Da li su počeli ustupci koncesionaru Aerodroma „Nikola Tesla“?
Država će 9. marta na sednici Skupštine akcionara uneti u Aerodrom „Nikola Tesla“ 28 parcela oko aerodroma u vrednosti od 181,9 miliona dinara, za šta će dobiti 120.521 akciju ove kompanije.
Iako po vrednosti ne posebno značajna dokapitalizacija, povećanje kapitala iznosi 0,9 odsto, zanimljivo je da se ova odluka donosi nakon izbora koncesionara. Republika Srbija će na ime ove dokapitalizacije povećati učešće u vlasništvu Aerodroma na 83,2 odsto s obzirom da je jedna akcija vrednovana sa 1.509,21 dinara.
Već je tokom prošle godine država prenela u vlasništvo zemljište na kome se nalazi Aerodrom u vlasništvo kompanije koja je do sada samo imala pravo korišćenja.
Ono što je pitanje jeste da li su drugi učesnici u koncesiji znali da će Aerodrom dobiti ovo zemljište u vlasništvo i da li bi to možda uticalo na proces izbora koncesionara. Takođe, ovo može biti tek prvi od ustupaka koje država daje koncesionaru, francuskom građevinskom konglomeratu Vinči, s obzirom da se do kraja marta očekuje potpisivanje koncesionog ugovora. Prema mišljenju konsultanta za strane investicije Mahmuda Bušatlije, može biti sporno što se u firmu unosi nešto što nije bilo predstavljeno drugim kandidatima za koncesiju, čime se faktički menjaju uslovi koncesije.
„Ako je već izabran kandidat za koncesiju, ne bi trebalo da bude menjanja uslova koncesije. Meni ova promena ukazuje da će ponuda Vinčija da investira 732 miliona evra značiti da će ova pre svega građevinska kompanija ulagati u nešto što možda i nema veze sa aerodromskim poslom. Na primer, može da gradi industrijske komercijalne objekte u zoni između aerodroma i auto-puta koje će da rentira narednih 25 godina. To mi deluje realno s obzirom da ne vidim u šta bi mogli da ulože više od 700 miliona evra, pošto se za taj novac može izgraditi još jedan aerodrom veličine surčinskog“, objašnjava Bušatlija dodajući da je Vinči pre svega građevinska kompanija, a da upravljanje aerodroma čini tek tri odsto ukupnih prihoda ovog konglomerata.
Još pre obelodanjivanja najbolje ponude na koncesionom tenderu kao najveća investicija u aerodrom navodila se izgradnja druge piste, do čega po svoj prilici neće doći. Bušatlija ističe da je haotična izgradnja surčinskih naselja i Bežanijske kose onemogućila izgradnju druge piste za koju postoje projekti.
Početkom januara je objavljen pobednik na tenderu za dobijanje koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla“ u narednih 25 godina nakon godinu dana od objave javnog poziva. Francuski Vinči je pobedio sa ponudom jednokratne koncesione naknade od 501 milion evra kao i godišnju koncesionu taksu, ali i investicije u aerodrom od 732 miliona evra. Stručnjaci su još ranije ukazivali na opasnosti koje vrebaju u pregovorima sa koncesionarom i raznoraznim garancijama i ustupcima koje su države u okruženju davale prilikom koncesija svojih aerodroma.
Recimo Albanija je prilikom davanja u koncesiju aerodroma u Tirani pristala da nijedan drugi aerodrom u Albaniji nema međunarodne letove. Ova klauzula je prošle godine izbrisana, ali je koncesionar u zamenu dobio produženje koncesije za još dve godine. Nešto slično sprema se i Srbiji pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio ograničenje kapaciteta ostalih aerodroma u zemlji na milion mada bez preciziranja u kom periodu i na koje sve aerodrome se to odnosi.
Takođe, neke zemlje kao što su Mađarska i Hrvatska davalu su garancije koncesionarima da pod određenim okolnostima neće morati da plaćaju naknadu, pa da čak i imaju pravo na sredstva iz budžeta, recimo u slučaju pada prometa na aerodromu ili bankrota nacionalne avio-kompanije.
Ekonomista Milan Kovačević se pita da li ćemo uopšte dobiti na uvid ceo koncesioni odgovor i saznati šta je sve ugovoreno.
„Imali smo mi slučajeva da su ugovori kasnije postajali sporni i da se nije znalo ko šta kome duguje, pa se išlo i na sudove. Ovde je pitanje i da li je sve to zemljište trebalo dati aerodromu ili je možda trebalo zadržati u vlasništvu države“, sumnjičav je Kovačević ukazujući na to da akcionari Aerodroma nisu imali prilike da glasaju da li uopšte žele koncesiju i nisu dobili priliku da se izjasne kao nesaglasni i da većinski akcionar otkupi njihove akcije.
Inače na vanrednoj sednici skupštine akcionara zakazanoj za 9. mart nije na dnevnom redu glasanje akcionara o koncesiji.
U Aerodromu su nas uputili na Vladu RS za odgovor na pitanje da li su svi kandidati za koncesiju znali da će zemljište biti uloženo u kompaniju i za šta će se ono koristiti.
Izvor:
https://www.danas.rs/ekonomija/da-li-su ... kola-tesla
. Al kad sam pitao kolegu koji radi u toj sluzbi, rece `znaju oni i sami`.
