GOJE":1l2co8pd je napisao(la):
Ja (možda utopijski) težim baš tome: "Stop privatizaciji" i "Stop partijskom zapošljavanju".
... jel' tome ne treba težiti? ...
Ne dam da nas vaćare naši partijski poslušnici - ali ni belosvetske protuve.
Bravo!!!
Izvukao sam ove delove tvog posta, ne zato sto se sa ostalim delom ne slazem, vec zato sto je po meni ovo sustina i odrazava i moj stav, ne samo po pitanju aerodroma, vec uopste!!!
E sad par hipotetickih pitanja poznavaocima, a posebno onima koji se zalazu za koncesiju i privatizaciju A NT.
1.
Dal mislite da bi u slucaju da je danas npr. Batajnica civilni aerodrom sa odredjenim prometom, za koncesiju ANT bilo ovoliko interesenata?
2.
Ako ne, zar to nije dokaz da bilo kom ulagacu osnovni argument jeste prirodni "monopol"?
3.
Ako uz takav prirodni monopol koncesionar duplira cene usluga, njegov profit ce biti veci, zar ne?
Pa ce nam zagovornici privatizacije ili koncesije mahati tim rezultatima kao pokazatelj uspesnosti.
No takva uspesnost je 'relativna' zar ne?
Ona je posledica monopola, a ne uspesnog vodjenja aerodroma.
4.
Pretpostavimo da ce aerodrom poslovati identicno ili nesto bolje nego danas.
Cinjenica jeste da se lova izlaci iz aerodroma i kroz budzet trosi na krpljenje 'rupa' na rashodnoj strani istog (budzeta).
Ali onoga trenutka kada se aerodrom da pod koncesiju, ti prihodi odlaze koncesionaru (privremenom vlasniku). On (koncesionar) svoji zaradu moze (i hoce) ulagati po sopstvenom nahodjenju i vrlo je verovatno da nece bespotrebno ulagati u aerodrom na kojem kao monopolista ima zagarantovan uspeh ni jednog centa vise nego sto mora.
Ostatak novca (veci deo) ce izvlaciti i plasirati na drugo mesto da bi zaradio (sto je i logicno sa gledista koncesionara).
No koji je tu nas (gradjana Srbije) interes?
Jer rekao bih da nama vise znaci dobit danasnjeg ANT koja je ulozena u obrazovanje nase dece, nego dobit koju ce (hipoteticki) Strabag ili bilo koji drugi koncesionar uloziti u neku njihovu investiciju bilo gde u svetu, zar ne?
5.
I konacno posto se kunemo u kapitalizam i privatni svojinu kao model domacinskog poslovanja, zar mnogo bolji model nije delimicna prodaja manjinskog dela aerodroma (30-40%) nekom strateskom ulagacu?
Jer ako smo sigurni (kao sto zagovornici prodaje ili koncesije tvrde) da bi se prihodi znacajno uvecali, za Srbiju bi to bio bolji model, a ni investitor ne bi imao razloga da bude nezadovoljan, jer bi opet pravio pare?
I za kraj!
Jako je bitno sta Srbija namerava sa novcem dobijenim od eventualne koncesije?
A namerava da ga potrosi na tekuce potrebe.
Narodski receno, na gluposti!
Jer ako prodate nasledjen stan ili privatnu firmu, da bi kupili drugi stan, poslovni prostor, da bi kupili proizvodne masine, to je opravdano i mudro.
Ali ako prodate nasledjen stan, da bi kupili patike, jaknu, otisli na godisnji odmor, kupili kola, presadili kosu, ugradili silikone (...), vi ste potrosili novac na gluposti.
Nemate ideju u sta pametno da ulozite novac? U nesto sto ce vam opet donositi novac?
Nemojte ni prodavati nasledjeno.
Ostavite potomcima, nece se istopiti na kisi.
Oni ce mozda imati neki bolji plan!
Posto ANT nismo 'juce' napravili, vec smo ga nasledili, ova paralela se moze direktno primeniti.
Sent from my LG-D320 using Tapatalk