terminal), kao i da se u stanicu Surcin ulazi sa severne strane, cime automatski otpada mogucnost da pruga bude u funkciji regionalnih vozova, vec iskljucivo za gradsku zeleznicu. Cena investicije je prakticno na istom nivou, a iskoriscenost i funkconalnost bi bila daleko manja.
Moja ideja je bila da se napravi pruga, koja se moze koristiti, pored gradske i kao deo regionalne zeleznicke mreze. Dakle da se uklopi u novi Bg zeleznicki cvor, da mu bude samo nadogranja, ali koja ima smisla u celokupnom zeleznickom saobracaju.
Izgradnja pruge samo kao vid gradske zeleznice, po mom misljenju ne moze nikad da opravda potrebna ulaganja, u smislu malog broja putnika u odnosu na kapacitete zeleznice. Takodje sam Aeodrom, pogotovu sa planovima za veci rast putnika, mora da se nametne kao dominantni u regionu, pa samim tim da putnicima domacim i iz regiona, bude sto pristupacniji. Gradnjom samo gradske zeleznice do aeodroma, izostavlja sve ostale gradove u drzavi ali i regionu bez direktnog pristupa, kao najkomfornijeg.
veliki broj primera iz inostranstva, pokazuje da je najbolje ukoliko je zeleznicka stanica na aeodromu direktno povezana i uvezana na glavne zeleznicke koridore, pa je samim tim pristup velikom broju gradjana ne samo u gradu vec i u drzavi, pristup daleko laksi ali ujedno i ekonomicniji bez opterecivanja dodatno gradske ili neke druge infrastrukture.
Stoga je moja ideja, da se od stanice Zemun, uradi krak ka aeodromu duzine oko 12km, sa prlazom stanici Surcin sa juzne strane, tako da se od stanice Surcin do Batajnice koristi postojeca zeleznicka obilaznica, koju je naravno potrebno remontovati oko 9km.
Pogledajte prilog 1
Na taj nacin, vozovi koji dolaze iz pravca severa, posle stanice Batajnica skrecu ka stanici Surcin, posle koje je direktna veza sa aeodromom Beograd, i dalje ka stanici Zemun, Novi Beograd, Prokop i Rakovica. Za vozove sa juga, ali i iz pravca Banata, posle stanice Prokop, nastavljaju ka Nbgd, Zemun, dalje skrecu i imaju direktnu vezu sa aeodromom, Surcin i Batajnica. Na taj nacin apsoutno svi najvazniji magistralni zeleznicki pravci u zemlj su povezani sa stanicom na aeodromu Beograd, omogucavajuci lak i jednostavan pristup velikom broju gradjana.
Recimo, ako bi postojala zel veza izmedju Panceva i Novog sada na svakih sat vremena, plus ostali medjunarodni, regionalni i lokalni vozovi, takva pruga bi donela veliku ekonomsku korist kako zeleznicama tako i samom aeodromu pa i drzavi.
Glavna razlika izmedju ovakvog resenja i resenja iz GUP-a, je u tome sto je u Gup-u predvidjeno da pruga bude udaljenija od aeodroma (osim ona za cargo terminal), kao i da se u stanicu Surcin ulazi sa severne strane, cime automatski otpada mogucnost da pruga bude u funkciji regionalnih vozova, vec iskljucivo za gradsku zeleznicu. Cena investicije je prakticno na istom nivou, a iskoriscenost i funkconalnost bi bila daleko manja.
Ko će doći sa severa, iz zone Schengena, uz beskonačno zadržavanje na Horgošu, vozom na Beogradski aerodrom?
Da bi leteo gde?
Zašto ne ide vozom na Frankfurtski aerodrom i odatle leti za veći broj destinacija i jeftinije (da ne pominjemo brže putovanje modernijom železnicom)?
Sent from my EVA-L09 using Tapatalk
Da bi leteo gde?
Zašto ne ide vozom na Frankfurtski aerodrom i odatle leti za veći broj destinacija i jeftinije (da ne pominjemo brže putovanje modernijom železnicom)?
Sent from my EVA-L09 using Tapatalk
milanche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 28.05.2011.
- Poruke
- 2.121
- Pohvaljen
- 4.860
Ja govorim o mogucnostima koje se otvaraju ili trajno gube, a vezano za pristupacnost aeodromu i ekonomsku isplativost pruge. To da li ce ili ne da neko leti sa bg aeodroma, da li ima vecu ponudu i jeftinije negde drugde nije pitanje za zeleznicku prugu vec pitanje za onog ko ce da upravlja aeodrom. Verujem da je njemu, kao privatniku, u interesu da posluje sa profitom, a samim tim da privuce jos putnika i jos avokompanija.
Pritom stvari treba poslatrati 10/20/30 godina unapred, a ne na osnovu trenutne pozicije.
1988 niko nije mislio da ce morati da leti iz Budimpeste ili Temisvara, vec je bilo obrnuto, ali samo tri godine posle su se stvari puno promenile. Treba stvarati mogucnost, a ne odbacivati je na osnovu trenutnog stanja.
Pritom stvari treba poslatrati 10/20/30 godina unapred, a ne na osnovu trenutne pozicije.
1988 niko nije mislio da ce morati da leti iz Budimpeste ili Temisvara, vec je bilo obrnuto, ali samo tri godine posle su se stvari puno promenile. Treba stvarati mogucnost, a ne odbacivati je na osnovu trenutnog stanja.
Za 10 ili 20 godina će Horgoš i dalje biti noćna mora, Frankfurtski aerodrom i dalje veće čvorište od Beogradskog.
Za 30 godina Srbija neće imati stanovništvo koje bi putovalo takođe nepostojećom železnicom.
1988. će ostati nedosanjani san narednih 40 godina.
Sent from my EVA-L09 using Tapatalk
Za 30 godina Srbija neće imati stanovništvo koje bi putovalo takođe nepostojećom železnicom.
1988. će ostati nedosanjani san narednih 40 godina.
Sent from my EVA-L09 using Tapatalk
Nikola NS
Higher intermediate
АНТ са севера гравитирају Сремски (312 278 становника), Јужнобачки округ (615 371 становника) и Западнобачки округ (188 087 становника). Севернобачки округ (186 906 становника) је ближи Београду него Будимпешти (додатни плус за Београд је и граница), али и да га не рачунамо, опет са севера гравитира више од милион људи. Чак и у овој ситацији са негативним демографским трендовима, Нови Сад има раст (што кроз миграције, што кроз позитиван природни прираштај) па се ово гравитационо подручје не смањује тако брзо као јужно од Београда.
Из личног искуства знам да би доста људи из Новог Сада најрадије дошло возом који их довози директно до аеродрома за неко пристојно време, а новом пругом Нови Сад – Београд моћи ће да се стигне за 30–45 минута. Све тренутне могућности (аутомобил, такси, комби превоз, воз + градски превоз) су неудобније, скупље и дуже од потенцијалног воза. А ако се већ гради пруга до аеродрома, зашто не увећати инвестицију за неколико процената па направити тријанглу код ТПС-а у Земуну како би возови са севера могли на аеордром или уложити мало више за ово што је предложено изнад. Уосталом, свакако је у плановима да се аеродромска пруга повеже и код ТПС Земуна и код станице Сурчин на железничкој обилазници.
Из личног искуства знам да би доста људи из Новог Сада најрадије дошло возом који их довози директно до аеродрома за неко пристојно време, а новом пругом Нови Сад – Београд моћи ће да се стигне за 30–45 минута. Све тренутне могућности (аутомобил, такси, комби превоз, воз + градски превоз) су неудобније, скупље и дуже од потенцијалног воза. А ако се већ гради пруга до аеродрома, зашто не увећати инвестицију за неколико процената па направити тријанглу код ТПС-а у Земуну како би возови са севера могли на аеордром или уложити мало више за ово што је предложено изнад. Уосталом, свакако је у плановима да се аеродромска пруга повеже и код ТПС Земуна и код станице Сурчин на железничкој обилазници.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Sobzirom da isto pitanje važi i za Teraziski pravac kao i za i svaki drugi , napiši odgovor i za te pravce :!:
i videceš da ispada da aerodromu po tebi nije potrebna uopšte pruga :lol: :lool: :lol:
Pruga iz pravca Batajnice do Dobanovaca POSTOJI i preko njive aerodrom nije daleko,
takodje iz Zemun polja - preko Soko salaša , pruga nije daleko
kao i od Bežaniske kose .....
U nekom starijem postu imaš i podatke i mape sa merama
te vec sada
uz vrlo malo ulaganja ,od muzeja na Aerodromu moze i sam Bgvoz da preuzima putnike , dok se rade ostali pravci pruge
Logika seci uši , krpi dup**.... nije ni za nas, niti ikog u 21 veku jer nam trebaju i uši i dup** tj. svi pravci
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.249
Gledaš pogrešne parametre
Onaj koj je kupio avio kartu u bilo kojoj poslovnici bilo gde na Balkanu
nije bitna njegova platežna moć , vec brzina, cena i udobnost pristupa od nj. kuce do avio pristaništa i obrnuto
Istina pri kupovini avio karte postoje klase , ali putnik koj ima voljno ili nevoljno odredjenu klasu
ne znači da je više ili manje moćno platežan
te mesto stanovanja nije presudno ocenjivanje platežnosti putnika
što nije ni bitno jer je vec imaoc avio karte a dodatni troškovi pored viška prtljaga su jednaki za sve
aerodromska taksa, baš kao i čaša pica košta isto za sve
Podjenako su važna sva 4 pravca - strane sveta što više pristupnica i raličitih sredstava transporta treba da aerodrom ima
veliki je hendikep našeg aerodroma što nema spojenu prugu
To datira iz monopolističkog JATovog vremena gde je vršio i autobuski transver putnika kako bi prigrabio više novca
i aktivno onemogucavao da i druga saobracajna sredstva dopire do aerodroma
naj banalniji primer je uvodjenje redovnog Bg.gradskog javnog autobuskog prevoza koj je uspostavljen tek u 21 veku